Siniša Mihajlović je imao mnogo teških trenutaka u životu. Dobro je poznato da se dvaput borio za zlokobnom bolešću, dok je pravu dramu preživeo još dok je bio u ranim dvadesetim, kada je na prostoru bivše Jugoslavije izbio rat, ubrzo pošto se sa Crvenom zvezdom u "jugo sastavu" popeo na krov Evrope u Bariju 1991. godine.
Mihajlović je u to vreme bio na odmoru i urpkos "zveckanju oružjem" na Balkanu nije verovao da je moguće da izbije rat, posebno je smatrao da je to nemoguće da se desi na teritoriji Bosne, međutim ispostavilo se da nije bilo tako...
"Da se zarati u Bosni... Ma kakvi, nema teorije. Bosanci bili najjači ljudi na svetu. Da se zarati u Srbiji i Hrvatskoj može, ali u Bosni - to je onda smak sveta. Nemoguće da se zarati sa Bosancima, oni su bili takvi, kad je tamo izbio rat - onda je bilo šta je ovo čoveče... Rat je počeo u mom mestu. Moja prva kuća je srušena. To je srušio moj najbolji prijatelj Hrvat. Bio sam na moru, na Ibici, bili smo Tanjga, Jokan i ja. Zovem kevu kući i čujem puca se....", prisetio se Mihajlović početka rata u Vukovaru u dokumentarnom filmu o evropskoj tituli Crvene zvezde "Najlepši dan života".
"Rekoh joj - smanji televizor, ne čujem te od filma. Ma kakav televizor, to je izbio rat, pucaju ovde. Gde je izbio rat? Pucaju ovde oko kuće ratuju...".
Siniša Mihajlović je tek 24 godine posle rata bio u Borovu (prvi put 2015. godine) i nije mogao da se orijentiše u svom selu pošto je sve bilo srušeno i uništeno, ali je na kraju oprostio komšiji Stipi, najboljem prijatelju, koji je sravnio njegovu kuću sa zemljom u toku rata.
"Pod mojim pritiskom, roditelji su spakovali najnužnije stvari i doselili se u Beograd. Priključio nam se i brat Dražen. Posle je do nas stigla vest da je naša kuća u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom činu bilo je određene simbolike, poruka je bila više nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na našu kuću? Ko je i zašto pucao u moju i Draženovu sliku? Ta pitanja su me proganjala dok napokon nisam saznao istinu. To je učinio Stipe, jedan od mojih najboljih drugova iz detinjstva, kojeg sam doživljavao kao brata. Videli smo se 2000. godine u Zagrebu. Došao je u hotel i pitao me da li sve znam. Priznao mi je da je zapalio kuću, ali i spasao moje roditelje. Oprostio sam mu...", napisano je u knjizi o Mihinom životu autora Miroslava Gavrilovića.
Mihajlović je u intervjuu za "Gazetu" ispričao da je Vukovar za njega bio najlepši grad na svetu, ali je postao simbol rata kada se vratio u njega i ugledao ga posle dve i po decenije...
"Pamtim ruševine zgrada i mašine koje su pravile rovove. Ptica nije letela, nije bilo ni pasa. Pamtim pogled dva desetogodišnjaka, dok su nosili puške. Imali su oči muškaraca u telu dece. Tužne oči koje su videle sve osim detinjstva. Jedan od njih mi je prišao i pitao me je ko sam. Često pomislim na to dete, voleo bih da znam šta mu se dogodilo. Ako ga rat nije uzeo, onda je danas muškarac. Možda ima ženu i decu. Nadam se da su ta deca postala odrasli koji su ponovo otkrili malo svetlosti", ispričao je tada Siniša Mihajlović o čijem životu bi mogao da se snimi film.
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Ako nas ne motiviše Zvezda, ne znam ko će": Žocova poslednja poruka pred derbi!