Feđa Dudić podneo je ostavku na čelo glavnog trenera Radničkog iz Kragujevca. Posle nešto više od dve sezone pored aut linije, trener i klub su se rastali, a Dudić je u opširnom i emotivnom pismu rešio da uputi važnu poruku. Istakao je bivši trener da je "pet puta plakao kao malo dete".
Pismo trenera prenosimo u celosti:
"Bio je 23.09.2023. Sunčan dan, preko 30 stepeni. Adnan Jahić i ja dolazimo u Kragujevac, u FK Radnički – mesto koje prvi put vidimo, i na posao pun pitanja. Klub koji je u tom trenutku bio posljednji na tabeli, sa manjkom optimizma kod svih zaposlenih i s nadom da ćemo se spasiti od ispadanja te što pre doći u sigurnu luku spasa. Ono što smo sebi obećali pre polaska bilo je da ćemo dati celog sebe – biti posvećeni i predani radu, a zatim se uzdati u Božiju pomoć i nadati se najboljem. Sve posle toga postala je istorija...
Nažalost, došao je trenutak za rastanak. Trenutak o kojem nisam sanjao i koji nisam želeo, ali tako je to u ovom poslu – nekada moraš reći: "Dosta." Kada sam produžavao ugovor, najveći sportski motiv bio je to što smo dobili drugu šansu od Boga – da ponovo izađemo u Evropu. Znali smo da ovog puta to moramo iskoristiti jer neki u životu nikada ne dočekaju svoju drugu priliku. Nažalost, nismo bili pravi kad je bilo najvažnije, i onda je moralo doći do ovoga.
U dve utakmice protiv Klaksvika stvorili smo devet odličnih prilika za gol, i po svim parametrima morali smo proći dalje – ali nije bilo suđeno. Da kažem da nam je falilo sreće – sigurno jeste, ali sreća se mora zaslužiti. Očigledno je nismo zaslužili. (Isto tako, u nekim utakmicama kroz prvenstvo, kad se "lomilo" oko konačnog plasmana – zaslužili smo je, i pratila nas je.) Dakle, sreća nije bila presudan faktor. Ali to ne može promeniti ono što smo zajedno ostvarili – istoriju i rezultat koji smo upisali u stranice kluba. Mislim da će proći još mnogo vremena pre nego neko ponovi rezultate koje je ostvarila ova generacija.
Dva puta smo izborili izlazak u Evropu, a po prvi put u istoriji kluba igrali polufinale Kupa. Igrali smo dopadljiv i lep fudbal za oko, pobrali mnogo simpatija i navijača u Srbiji, posebno od onih neutralnih – a najviše u mojoj BiH, gde su pratili Radnički kao da je neki veliki klub iz lige petice. Hvala im svima na tome! U ova tri dana otkako smo se vratili sa Farskih Ostrva – plakao sam barem pet puta kao malo dete, čitajući poruke, tekstove i gledajući video-snimke naših navijača koji su mi pisali i želeli da ostanem.
Najviše sam plakao zbog dece – one koju smo vratili na stadion. A znate svi – za kim plačemo? Za onima koji su nam ušli u srce i koje volimo. A Kragujevac i Radnički su ušli u moje srce – i tu će ostati do kraja života. Ovim putem se izvinjavam svima jer nisam mogao ispuniti vaše molbe. Nešto jače u meni odlučilo je da moram krenuti dalje. Na što sam najponosniji jeste da smo postali simbol mira i poštovanja različitosti, u ovom vremenu kada se i to gleda. Zbog toga je moj Kragujevac evropski grad – i hvala vam na tome. Želim se zahvaliti, pre svega, Igoru Konotaru i Slavku Peroviću – ne mojim nadređenima, već mojoj porodici.
Zaista sam ih zavolio kao da su mi najbliži. Naše porodice – i moje i Igorove – postale su nerazdvojne, od naših žena do naše dece, koja su se zbližila i družila. A sa mojim Slavkom – nedostajat će mi naša dopisivanja u gluho doba noći, kad svi spavaju, a mi razmjenjujemo mišljenja kako i šta možemo bolje da bismo podigli Radnički na viši nivo... Hvala mom stručnom štabu – Jahi, Jasi, Švabi, Lazi, Đekiju i Voji – koji su zaslužni koliko i ja za sve što smo zajedno napravili. Svim igračima u ove dvije sezone koji su prošli kroz klub, a posebno me dirnuo Stojke nakon sinoćnje utakmice s Partizanom – iako smo zajedno proveli samo mjesec dana.
Hvala svim zaposlenicima u klubu: Ivanu, Marku, Braći, Trifketu, Iliji, Mati, Saletu, Banetu, Željku, Nikoli, Milici, Maji, Daci, Muti, Marku, Šišketu, Đoletu, Vlajku, Srđanu, Brani, Radetu, Damjanu, Aci – i izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio. Naravno, našim navijačima Đavolima, kao i onima sa ostalih tribina – Zapada i Istoka – s kojima sam imao poseban odnos. I da odmah kažem – nikad i nikakvih nesuglasica nije bilo među nama, a pogotovo ne nakon zadnje utakmice, kako su neki pokušali predstaviti kao razlog mog odlaska.
Njihovo skandiranje mog imena – ostat će večna uspomena za moje uši i srce. Jedno veliko hvala na tome što ste prepoznali da sam dao sebe cijelog, i branio ovaj klub kao da je moj rođeni – a zauzvrat dobio vaš aplauz. Ovo je samo doviđenja, a ne konačno zbogom. Do nekog novog druženja i igranja na Čika Dači, voli vas i pozdravlja vas Feđa.
P.S.
Stavio sam ove tri slike koje su ispisale moj život u ove dve godine. Prve dve – sreća i slavlje koje sam doživio, i koje nosim sa sobom.
Pamtiću ovaj period u Kragujevcu samo po tim trenucima. Treća – prikazuje kako je ekipa disala jedan za drugog. Mi s klupe smo se više radovali nego oni na terenu – i to je bila naša dobitna formula. Nažalost, toga je nestalo u zadnjim utakmicama – i zato se sve ovako završilo", stoji u objavi trenera.
Bonus video:
