Siniša Mihajlović je posebno negovao porodične odnose i dobro je poznato koliko se sjajno slagao sa svojom suprugom Arijanom i njihovo petoro dece, a to sve naravno polazi iz kuće. I sam je mnogo puta isticao koliko su njegovi roditelji bili važni u njegovom odrastanju, posebno majka Viktorija koja i danas živi u Novom Sadu, dok je otac Bogdan preminuo 2011. godine posle duge i teške bolesti.
Ostavio je dubok trag na Sinišu koji ga je mnogo voleo, pa je u jednom davnašnjem intervjuu ispričao da zbog "njegove" pesme uvek zaplače jer ga seti na njega.
"Gledam film na TV-u, pa se rasplačem. Kad čujem pesmu 'Ne klepeći nanulama', to je omiljena pesma mog pokojnog ćaleta, onda se rasplačem. Moj pokojni ćale je bio Bosanac, on je mnogo voleo tu pesmu, mislim da je Nedžad Salković je pevao. Svaki put plačem kad je čujem, to je jače od mene. To je jače od mene, ali nemojte sada da je puštate...", rekao je Mihajlović u emisiji "Ljudi" koja se emitovala na B92.
Otac Bogdan je bio vrlo strog i znao je kako da disciplinuje Sinišu, dete nemirnog duha. Voleo je loptu više od ičega, stalno je šutirao u Borovu, čak je i ulubio vrata jer je stalno šutirao.
"Sve je on meni to naplatio, ne bojite se. ako sam imao lošu ocenu u školi, onda nisam mogao da idem na trening. Ja sam bio odličan učenik od prvog osnovne, do poslednjeg razreda srednje škole. samo mi matematika nije išla, tu sam imao jedan ili dva. Sve ostale su bile četice. To je bila strojarska škola, a onda sam se prebacio u obućaru, jer sam rođen u Vukovaru, a tamo je bilo Borovo, jugoslovenski velikan. I samo zbog matematike sam se prebacio. Tamo je bila profesorica koja je stalno išla u crkvu i ja svake nedelje pred crkvu. I videla me tamo i ja joj kažem 'pa da, ja svake nedelje idem u crkvu', a uteknem čim ona uđe u crkvu. govorila je deci da se ugledaju na mene, nikad me nije pitala, a imao sam četvorku iz matematike", prisetio se Siniša Mihajlović školskih dana.
Majka je ipak bila stub kuće i Siniša ne krije da ga je ona disciplinovala, a neke "fore" pokupio je od nje dok su stastavali Viktorija, Virdžija, Miroslav, Dušan i Nikolas.
"Keva je imala one šibe, kao bič da je imala. Kao i varjača, drvena, njom me vijala dok sam bio mali. Posle sam bežao oko stola, nije mogla da me uhvati, pa je prođe. Ćale me nikad nije tukao, ali je bilo dovoljno da me pogleda i bilo je gotovo. Taj pogled je bio dovoljan. Ja kao roditelj ličim na oboje. U Italiji nema šiba, ni varjača (osmeh). Strog sam. Kad imaš petoro dece, mnogo je važna disciplina, ne može svako da radi šta hoće. Moraju da budu dobri u školi, da i ponašanje bude dobro, kao i organizacija. Moraju da postoje pravila, da bi to moglo da funkcioniše. Od kad sam postao trener imam mnogo više vremena da provedem sa njima. Sina vodim da treniraju fudbal, ćerku vodim na jahanje, drugu ćerku na tenis. Kad sam tu, vodim ih", ispričao je tada Mihajlović.
Podsetimo, Siniša Mihajlović je preminuo 16. decembra i sahranjen je tri dana kasnije na groblju u Rimu, gde su ga ispratili navijači, prijatelji, porodica...
"Partizan ide na Fajnal-for, Evroliga je prava košarka": Igrao sa Lebronom, a u Evropi pokazuje kakav je majstor
"Navijači nas već vide na fajnal-foru": Marinković zna da su igrači gladni, ali je oprezan
Italijani, pa ipak Zvezda dolazi - zar samo toliko pažnje? U fokusu im Vlahović i Zlatanova svađa...
Mondo ukrštenica za 11. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Nema vremena ni da se pati, ni da se previše raduje": Željko otkrio ko neće igrati za Partizan u Berlinu