RATNO SIROČE IGROM SUDBINE POSTALO LEGENDA PARTIZANA: Gledao kako mu majku ubijaju ustaše - ovo je njegova priča

Milan Galić jedan je od najboljih centarfora koje je Jugoslavija ikada imala, a ostao je upamćen i kao jedan najboljih fudbalera koji su ikada nosili dres Partizana. Životni put legendarnog reprezentativca nije bio nimalo lak. Njegova priča mogla bi idealna za scenario nekog holivudskog bolokbastera.

ODRASTANJE

Počeo je Drugi svetski rat i Milanova majka odlučila je da se sa decom vrati u Bosnu. Plašila se za njihovu bezbednost u Vojvodini, pa je odlučila da utočište potraži u rodnom kraju. Porodica nije htela da je primi nazad, ali uspela je da nađe posao učiteljice i dozvolili su joj da sa decom živi u školi. Sestra i stariji brat tokom rata su otišli u Partizane, a Milan je sa bratom Boškom ostao sa majkom u Bosni. Nesrećni dečaci su krajem rata ostali i bez majke. Naime, ustaše su njihovu majku na zverski ubile nasred ulice. Tako su dečaci ostali potpuno sami bez igde ikoga. Samo pukom srećom Milan i njegov brat Boško preživeli su rat.

Kao i mnogu decu koja su ostala bez roditelja po oslobođenju su ih smestili u domove. Nažalost, ne u isti. Boško je bio smešten u Novom Sadu, a Milan u Kanjiži. Selili su ga nekoliko puta, a 1946. je završio u Zrenjaninu, gde je ostao šest godina. "U domovima su na učili poštenju, iskrenosti, nesebičnosti. Pripremali su nas za idealno društvo, koje nismo našli kad smo krenuli svako svojim putem. Mnogi nikad nisu uspeli da se snađu. Neki su se razočarali, neki ostali verni idealima koje su poneli, stalno ratujući protiv laži, nepravilnosti, bezosećajnosti, egoizma" govorio je Milan.

FUDBAL I PARTIZAN

U domu je i zavoleo fudbal. Odmah je bilo jasno da se radi o vanserijskom talentu. Ubrzo je zaigrao za Proleter, već sa 16 godina izborio je mesto u prvoj postavi zrenjaninskog kluba. Bio je sjajan na terenu, ali i u školi. Pohađao je zrenjaninsku gimnaziju i bio je odličan đak. Nije se odlikovao naročitom visinom, ali je posedovao hitrinu, agresivnost, stabilnost u duelima, izuzetan osećaj za gol i neustrašivost, i pre svega odličnu tehniku. Istinski ljubitelji fudbala sa ovih prostora i dan danas prepričavaju Milanove neverovatne driblinge i golove.

Sjajnim igrama u dresu Proletera privukao je pažnju velikih klubova, a njegov san bio je da jednog dana zaigra u Partizanu sa svojim idolima Bobekom i Zebecom. Član Partizana postaje 1959. godine, i tu njegovo golgetersko umeće dolazi do punog izražaja. Na 150 prvenstvenih utakmica postigao je 75 golova za Partizan, što je neverovatan prosek od 0,50 golova po utakmici. S Partizanom je osvojio 4 titule prvaka Jugoslavije (1960/61, 1961/62, 1962/63, 1964/65) i bio deo čuvene generacije "Partizanovih beba" koja je igrala finale Kupa šampiona u Briselu 1966. godine. Tu sezonu Galić je proveo u JNA, pa je odigrao samo 3 utakmice u najjačem evropskom takmičenju i postigao 2 gola. Za Partizan je odigao ukupno 288 utakmica i postigao 179 golova.

REPREZENTACIJA

Za reprezentaciju Jugoslavije, Milan Galić je na 51 utakmici postigao 37 golova, pa je tako drugi strelac u istoriji nacionalnog tima, samo jedan gol iza Stjepana Bobeka. Retko koji svetski igrač se može pohvaliti takvim prosekom golova u nacionalnom timu – 0,725 golova po utakmici.

Za reprezentaciju je debitovao 31. maja 1959. godine u kvalifikacijama za EP protiv Bugarske na Stadionu JNA i već u 27. sekundi postigao je gol! Učesnik je Olimpijskih igara u Rimu 1960. godine, gde je sa jugoslovenskom reprezentacijom osvojio zlatnu medalju, a kuriozitet je da je na svakoj utakmici olimpijskog turnira postigao gol! Bio je najbolji strelac Olimpijskih igara sa Dancem Nilsenom.

Na SP u Čileu 1962. godine na pet utakmica Milan Galić je postigao tri gola. Te 1962. godine proglašen je za najboljeg jugoslovenskog sportistu u anketi JSL "Sport". Jugoslovenski klupski fudbal i Partizan je napustio 1966. i sa velikim uspehom je igrao za belgijski Standard i francuski Rems.

Jedan je od fudbalera koji nije zapostavio školu. Po povratku u Jugoslaviju 1973. godine završio je pravni fakultet i do penzije je radio u FSJ kao pravnik. Prema svemu pokazanom na terenu, Milan Galić je po ocenama stručnjaka i ljubitelja fudbala bio jedan od najboljih igrača i napadača u istoriji Partizana i jugoslovenskog fudbala.

ČUVENA IZJAVA I KAPUT

Svim navijačima kluba iz Humeske ostala je urezana u sećanju njegova čuvena izjava. "Partizan je sigurno šampion, a ostali nek se poređaju kako im je volja".

Inače, kada je postao standardni prvotimac Proletera Milan nije tražio platu. Zamolio je upravu kluba da mu plaća stan i hranu, kako bi konačno mogao da izađe iz doma. Međutim, nije imao ni dinara. Kada je došla jesen i dalje je bio u letnjoj garderobi. Tada je odlučio da se ponovo obrati čelnicima kluba. Molio ih je da mu nabave zimski kaput, a Savez boraca mu je kupio odelo. Milan nije imao prihode, ali konačno je bio srećan, uživao je na terenu.

(MONDO/Kurir Sport)

BONUS VIDEO: