IMA ZVEZDA I MNOGO VEĆIH PROBLEMA OD IVANIĆA I KATAIJA: Nestala njihova MAGIJA, a za to je kriva "skrpićemo se" taktika!

Crvena zvezda nakon prvog "večitog" derbija sezone ulazi u septembar sa čak sedam bodova viška u odnosu na Partizan i to bi po ranijem iskustvu i tradiciji trebalo da znači da su bezbrižni. Međutim, bilo je mnogo "crvenih zastavica" u igri Crvene zvezde u poslednje dve nedelje što je rezultirao eliminacijom iz Lige šampiona i odlaskom Dejana Stankovića sa klupe, što je i te kako uzdrmalo tim, a boljke u tako kratkom periodu nije mogao da reši novi trener Miloš Milojević.

Ako nema "trenutka magije" Kataija ili Ivanića, Crvena zvezda deluje vrlo ranjivo, što je znao, osetio i kaznio Partizan. Znali su da će zatvaranjem njih dvojice uspeti da Zvezdu učine mnogo bezopasnijom, tako da je nakon toga mnogo više zavisilo od ostatka tima, a tamo "mrka kapa" ako ne računamo Osmana Bukarija koji je postigao golčinu u 26. minutu i u više navrata namučio Uroševića. Međutim, nije ni Bukari imao dovoljnu podršku i tu dolazimo do srži problema, da je Crvena zvezda pored ogromnog igračkog kadra i ozbiljnih ulaganja i ovog leta - opet došla u situaciju da mora da "skrpi" tim.

Tako je Miloš Milojević morao da počne bez pravog desnog beka, sa iznuđenim rešenjem u vidu štopera Strahinje Erakovića pošto je Marko Gobeljić pokazao niz nedostataka u odbrani u susretu protiv Javora (što nije naravno prvi put), a da stvar bude još "neverovatnija" - u toku meča Zvezdi se javio problem i na suprotnom boku. Gle čuda. I ponovo nije imala pravu zamenu na klupi, nego je "Čupo" od 57. minuta, zbog nove povrede Milana Rodića,sada morao da se "prešalta" na levi bok sa kog još manje može da pruži.

Crvena zvezda je tako bila primorana da se "dovija" zbog situacije u koju je samu sebe dovela, a zbog čega trpi čitava ekipa i to se najbolje vidi u duelima poput derbija u kojima odlučuju detalji i u kojima će protivnici lako utvrditi vaše slabe tačke - i pokušati da ih pretvore u svoju dobit.

Nije samo tu Crvena zvezda imala "glavobolju", u periodu od 67. do 83. minuta igrala je bez pravog napadača, pošto je samo dan ranije prodala Ohija Omoižuanfa u Brendbi. Primamljiva ponuda od 1,3 miliona evra bila je dovoljna da se Zvezda odrekne Nigerijca nakon samo osam meseci u Beogradu, čak iako je nekoliko dana pre toga otišao i Milan Pavkov, tako da je novi trener Miloš Milojević morao da pita Aleksandra Pešića da opet igra sa slomljenim prstom.

I nije tu bilo dvoumljenja, stisnuo je zube Pešić, primio injekciju i istrčao na teren u Humskoj, ali jasno se videlo da ne može da pruži ni deset odsto od onoga što inače ume. "Rvao" se sa Vujačićem i Markovićem, a nakon sat vremena fudbala bio je bez snage i Milojević je pred sobom imao ponovo dva iznuđena rešenja - ili će Aleksandar Katai da pređe u špic, iako je "mrtav umoran", ili će umesto njega morati da debituje Kalifa Kulibali, koji je stigao samo 48 sati pred meč. Na kraju je morao da bira oba rešenja, a teško je proceniti sa kojim od njih dvojice je Zvezda dobila manje.

Crvena zvezda je od poluvremena sa svakim novim minutom delovala umornije, zbog čega se odavno već postavlja pitanje o fizičkoj spremi ekipe (u derbiju pretrčali 5 kilometara manje od Partizana), ali možda je još veći problem mentalna priprema. U ključnim momentima utakmica Zvezda ostaje bez vođe na terenu koji će biti "hladne glave" kada se lomi, odnosno sa svakom sledećom izmenom - nastaje "džumbus" iz koga je teško proceniti da li će doneti bilo kakav boljitak jer se opet sve svodi na individualni kvalitet.

U trenutnom sastavu Crvena zvezda nema igrače koji kvalitetom mogu makar približno da odmene Mirka Ivanića i Aleksandra Kataiju, i iluzorno je očekivati da će ikada imati, stoga mora da im pomogne da se vrate u formu - igračku, ali i onu koja se tiče fizičkog stanja...

Međutim, pre nego što počne da se upire prstima u crveno-bele Vojvođane i da se pita "gde je nestala njihova magija" - mora da se stavi prst na čelo i primeti kada je počela da nestaje. Crvena zvezda je "krpljenjem" tima, posebno na bekovskim mestima, znatno doprinela tome da se Katai i Ivanić kao prvo znatno više potroše u prvih mesec i po dana sezone, a potom i da ne deluju toliko moćno na terenu kao što smo navikli pošto najčešće moraju da igraju sami.

Pitanje iznuđenih rešenja na urgentnim mestima u timu može da se preživi, iz toga tim nekada izađe i jači, ali ne treba se previše čuditi i kada vam se takva odluka obije o glavu. Samo tada ne treba da se pitate zašto svrbi...