Nekadašnji hrvatski fudbaler Joško Jeličić poslednjih godina radi kao stručni konsultant, a njegov provokativne izjave često podignu tenziju u Hrvatskoj i regionu. Ovog puta otišao je korak dalje jer je Sudijsku komisiju koja se bavi arbitražom u elitnom rangu hrvatskog fudbala uporedio sa generalom Gotovinom, koji je svojevremeno optužen za etničko čišćenje Srba iz Krajine.
Samo nekoliko nedelja nakon što je bio deo haosa koji su zajedno napravili Đenaro Gatuzo i on, Joško Jeličić je u centru pažnje zbog novog kontroverznog stava. Ovog puta će se njegovim izjavama baviti i mediji u Srbiji, jer je odlučio da baš Ante Gotovina i njegovih sedam godina iza rešetaka budu tema tokom obraćanja javnosti.
Istina, Joško Jeličić nije u potpunosti povukao pogrešnu paralelu jer je Međunarodni krivični sud za bivšu jugoslaviju na kraju stvarno poništio svoju odluku o 24 godine zatvorske kazne. Tako je Ante Gotovina postao slobdan čovek, iako je bio jedan od najvažnijih ljudi tokom udruženog zločinačkog poduhvata Oluja, u kojem je Krajina etnički očišćena od Srba.
Šta je o Gotovini rekao Joško Jeličić?
Poslednji put kada smo komentarisali kazneni udarac, odnosno ruku Nestorovskog, Damir Skomina je rekao je da ga baš zanima šta će reći komisija. Ja ću reći da bi Sudijska komisija HNS-a trebalo da se prekvalifikujeu pravno društvo", rekao je Jeličić i dodao: "Meni je žao što je Ante Gotovina ležao sedam godina. Da su ga branili ovi iz Sudijske komisije, ne bi ni dana ležao. Zašto je ruka Nestorovskog protiv Hajduka penal, a ruka Radoševića u Puli protiv Hajduka nije? Oni će sve objasniti, napisati 17 rečenica opravdanja, ali nisu konstantni i to mi smeta."
Iako su Joško Jeličić i Damir Skomina komentarisali dešavanja na utakmici hrvatskog prvenstva, region je mnogo više pažnje obratio na deo u kojem se pominje zloglasni hrvatski general Ante Gotovina. Jeličić je poznat po svojim kontroverznim stavovima i čestim komentarima koji izazivaju reakcije javnosti, pa se može zaključiti da je upravo to bila ideja iza ovog poređenja.
Ko je Ante Gotovina?
Penzionisani hrvatski general Ante Gotovina (69), nekadašnji pripadnik Legije stranaca, jedan je od najodlikovanijih hrvatskih vojnika. On je sa 17 godina napustio školovanje, a već sa 19 godina priključio se organizaciji pod čijom će komandom narednih godina učestvovati u akcijama u Džibutiju, Čadu, Obali Slonovače i drugim ratištima širom sveta. Kao deo Legije stranaca imao je drugačiji identitet - Ivan Grabovac.
Tri puta je osuđivan u Francuskoj, a 1991. godine vratio se u Jugoslaviju i odmah dobio položaj u paravojnim formacijama koje su ratovale na teritoriji današnje Hrvatske. Postavljen je za zapovednika I gardijske brigade,da bi u narednim godinama nekoliko puta bio promovisan na više položaje.
Penzionisan je 2000. godine, nekoliko meseci nakon što je otpušten iz službe odlukom predsednika Hrvatske Stjepana Mesića. Mesićev prethodnih Franjo Tuđman imao je ogromno poverenje u Gotovinu, kojem je delio položaje i ordene zbog učešća u građanskom ratu.
Za šta je optužen Ante Gotovina?
Nekoliko meseci nakon što je penzionisan, Gotovina je napustio Hrvatsku. Uhapšen je u decembru 2005. godine u Španiji, na Kanarskim ostrvima, a tom prilikom su kod njega pronađena dva lažna pasoša sa hrvatskim podacima i veća količina novca. Tokom nekoliko godina bekstva Gotovina se predstavljao kao Goran Drozdek i Stjepan Seničić, a pasoši pokazuju da je nelegalno posetio Argentinu, Čile, Rusiju, Kinu, Češku, Tahiti...
Nakon hapšenja prebačen je u Madrid, a zatim u Hag gde je i održan sudski postupak protiv njega. Haška optužnica teretila je Gotovinu za zločine tokom operacije Oluja, od avgusta do novembra 1995. godine. U optužnici se navodi da je kao glavnokomandujući operacije u Krajini, ali i zbog ličnog doprinosa odgovoran za deportacije, progon, ubistva, pljačku i uništavanje imovine Srba u opštinama Šibenik, Zadar, Knin, Benkovac, Obrovac, Sinj, Gračac, Korenica, Gospić, Donji Lapac i Drniš.
Po optužnici koja je podignuta zaključeno je da se Gotovina tereti za ubistvo najmanje 150 Srba i progon više od 150.000 srpskih državljana sa teritorije današnje Hrvatske. Pored njega, optužnicom su zahvaćeni još i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, vojni i policijski generali Ivan Čermak i Mladen Markač, odnosno brojni drugi učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Haški tribunal je 2011. godine osudio generala Gotovinu na 24 godine zatvorske kazne, ali je ta odluka poništena u novembru 2012. godine kada ga je žalbeno veće proglasilo krivim. Ante Gotovina je istog dana pušten na slobodu, nakon sedam godina koje je proveo iza rešetaka tokom postupka.
Bonus video:
