Srbija nije igrala dobro i uprkos tome uspela je da ostvari cilj - pobedila je Austriju (ukupni rezultat 3:1) i opstala je u "A" diviziji Lige nacija. Međutim, baš zbog toga što "orlovi" nisu igrali dobar fudbal, posebno u prvom poluvremenu kada smo bili potpuno bezopasni, nije bilo ni preterane euforije. Većina naroda koja je izašla sinoć sa stadiona "Rajko Mitić" pomisila je kako nas je "sreća opet pogledala" - dok drugi pak to neće demantovati, nego će napraviti malu ispravku: "Nije sreća pogledala nas, nego je Piksi rođen pod srećnom zvezdom".
I zaista, bilo je mnogo takvih primera za 50 utakmica Dragana Stojkovića Piksija na klupi Srbije. Od "fantomskog" gola Ronalda, pogotka Aleksandra Mitrovića u 90. minutu u Lisabonu, nestvarnih promašaja Norveške, preko srećnih utakmica sa Bugarskom, pa sve do čuda protiv Švajcarske, Španije i Austrije...
Šta drugo čovek da pomisli, sem da nisu čista posla u pitanju, da ima tu nečega i ezoteričnog? "Imali smo sreću da postignemo takav gol kakav smo dali, imali smo sreće i da imamo igrača više u drugom poluvremenu... Retrogradni Merkur ne utiče na našeg selektora, njemu je u solaru očigledno lopta i donosi sreću", kazao je Rade Bogdanović posle utakmice u Beogradu, još jednom u prvi plan ističući koliko Piksi ima sreće na klupi Srbije - fenomen koji je teško prihvatiti, još teže objasniti.
Da li je Piksi zaista srećnik?
Kao i svaki drugi trener, Piksi će takođe reći da je u fudbalu uvek potrebna mala doza sreće, dok bi sigurno kao kontraagrument ponudio i situacije kada je nije bilo; zaboravlja se situacija sa povredama uoči Svetskog prvenstva u Kataru, nestvarni promašaji protiv Mađarske, pa i Slovenije...
Kada se podvuče crta, daleko lepše je imati sreće nego je nemati uopšte, samo što ne sme da bude i jedini naš adut u svakoj utakmici. Nekada zbog onoga što Piksi - svestan problema u taktičkoj pripremi meča - počne jedino da se moli i da se nada da će sreća pogledati njega i njegove igrače. Zbog toga često možemo čuti od njega, da posle utakmica u kojima mu se uslovno rečeno sreća osmehne, kaže da je imao viziju o tome kako ćemo doći do pobede.
Između ostalog, tako je posle Austrije pričao o tome da je znao da Srbija mora da bude strpljiva i da će doći pet minuta u kojima ćemo doći do gola, ali to ne bi smelo da bude jedina taktika u utakmicama u kojima smo potčinjeni. Jedina razlika između mečeva sa Danskom ilAustrijom je u tome da li se "vizija" ispunila - budeš strpljiv, pa te sreća nagradi. Ili ne.
Zašto su Piksiju potrebni sledbenici?
Naravno, vera je vrlo moćno sredstvo, čak i u fudbalu, a kada se nekoliko puta "ispuni proročanstvo" - dobijate sve više sledbenika. Tako je Piksi vrlo brzo na startu svog mandata počeo da ubeđuje navijače, i pre svega svoje fudbalere, da privlači sreću, kada bi ono što je govorio uoči meča počelo da se ostvaruje. Sve je počelo magijskom porukom "kako, bre, eventualno", koja je oko njega stvorila praktično novu religiju u reprezentaciji, ali da biste svoje sledbenike zadržali na okupu, potrebno je da svakodnevno pokazujete nove čarolije. Ili makar znanje.
Od one čudesne noći u Lisabonu, toga je bilo tek na momente, zato i ne čudi što je vera Piksijevih fudbalera slabila, a sve nekako neodoljivo podseća na "Kockara", Fjodora Dostojevskog.
Čuvena babuška Antonida Vasiljevna došla je u kazino bez ikakve strategije, igrala impulsivno i osvajala ogromne svote novca, verujući da može da pogodi šta će se dogoditi. Ubeđuje sebe da ne može da izgubi dok veruje u ono što radi, sve dok se ne ispostavi da je to bila tek "iluzija kontrole" i da je sreća potpuno haotična i nepredvidiva, kao i da će vam vrlo brzo okrenuti leđa oni koje ste ubedili da držite ključeve sreće.
Tako je i u fudbalu, dobro je dok vas sreća služi, ali nikako ne smete samo na nju da se oslonite, pošto svaki put kada propadne proročanstvo, postaje sve teže ubediti one oko vas da govorite istinu.
Hoćemo li opet verovati Piksiju?
Već u junu počinju kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. godine i Srbija će imati težak zadatak da se plasira u ozbiljnoj konkurenciji Engleske i Albanije, odnosno slabijih Letonije i Andore. Za početak, Piksi treba kraj sebe da ima fudbalere koji će zajedno sa njim verovati da to nije prekomplikovan zadatak, ali to je teško dokazivo na osnovu naše igre u poslednje dve godine, pa neće biti iznenađenje ako tu bude mnogo novih lica.
Možda je i to razlog zašto se Piksi odrekao Dušana Tadića, kapitena koji je najviše kritikovao njegov sistem rada, ali i nekoliko veterana koji bar na osnovu igračkog kvaliteta - deluju da bi imali veliku ulogu u reprezentaciji Srbije. Možda se baš zbog toga Piksi okružio mlađima, koje lakše ubeđuje u svoje ideje i vizije, ali do sada je morao da nauči na greškama.
Sreća je "pakt sa đavolom" i očas posla može da pređe na drugu stranu, tako da Srbiji pre svega osnov treba da budu pametna igra i sistem. Ako još na to imamo selektora koji je "rođen pod srećnom zvezdom", pa ko je lud onda da zameri?
BONUS VIDEO:
