Legendarni fudbaler Crvene zvezde Rajko Mitić, jedan od najboljih u klupskoj istoriji, radio je kao sportski novinar nakon igračkih dana. Iz tog perioda ostali su sačuvani pojedini tekstovi koje je napisao za beogradske redakcije, a u jednom od njih otkriva se i kako je na susretu sa Josipom Brozom Titom, u želji da se duže zadrže u razgovoru, "isprovocirao" doživotnog predsednika Jugoslavije.

Prilikom prijema sportista kod "najvećeg sina naših naroda i narodnosti", Rajko Mitić se našao u društvu Vladimira Dedijer, partizanskog borca, istoričara i političara koji je bio veoma blizak Titu. Njih dvojica su razgovarali o brojnim temama, dok se nije pojavio josip Broz, od kojeg su pokušali da saznaju koji mu je fudbalski klub u jugoslaviji najdraži.

Nije bilo tako lako pregovarati sa Titom. Nakon što su Dedijer i Mitić "pecnuli" Broza za splitski Hajduk, koji je te godine rano završio takmičenje u Kupu Jugoslavije, predsednik se brecnuo i povisio ton. Tom prilikom posebno se obratio Dedijeru, kojem je nekoliko puta davao zadatke da sredi situaciju u najvećim jugoslovenskim sportskim klubovima.

"Bio je to trenutak kada su sportisti Jugoslavije imali posebnu čast da budu gosti predsednika Republike. Ovog puta, prijem je bio povodom Dana mladosti, a neposredno posle desetog finala Kupa maršala Tita, 26. maja 1957. godine. Tada je Partizan trijumfovao u susretu sa beogradskim Rdničkim (5:3)", napisao je u uvodu Rajko Mitić i nastavio: "Ulazak predsednika u svečanu dvoranu među sportiste, uneo je razdraganost i vedro raspoloženje. Razdraganosti i vedrini doprineo je drug Tito neposrednim pristupom, spontanim, očinskim i prijateljskim kontaktima sa svim sportistima. U direktnim razgovorima, svakome od predstavljenih sportista izražavao je reči pohvale, hrabrio, raspitivao se o narednim takmičenjima. Za divljenje je bilo koliko je drug Tito bio upoznat sa svim sportskim zbivanjima, rezultatima naših sportista. Taj utisak nisam poneo samo ja, već svi sportisti sa kojima je naš predsednik te večeri (i ne samo te) razgovarao. Videći već iz prvih maršalovih reči da je u potpunosti upoznat sa fudbalskim zbivanjima, da zna da je u Kupu Crvena zvezda eliminisana u četvrtfinalu, a Hajduk i Dinamo još ranije, Dedijer i ja smo njegove reči prihvatili kao nastojanje da, pored utehe upućene zvezdašima, indirektno želi da prikrije svoje nezadovoljstvo prema situaciji Hajduka, čiji je, po Vladi i meni - najbliži simpatizer."

MN Press Rajko Mitić

Ipak, Josip Broz Tito nije bio navijač nekog od klubova velike četvorke u Jugoslaviji. Zbog toga je i odreagovao. "'To nikako', podigao je svoj glas drug Tito. 'Nisam ničiji navijač, već realni posmatrač i podjednako me raduju uspesi svih naših sportista. Ti vrlo dobro znaš Vlado, da kad god su se pojavljivale i iskrsavale neke slabosti po klubovima, a posle naših razgovora i dogovaranja, dobijao si zadatak da ih rešavaš na najpravedniji način, nepristrasno i bez privrženosti bilo kom klubu.' Time je drug Titi negirao priče da je klupski opredeljen. U to, Vladimir Dedijer i ja nismo ni sumnjali. Primedbom na račun Hajduka samo smo želeli da ga što duže zadržimo", napisao je Rajko Mitić u autorskom tekstu.

Rajko Mitić rođen je u Beloj Palanci 19. novembra 1922. godine, a preminuo u Beogradu 29. marta 2008. godine. Karijeru je kao dečak počeo u timu koji se zvao Košutnjak, a pre i tokom Drugog svetskog rata igrao je za BSK. Član Crvene zvezde postao je odmah nakon završetka rata i formiranja novog beogradskog tima, a tokom godina je stekao kultni status. Prvotimac je bio sve do 1957. godine, kasnije je u klubu radio kao trener, a prvi je igrač koji je proglašen za Zvezdinu zvezdu. Od decembra 2014. godine stadion na kojem igra Crvena zvezda zove se po njemu.

(MONDO/D. N.)

BONUS VIDEO:

Kurir bakljada delija posle gola na 172. večitom derbiju