NISU DALI NI OCA DA SAHRANIM, A POSLE NEDELJU DANA... Vlade Divac: Prepoznao sam tog čoveka, onda mi je PUKLA ŽUČ!

Vlade Divac (55), srpska i svetska košarkaška legenda, živeo je u Srbiji nakon završetka igračke karijere, bio predsednik Olimpijskog komiteta, neuspešno pokušao da kupi nekoliko kompanija, pa se 2016. vratio u Ameriku. Iako je često prisutan u svojoj zemlji, Divac je sada sa porodicom ipak stacioniran u Los Anđelesu, gde se 1989. odselio iz Beograda i Partizana u Lejkerse, započevši tim potezom nezaboravnu karijeru.

"U tom periodu me je jedan radnik zamolio da mu nabavim lek za dete. Zvao je da zahvali kako sam mu detetu pomogao, a onda me je par meseci kasnije pljuvao po žutoj štampi. Kada mu nisu dali pare koje su mu obećali, poslao mi je poruku da su ga izigrali i da se kaje što je to uradio. Ali tada sam već počeo da se osvešćujem i znao sam da se jedino kajao jer mu nisu dali pare. Onda mi je pukao čir i pošto mi je, kao i svim sportistima, tolerancija na bol pomerena do krajnjih granica, danima sam krvario i trpeo bol. Lekari su se borili za moj život i dali mi nekoliko boca krvi. Dan posle, dok sam još bio u šok sobi, zvali su iz neke organizacije za davanje krvi da dok sam još u bolnici napravim reklamu. Ja sam inače jedan od najvećih davalaca krvi u Srbiji", kazao je Divac.

I porodična tragedija je duboko potresla čuvenog košarkaša, kada mu je početkom 2014. poginuo otac u saobraćajnoj nesreći kod Čačka. U večernjim satima tog dana, stigla je vest da je Milenko Divac stradao u prevrtanju vozila, a da je za volanom bila Divčeva majka Rada, koja je zadobila povrede. "Ipak mi je bilo najgore kada mi je otac poginuo, što ja u tom trenutku nisam znao, kada sam došao u bolnicu a doktorka mi sa vrata, čim me ugledala, kaže: 'Vaš otac je preminuo.' Nije bilo ni 'sedite'. A onda, pred sahranu, zamolim ljude u pogrebnom da mi otvore kovčeg, da se pozdravim poslednji put sa mrtvim ocem, kada ugledam ženu (ona misli da je novinarka) sa foto-aparatom koja hoće da slika. Znate da se i neprijateljima dopusti da sahrane svoje, a meni u mojoj zemlji ni to nisu dali da dostojanstveno uradim, a da ne zarade na meni".

I nekoliko dana nakon sahrane, Divac je doživeo neprijatnost koja ga je razočarala i povredila. "Prošlo je nedelju dana i još u šoku šta se desilo i skrhan bolom, majka mi je još bila u bolnici, vraćao sam se iz Prijepolja i brže sam vozio, kada me je zaustavio policajac, dečko od tridesetak godina. Ja mu kažem, ponudim da platim kaznu, a on me natera da ostavim kola i da peške hodam nekoliko kilometara, gde sam sačekao prijatelja da dođe po mene", kazao je Divac.

Spletom okolnosti, tog policajca ne nekoliko meseci kasnije opet sreo. "Prođe šest meseci i taj dečko dođe sa bolesnom majkom, da me moli da joj pomognem jer ima leukemiju, pa su čuli da sam pomogao već nekoliko ljudi. Ja vidim poznat mi je, ali ne mogu da se setim odakle, dok mi njegova majka nije rekla da je policajac.

"Ubrzo mi je pukla i žuč, od sve gorčine koja se bila nakupila u meni. Tada sam shvatio da služim za dve stvari – da me prikazuju kad dolaze državnici iz sveta, jer nemamo mnogo poznatih i priznatih svetskih faca, i kada im treba pomoć", dodao je Divac i zaključio: "Ja sam uvek predstavljao narod, tako da je i ovo što mi se dešavalo nešto što su mnogi ljudi u svojim životima na razne načine osetili. Što bi Duško Radović rekao: 'Jadna je to zemlja kada je njena deca vole više nego ona njih…'.

BONUS VIDEO: