32 godine, napadač
Nadimak: Tito
Didije Drogba je preko trnja stigao do zvezda. Sada je jedan od najboljih napadača sveta, uzdanica Čelsija i reprezentacije Obale Slonovače.
Ljubav prema fudbalu usadio mu je ujak, kod kojeg su ga roditelji poslali u Francusku kada je imao samo pet godina. Razlog za to bila je nemaština u Abidžanu, gde mu je porodica živela.
Međutim, mali Didije nije mogao da se izbori sa nostalgijom i tri godine kasnije napustio je ujaka, inače profesionalnog fudbalera i vratio se kući.
Tada je Didije dobio nadimak "Tito". Tako ga je prozvala majka, koja se divila tadašnjem maršalu SFR Jugoslavije, Josipu Brozu.
Međutim, pošto su mu i majka i otac ostali bez posla, morao je da se vrati kod ujaka. Sa roditeljima se ponovo sreo 1993. godine u predgrađu Pariza, gde su se oni doselili. Tu je i počeo da trenira fudbal, pošto ga je prethodno svakodnevno igrao na ulicama, po parkovima...
Ni profesionalna karijera mu nije tekla "po loju". Tavorio je u Le Manu i Genganu gde je na kraju ipak bljesnuo, pa je 2003. prešao u Marsej, a odatle dve godine kasnije u Čelsi.
U tim mukama i sam je imao udela. Njegov trener iz Le Mana je tvrdio da je Drogbi bilo potrebno čak četiri godine da se navikne na redovne obaveze profesionalnog fudbalera. U tom periodu imao je i problema sa povredama.
Didije Drogba je poznat i kao humanitarac. Postao je "ambasador dobre volje" 2007. godine, a krajem 2009. najavio da će svih tri miliona funti, dobijenih od sponzora Pepsija, uložiti u izgradnju bolnice u Abidžanu.
Nedavno je osnovao i "Didije Drogba fondaciju", čiji je prvenstveni cilj da se ljudima omogući "zdravstvena nega i tako pruži šansa da žive".
Nadimak: Tito
Didije Drogba je preko trnja stigao do zvezda. Sada je jedan od najboljih napadača sveta, uzdanica Čelsija i reprezentacije Obale Slonovače.
Ljubav prema fudbalu usadio mu je ujak, kod kojeg su ga roditelji poslali u Francusku kada je imao samo pet godina. Razlog za to bila je nemaština u Abidžanu, gde mu je porodica živela.
Međutim, mali Didije nije mogao da se izbori sa nostalgijom i tri godine kasnije napustio je ujaka, inače profesionalnog fudbalera i vratio se kući.
Tada je Didije dobio nadimak "Tito". Tako ga je prozvala majka, koja se divila tadašnjem maršalu SFR Jugoslavije, Josipu Brozu.
Međutim, pošto su mu i majka i otac ostali bez posla, morao je da se vrati kod ujaka. Sa roditeljima se ponovo sreo 1993. godine u predgrađu Pariza, gde su se oni doselili. Tu je i počeo da trenira fudbal, pošto ga je prethodno svakodnevno igrao na ulicama, po parkovima...
Ni profesionalna karijera mu nije tekla "po loju". Tavorio je u Le Manu i Genganu gde je na kraju ipak bljesnuo, pa je 2003. prešao u Marsej, a odatle dve godine kasnije u Čelsi.
U tim mukama i sam je imao udela. Njegov trener iz Le Mana je tvrdio da je Drogbi bilo potrebno čak četiri godine da se navikne na redovne obaveze profesionalnog fudbalera. U tom periodu imao je i problema sa povredama.
Didije Drogba je poznat i kao humanitarac. Postao je "ambasador dobre volje" 2007. godine, a krajem 2009. najavio da će svih tri miliona funti, dobijenih od sponzora Pepsija, uložiti u izgradnju bolnice u Abidžanu.
Nedavno je osnovao i "Didije Drogba fondaciju", čiji je prvenstveni cilj da se ljudima omogući "zdravstvena nega i tako pruži šansa da žive".
Pridruži se MONDO zajednici.