NIJE NI AVGUST, A PARTIZAN KIKSIRAO KAO ZA CELU PROŠLU JESEN! Problemi od odbrane do napada - novi stil još ne leži...

Partizan je prošle sezone osvojio rekordnih 98 bodova i to im nije bilo dovoljno da dođu do šampionske titule ispred "večitog" rivala, pa je tako nedavno Danilo Pantić izjavio da crno-beli imaju jasnu računicu - cilj je trocifren broj bodova.

Problem je samo što u šampionskoj trci, na trocifren broj bodova, koja pritom prvi put u istoriji donosi garantovano učešće u Ligi šampiona - nema mnogo strpljenja.

Partizan je za samo tri kola izgubio bodova kao za celu prethodnu jesen kod Aleksandra Stanojevića. Jedinii remiji u prvoj polusezoni upisani su u "večitom" derbiju (1:1) i protiv Proletera u Humskoj (0:0), odnosno u svim preostalim utakmicama do 24. kola i poraza od Crvene zvezde - ređali su pobedu za pobedom. I to često vrlo ubedljivo, iako se mnogima nije dopadao "tradicionalan" stil fudbala prethodnika Ilije Stolice.

Logično, upravo je zbog toga i veliki broj igrača i promenjen ovog leta. Otišli su uglavnom oni koji su imali bitnu ulogu kod Stanojevića i nisu se uklapalu u novu filozofiju, a da bi se nova ideja "primila" potrebno je svakako više od kratkih priprema i tri zvanične utakmice.

U njima je Partizan tek na momente prikazivao obrise Stoličinog shvatanja fudbala koji smo najbolje videli dok je vodio Voždovac, a dok se čeka da vrline isplivaju na površinu - mane su već očigledne. Partizan ima veliki problem sa pritiskom na zadnju liniju koja tehnički nije na nivou koji bi dozvolio da hrabrost protivnika obrne u svoju korist, a na sve to nije ni uigrana. Relativno kasno je stigao štoper Svetozar Marković, mladi Zlatan Šehović je imao košmaran povratak u Nišu, dok je na sve to i Aleksandar Filipović zbog povrede propustio prethodni meč sa TSC-om u Humskoj.

Tako je posle ogromnih problema u Nišu, gde je "duvalo" na sve strane, brzonogi Aleksandar Lutovac iznenada zaigrao kraj desne aut-linije, iako je bilo naznaka da će igrati na krilu ove sezone, dok je "osovina" odbrane bila kao iz prethodne sezone kod bivšeg trenera: Vujačić-Saničanin. Ipak, oni su se teško snalazili u novoj postavci Partizana i zapravo su samo dubinskim loptama, koje su više zaostavština Stanojevića, uspevali da donesu neki plus u igri crno-belih.

Vezni red je bio dobro pokriven i malo toga su mogli da učine Zdjelar i Belić, malo toga je pokazao i Natho, dok ulasci svežih i hitrih Dijabatea i Meniga nisu doneli mnogo toga - sem živosti po bokovima bez veće koristi.

Kao možda najveći problem u igri Partizana nameće se uloga Rikarda Gomeša. Prošle sezone postigao je čak 38 golova za crno-bele i po prirodi stvari nametalo se da i ove godine bude udarna igla, ali za sada ne izgleda tako.

Rikardo je uglavnom "odsečen" od dešavanja na terenu i retko ulazi u šanse, s tim da na svom kontu ima dva gola - oba postignuta sa "kreča". Čini se da mu novi raspored u napadu nije potpuno "legao" i ne znači da u narednim nedeljama neće, ali je to svakako otežavajuća okolnost za Partizan koji izuzetno zavisi od toga koliko praktično jedini napadač pogađa.

"Ne može da padne teret ni na jednog igrača, Rikardo je imao specifični pripremni period, nije učestvovao u kompletnom trenažnom procesu, bio je dugo povređen, traži sebe, imao je zdravstvenih problema... On ima svoje kvalitete i logično je da treba da očekuje i pomoć drugih igrača", branio je Stolica svog napadača koji možda kvalitetom i nije za njegov stil fudbala, ali nema drugog rešenja nego da pokuša da ga uklopi.

Uostalom, crno-beli su već promenili veliki deo ekipe kako bi se podredili Stoličinom stilu fudbala, ali to i dalje nije dovoljno pošto je prvenstveno potrebno uigravanje, a tek onda iz roka u rok doselekcija, odnosno nadogradnja kvalitetom.

Ako uopšte bude imao vremena za to - pošto ga nije imao...od Voždovca.