Ognjen Mimović o Zvezdi u Ligi šampiona: Leao je u Top5, spremao sam se za Barsu!

Fudbaleri Crvene zvezde dominirali su u Superligi Srbije tokom čitave jeseni, dok su se na međunarodnoj sceni borili protiv najboljih evropskih timova - Barselone, Intera, Milana, Benfike, Monaka... Važan deo tima na početku sezone i na samom kraju kalendarske godine bio je mladi desni bek Ognjen Mimović - heroj dvomeča protiv norveškog šampiona Bode/Glimta - sa kojim je MONDO popričao pred praznike.

Mimović je nakon manje od pola sata fudbala u prvom kolu Lige šampiona povredio metatarzalnu kost, zbog čega nije igrao na tri meča Lige šampiona, sedam utakmica domaćeg prvenstva i jednoj utakmici u Kupu Srbije. Mnogo je propustio, a posebno ističe meč protiv tima koji mu je drag.

"Eto da prođem ove pripreme od početka, kao i i letos, onda bi trebalo da sve bude kao pre. Mnogo mi je žao zbog nekih utakmica kao što je Barselona, i uopšte ta Liga šampiona, Partizan u derbiju. Jako mi je žao zbog tih utakmica ali dobro. Šta je, tu je. Mislim, povrede su sastavni deo sporta, to svako prođe u jednom momentu. Mene je, da kažem, možda u nekom lošem trenutku zadesila ali šta ćemo. Idemo dalje. Ne znam da li bi bilo drugačije protiv Barselone, ja bih dao sve od sebe da doprinesem što više mogu. Žao mi je što nisam igrao zbog nekog ličnog osećaja jer Barselona mi je posle Zvezde omiljeni klub i onda baš sam eto imao želju to da igram. Ali nije moglo stvarno nikako. Rekli su mi da će oporavak trajati četiri sedmice, pa da posle toga lagano ulazim u ritam. Baš sam tempirao da se spremim za Barselonu. Nije bilo šanse, tek sam pred Barselonu počeo da hodam normalno", govorio za MONDO Zvezdin defanzivac.

"Iskreno kad mi se to desilo, mnogo mi je bilo žao što moram da izađem sa prve utakmice u Ligi šampiona. Biće mi veče za pamćenje, ali trebalo je da ostane u pozitivnom sećanju. Gledao sam da izjednačimo i da osvojimo bod. O tome sam razmišljao dok je trajala utakmica. Nadao sam se da nije prelom, samo da nije pukla kost. Otprilike sam znao kakva je povreda i kolika je pauza, ali da je bio prelom morala bi operacija... Pomislio sam ‘Daj samo da odem da snimim da vidim šta je’. Nisam mogao da dočekam da snimim. Hvala Bogu nije bilo toliko strašno ali eto, to mi je prolazilo kroz glavu”, kaže Ognjen Mimović i dodaje: “Ti si zapamtio tu situaciju kad me je udario po listu i kad sam ostao da ležim, ali nisam se u tom momentu povredio. Bila je druga situacija kad sam bio u korneru nešto, hteo sam onako da ga obiđem, gurnuo sam loptu pored njega i on me je izgurao s terena skroz. Da li sam nagazio na veštačku travu, koja je malo tvrđa... Celom težinom sam se naslonio na spoljni deo stopala. U tom trenutku si zagrejan, imaš želju, možeš da pretrčiš ceo teren. Ali već narednog minuta, kad je Omri uhvatio loptu...”

Evropski junak, pa debi u Ligi šampiona!

Mimović je u Zvezdu stigao još pre više od četiri godine, a san o igranju Lige šampiona počeo je mnogo ranije. Maštao je Ognjen da zaigra protiv najboljih timova u Evropi, da se dokazuje čuvajući krila koja koštaju na desetine miliona evra i da u dresu voljenog kluba odoli napadima skupocenih rivala. Zato je bio uzbuđen pred Benfiku.

"Svaki sportista ima i treba da ima tu neku pozitivnu tremu. Ja to uvek imam, ali je tad bilo izraženo to iščekivanje. Ne znam ni koliko sam spavao. Jedva sam čekao. Na Marakani, pred punim stadionom, u Ligi šampiona", rekao je Mimović i dodao: "Prebrzo su se dešavale stvari. Kad si povređen imaš malo više vremena da razmišljaš, ja sam tek posle shvatio. Au, čoveče, šta se sve desilo..."

Da li je znao šta se dešava kada je na severu Norveške postigao pogodak koji je Zvezdi dao nadu da će u revanšu eliminisati Bode/Glimt i ponovo zaigrati u Ligi šampiona? "Ma gde sam znao. Prvo sam se okrenuo da vidim da li je ofsajd. Trčao sam bilo gde, od sreće nisam znao gde trčim", priseća se Mimović.

"Nisam kriv za gol u Milanu!"

Falilo je ove sezone Zvezdi da favoritima otkine neki bod na gostujućim terenima. Najbliža je bila na "San Siru", ali u klubu ne vole da se vraćaju na taj meč. "Da ne komentarišem Milan, to su neke druge stvari. Realno, ove godine nismo mi imali toliko sreće. Treba pogledati da smo igrali protiv Barselone, Intera, Monaka… To su sve strašne ekipe. Teško je da ih pobediš. Nismo imali sreće ni sa povredama. Poremeti te to, ekipa smo koju jedna povreda igrača poremeti. Da nije bilo povreda, možda bismo bili bliži nokaut fazi", kaže Ognjen.

Ipak, moramo o Milanu. "Po mom mišljenju, Rafa Leao je u Top5 krila na svetu. Ja nikada nisam igrao protiv nekoga da je takav fizički, toliko brz, jak, tehničar, sve... Radio sam šta sam mogao. Mislim da ga nisam toliko loše sačuvao. Dogovorili smo da ja čuvam koliko mogu, pa da će Rade Krunić dolaziti da pomaže, a Naser Điga raditi korekciju. Stvarno je teško igrati. Mislim da se nisam obrukao. Pojavili su se grčevi, tu se videlo da nisam spreman koliko sam bio pre Benfike. Žao mi je što sam morao da izađem. Dešavaju mi se grčevi, ali uspem da odigram do kraja. Tad je bilo kod svakog koraka, morao sam da tražim izmenu. Nisam ih osetio protiv Štutgarta, to sam odigrao na svežinu. Samo da nas zaobiđu povrede. Bili bismo konkurentni za prolaz u nokaut fazu da ih nije bilo", kaže Ognjen Mimović i polako dolazi do trenutka koji je ostao upečatljiv.

Nakon njegove izgubljene lopte, u kontri koju je pokrenuo, Crvena zvezda je kapitulirana protiv Milana. Nakon meča je vraćao film, tražio druga rešenja, probao da razmisli šta je trebalo uraditi bolje, ali... Zaključak je da nisu krivi ni on, ni Silas koji ga je pokrio.

"Svaki igrač nam je bitan. U Monaku, kod prvog gola, Silas je ostao... Ja ne mogu da krivim čoveka, niko ne može da ga krivi. Prvi put u životu je igrao tu poziciju, napravio je grešku. Ja mu to ne bih uzeo za zlo. U takvoj smo situaciji bili da smo morali da kombinujemo. Mnogo je to problematično, a igraš protiv neke ekipe poput Monaka ili Barselone. Moraš da menjaš sastav, da neko igra pozicije koje nikad nije igrao. U Ligi šampiona odlučuje ako zakasniš metar. Moja situacija u Milanu... Izgubio sam loptu na 70 metara od gola, Silas je ostao. Možda da sam ja bio tu, pazio bih jer bih imao u glavi da čuvam dubinu Leaa. To je sitnica, iz toga primiš gol. Uzeo sam loptu i krenuo u napad, u kontru. Želeo sam da mi damo gol! Da me neko pita da li bih sad šutnuo loptu? Pa ko bi? Ko bi nasumično šutnuo loptu u gol-aut? Ko to uradi? Ne uradi niko. Kao ‘Ako nemaš kome, šutni je’. Niko ne šutne. Šta ću, desilo se tako. Ne krivim sebe za taj gol. Izgubio sam loptu daleko, nije bilo u opasnoj zoni. Ali, ne mogu da krivim ni nekoga u odbrani. Napravio je odličnu kretnju, idealan prijem, pogodio je majstorski. Pošteno. Ogromno iskustvo za mene, prvi put sam se sreo sa takvim igračem. Leao je na višem nivou od svih mojih rivala. Daće Bog da se sretnemo neki drugi put, pa da ga još bolje sačuvam. Ja mislim da smo u Milanu pokazali da Štutgart nije bio slučajan. Igrali smo dobru utakmicu, borili smo se, pružili otpor, nije to bilo lako. Tek ćemo kroz utakmice da se uigramo", zaključuje talentovani fudbaler Crvene zvezde u novogodišnjem razgovoru za MONDO.

Od Srpske lige do Lige šampiona

Pre samo godinu dana Ognjen Mimović je kao pozajmljeni fudbaler Crvene zvezde igrao za OFK Beograd u Prvoj ligi Srbije. Šest meseci pre toga je sa plavo-belima sa Karaburme - takođe kao pozajmljeni igrač Zvezde - osvojio prvo mesto u Srpskoj ligi Beograd. Nije uobičajeno da se talentovana Zvezdina deca spuste u treći rang i tamo zablistaju.

“Moram da kažem da mi je OFK Beograd jedan od najlepših perioda u karijeri. Pamtiću ceo život te ljude, mnogo su mi prirasli srcu. Nikome nije lako kad iz omladinaca Zvezde ode u Srpsku ligu. Psihički je to teško, realno. Svi razmišljaju da je to treća liga, da li će se nekad ‘izvući’. Imao sam sreće, Bog nas je pogledao, bila je to ekipa koja je ulazila u Prvu ligu, klub je rastao. Prelep period za mene, iako je bilo teško sebi reći ‘Idem u treću ligu’. Retko ko ide u Srpsku, pa u Prvu ligu - obično su kaljenja u PLS ili u nekom drugom klubu Superlige. Psihički nije lako, dok misliš da li ćeš uspeti. Moje mišljenje je da svi igrači na prelazu iz omladinaca u seniorski fudbal treba da prođu Prvu ligu Srbije. Razlika između Prve i Srpske je možda u fizičkoj spremi i u terenima. Treba svaki igrač to da prođe, da vidi kakvi su dueli. Onda ćeš znati kako da igraš Superligu. Za mlade igrače je bitan taj prelazak pre svega zbog fizike. Do omladinaca si imao duele sa mlađima, sa igračima koji imaju 70 kilograma i onda dođeš ovde da se guraš sa Elšnikom. Ne možeš! Moraš da se privikneš na to. Treba ti neki period, a igračima iz omladinaca je to najveći problem. Tehnički i taktički su svi obučeni, fizika je problem", govorio Mimović kao da ima mnogo više od 20 godina i kao da već desetak godina gradi seniorsku karijeru.

O čemu razmišlja momak od 18 godina, kojeg Crvena zvezda pošalje da se dokazuje na mečevima protiv Borca iz Lazarevca, Jedinstva iz Surčina, Torlaka, Ušća, BSK Borče ili Prve Iskre iz Bariča? Da li uopšte misli da će se nekada vratiti i dobiti šansu na stadionu "Rajko Mitić"?

“Nisam mislio da ću tako brzo u prvi tim Zvezde. Dok sam igrao za OFK Beograd u Prvoj ligi Srbije, pred kraj jesenjeg dela, postojale su naznake da bih mogao. Tada sam potpisao ugovor, produžio ga i trebalo je da ostanem do leta na pozajmici i onda pripreme sa Zvezdom. Na Koletovu nesreću, a moju sreću - tako je to u sportu - desila se ta povreda. On duži vremenski period nije mogao da igra i ja sam se izborio. Imao sam šansi i utakmica. Nisam mislio da ću odigrati jednu utakmicu u tom prolećnom delu, a odigrao sam desetak ili 15. Nisam očekivao, a tek se nisam nadao da ću igrati kvalifikacije, da ću dati gol, pa igrati Ligu šampiona...”, navodi Mimović i dodaje: “Da igraš za prvi tim Zvezde, to je veliki pritisak. Dobio si šansu i moraš da znaš da se ona možda dobija jednom u životu. Možda u životu više nećeš imati takvu šansu. Toga sam se plašio. Morao sam da odigram dobro, nisam to gledao da moram da odigram bolje od Koste. On bi se u neki sistem uklopio bolje od mene, ja u neki drugi... Nisam to gledao takmičarski sa njim, tremu sam imao jer je ovo Zvezda”.

Nikako nije bilo lako prilagoditi se Zvezdinom ritmu nakon igranja u nižim rangovima. "Kad sam prešao iz Prve lige Srbije ovde, propustio sam pripreme u oba kluba, termini su se preklopili. Ovde sam ušao u proces, gde im je ostalo dve nedelje do početka. Ritam jak, ja ne mogu da ispratim, svaki dan nešto boli. Nisu povrede, ali leđa, grčevi, upale, listovi, lože... A igrao sam Prvu ligu Srbije i bio spreman. Treba ovde da uletim u ritam Lige šampiona. Da igram na tri dana? Retko ko to može. Zato se dešavaju povrede. Ko god igra malo više, ima problem sa povredama. teško je izdržati. Ovde će mnogo značiti mediko blok, ali drugi klubovi nemaju to. Bez prozivanja bilo koga... Eto, bio sam u OFK Beogradu, oni su treći i treba da igraju Evropu, na svaka tri dana? Ne možeš to ako se ne oporavljaš, neće organizam izdržati. To možda može da odigra jedan fudbaler u celoj Superligi, retki su takvi", upozorava Ognjen Mimović.

Milojević pravi igrača od Mimovića

“Imam super saradnju sa Vladanom Milojević, ali i celim stručnim štabom. Mlađi igrači imaju dodatne video analize, na kojima nam ukazuju na neke greške, stvari koje treba da popravimo. Pričamo stalno”, rekao je Mimović i dodao: “Mladim igračima mnogo znači podrška. Kada osetiš da imaš poverenje ljudi iz kluba, stručnog štaba, saigrača, mnogo ti je lakše da igraš. Igrač postane 50 odsto bolji kad stekne to samopouzdanje. Primećujem to sada kod igrača. Evo Maksimović, iz utakmice u utakmicu je bolji. Leković isto, sve sigurniji kad poveže nekoliko utakmica. Guteša... On ima sličnu priču kao ja. Za nijansu nerealniju. Ja sam igrao u OFK Beogradu koji je išao na prvo mesto, on je branio za BSK iz Borče koji se borio za opstanak. I on je sve bolji i bolji. Svim mladim igračima znače minuti, tako dolaze do boljih igara”, priča Mimović.

Iako ima tek 20 godina, već je postao čovek od poverenja stručnog štaba, čija će očekivanja morati da opravda i u nastavku sezone. “Ovo mi je nova prilika da se fizički vratim na onaj nivo pre povrede. gledaću da iskoristim ove pripreme, da što bolje budem spreman za te dve utakmice u Ligi šampiona. Te dve utakmice... Idemo na pobedu, daćemo sve od sebe. Postoji i dalje teorija. Jako je teško, ali to nama ne menja ništa, idemo da pobedimo obe utakmice”, kaže desni bek Crvene zvezde.

Ko je mogao da poveruje?

Postoje šanse, Zvezda zna da ima mogućnost da se domogne mesta među 24 najbolja tima. Za to su joj potrebne dve pobede, ali i da se poklope neki drugi rezultati. Možda je vreme da crveno-bele malo pogleda sreća... "Protiv PSV Ajndhovena igramo ovde kod nas. Pokazalo se mnogo puta da ovde na Marakani ni mi nismo ista ekipa, ni naši protivnici nisu isti. Specijalna je atmosfera ovde, imamo šanse da ih dobijemo. Jang bojs je prethodnih godina bio nezgodno gostovanje, ali ćemo i tamo ići na pobedu. Imamo šanse u obe utakmice", kaže Mimović, koji i objašnjava na čemu bazira optimizam.

“Ko je tad mogao da očekuje da ćemo Štutgart pobediti 5:1? Nadaš se, očekuješ, ali... Mislim da su tu energiju osetili svi na tribinama. Isto je bilo ovde i protiv Bode/Glimta. Osetiš se moćnije. Mnogo je drugačije nego u gostima. U Norveškoj je i drugačiji teren. Nisam u karijeri igrao na mnogo mesta, ali oni... Znaju, navikli su na to, na tu brzinu. Nije naša igra tamo bila sjajna, ali izvukli smo dobar rezultat. Marakana je onda uradila svoje, ima svoju energiju", kaže Mimović i praktično poziva publiku na stadion.

Bonus video: