Umro je Marko Valok, jedan od najlegendarnijih fudbalera u istoriji Partizana, ali i čovek po čijoj se biografiji može snimiti nekoliko filmova. Rođen u Surčinu, kao beba bio u Brazilu, a kao mladić vojnik u Drugom svetskom ratu... Dao je prvi gol u istoriji Napretka iz Kruševca, a njegov rekord po broju golova u "večitim derbijima" je jedan od onih koji verovatno nikada neće pasti pošto je 13 puta tresao mrežu Zvezde!
Karijeru mu je prekinula država i to po komandi, a Crvena zvezda mu je pronašla brata! Iako je gotovo celu karijeru proveo u Partizanu, noseći crveno-beli dres desio mu se sudbinski susret sa bratom koga je mislio da je zauvek izgubio. Pričao je Valok kako ga je i tajna služba vrbovala,
Marko Valok je preminuo u Beogradu u 97. godini života, a u tih 97 godina je stalo mnogo toga. Od fudbalskih stvari preko neverovatne porodične priče, do veza sa državom i vojskom koje su ga pratile tokom cele karijere.
IGRAO ZA ZVEZDU DA NAĐE BRATA
Sa preko 400 golova za crno-bele Marko Valok je odmah iza Stjepana Bobeka na večnoj listi strelaca Partizana. Zvezdu je posebno mučio, dao je 13 golova crveno-belima.Ipak, kada je 1954. godine čuo da Zvezda ide u Brazil pohitao je i obukao dres najvećeg rivala!
"U leto 1954. krenuo sam sa Zvezdom na turneju po Brazilu. To danas ne može da se desi i mnogi verovatno sada ne mogu ni da pojme da sam ja tog leta nosio dres Zvezde, a na jesen ponovo igrao u Partizanu. To je bilo drugačije vreme. Znalo se da najbolji iz Partizana mogu da idu sa Zvezdom na turneju preko leta i obratno, to je bilo normalno. Želeo sam i da nađem davno izgubljenog brata Josipa u Sao Paolu i tu priliku mi je omogućila ta turneja. Moji roditelji su se početkom dvadesetih godina u nadi za boljim životom odselili u Sao Paolo. Međutim, predomislili su se posle nekoliko godina i vratili u Zemun. Josip je tada bio u ranim dvadesetim godinama i zaljubio se u Brazilku, pa je odlučio da ostane. On se javljao pismima, ali su ona prestala da dolaze početkom tridesetih godina. Majka mi je o najstarijem bratu stalno pričala, mada ja nisam bio ni rođen kad su bili u Brazilu. Potraga nije bila laka, pronašao sam staru porodičnu kuću, ali ne i njega. Na kraju je on mene našao. Video je u novinama da igraju Korintijans – Crvena zvezda, a da u jugoslovenskom klubu igra neki Valok, pa je odlučio da proveri da li smo familija. Pružili smo jedan drugom ruku kao potpuni stranci, ali smo se ubrzo i zagrlili kad smo shvatili da smo braća. Pričao mi je kakav mu je bio život tamo, obećavao da će se vratiti u Jugoslaviju, samo da pozavršava neke poslove, ali na kraju je ipak tamo ostao do smrti", otkrio je Valok za "Danas".
RATOVAO PROTIV NACISTA KAO DETE!
Iako je bio samo dete kada je počeo drugi svetski rat, Marko Valok je bio iz partizanske porodice, on je bio partizan dok Partizan nije ni postojao! Počeo je kao stražar, a onda je krenuo silom prilika i u oslobađanje zemlje.
"Sve je počelo u Drugom svetskom ratu, za vreme okupacije, pošto su se u našoj kući u Zemunu tajno okupljali članovi Pokreta otpora. Moje starije sestre Agneza i Marijeta bile su, kao ilegalke, ozbiljno angažovane u Pokretu otpora. Budući gradonačelnik Beograda Branko Pešić nam je bio partijski drug. Ja sam kao najmlađi, a i najbrži, bio zadužen za čuvanje straže. Nemačka komanda je bila vrlo blizu naše kuće, u današnjoj Osnovnoj školi "Svetozar Miletić". Kako je bilo nagoveštaja da će ćelija biti otkrivena, Branko Pešić je rekao da moraju da me spasavaju što pre. Moja sestra Marijeta je filmskom akcijom uspela da izdejstvuje kod Nemaca propusnicu, rekavši da joj mlađi brat ima galopirajuću tuberkulozu. Momentalno me je prebacila u partizane i tako me spasila. Od trenutka kada sam kao dečak krenuo s partizanima u oslobođenje zemlje, počela je i vojna karijera" istakao je Marko Valok, pa dodao:
"Kao član Partizanskog pokreta učestvovao sam sa 17 godina u borbama na Sremskom frontu, za šta sam odlikovan i zbog čega sam i postao oficir. Na Sremskom frontu sam bio kurir. U prvu akciju na frontu sam krenuo bez puške, potpuno goloruk. Ne zato što sam hteo nešto da se junačim, već jednostavno nije bilo puške za svakoga. Računali su da sam brz i da ću se snaći. Prvu pušku sam dobio tako što sam jednog ranjenog partizana stavio na leđa i odneo u bolnicu. On mi je tada, u znak zahvalnosti, dao svoju pušku kako bih mogao da se borim. Posle rata sam nastavio školovanje na Vojnoj akademiji i paralelno s fudbalskom gradio i oficirsku karijeru."
DOŠLI I REKLI - GOTOVO JE, MORAŠ U BURMU!
Za jednog legendarnog fudbalera nije baš uobičajeno da trenersku kairjeru počne u dalekoj Burmi! Ipak to nije možda bila Valokova želja, koliko obaveza. Jugoslovenska narodna armija je od njega tražila da kao oficir uradi nešto za svoju državu. A oko toga nije bilo spora.
"Mislim da sam mogao da igram još deset godina, ali morao sam, po naređenju, da odem u Burmu. Jugoslovenska armija me je poslala u okviru tehničke razmene. Tih godina našoj državi bilo je potrebno da uspostavi dobre odnose sa drugim zemljama i pokušavali su na sve načine da propagiraju Jugoslaviju. To je bilo vreme uspostavljanja novih prijateljskih kontakata u Aziji i Africi. Bio sam poznat fudbaler i oni su na taj način ukazali posebnu čast Burmi, gde su me srdačno dočekali. Tamo su me zaista cenili kao vrhunskog sportistu, a ja sam im se odužio time što sam ozbiljno radio na selekciji i školovanju talentovanih igrača, sa njihovom državnom reprezentacijom odneli smo mnoge pobede na azijskim takmičenjima. Oni i danas kažu da tamo igraju "Valokov fudbal". Kada sam se 1963. vratio u Jugoslaviju, hteli su da me kao školovanog oficira šalju na nove položaje, ali ja sam želeo da ostanem u sportu, da budem uz teren. Penzionisao sam se u 37. godini kao potpukovnik kako bih mogao da se u potpunosti posvetim trenerskom poslu. Verujem da sam ostvario uspešnu i vojnu i sportsku karijeru. Uvek sam istinski verovao u visoke etičke principe i profesionalizam i lično nikada nisam izneverio te svoje ideale. Kao trener, u pedagoškom radu, to sam uvek prenosio i na mlade igrače, da budu uspešni ne samo kao sportisti, već da budu i kvalitetni ljudi", zaključio je Valok.
(MONDO, Danas, N.L.)
BONUS VIDEO:
· Reaguj
Rapsodija Zvezde, Olimpijakos je pao u Areni: Ovako se ide u plej-of Evrolige!
Zvezda pokazala Evropi da joj je mesto u plej-ofu: Kad imaš igrača koji može sve, pobede se i najbolji!
Ovako će izgledati novi kružni tok u centru Beograda! U sredini sat od 15.000.000 RSD: "To će biti simbol grada"
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
Miloš Teodosić ne igra protiv Olimpijakosa: Još jedan problem za Crvenu zvezdu