Da stanje u srpskom fudbalu nije ružičasto i nije neka novost. Ali, šta uraditi da se slika promeni, da bar vizuelni utisak bude bolji, da se gledaoci vrate na tribine...?

Fudbalski klub Crvena zvezda je ponudio rešenje. Ili jedno od rešenja. O kojem želi da se razgovara sa svima kojima fudbal u Srbiji nešto znači i da iz tih razgovora izađe nešto dobro. Njen predlog je na stolu svih klubova, Fudbalskog saveza Srbije, putem medija i pred očima javnosti...

Šta predlaže Zvezda?

Ukratko: da se povećanjem prihoda Zajednice superligaša od tv prava, sponzora i uz pomoć države, pomogne klubovima da poboljšaju infrastrukturu stadiona, nabave reflektore, što bi bio jedan od puteva ka ozdravljenju srpskog fudbala. I da se pritom reformiše telo koje upravlja ligom, odnosno Zajednica superligaša.

Kako u Srbiji sve zavisi od novca i mi ćemo predstavljanje predloga Zvezde krenuti od tog, finansijskog segmenta. Uostalom, da novca ima i stadioni u Srbiji do sada bi već bili "umiveni", možda ne bi ni bio toliki odliv igrača (a u Zvezdi su izračunali da je u proteklih šest godina samo od transfera fudbalera koji su igrali u srpskim klubovima u zemlju ušlo više od 150 miliona evra!)...

Zvezda predlaže da u periodu od tri godine Superliga ima utvrđen minimalni budžet od tri miliona evra po godini. U periodu od te tri godine, projekcija budžeta Superlige, prema predlogu Zvezde, bila bi ovakva:

U sezoni 2014/15 - četiri miliona evra
U sezoni 2915/16 - pet miliona evra
U sezoni 2016/17 - sedam miliona evra

Kako do tog novca? Zvezda veruje da bi budžet od tri miliona evra mogao da bude obezbeđen preko jakih sponzorstava, od televizijskih prava, ali i od pomoći države.

Pred državu bi se istupilo udruženim snagama klubova i FSS. Ako bi sve išlo prema planu, od tog budžeta imali bi koristi svi klubovi u Superligi, izuzev Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine, koji bi, kao tri najveća kluba u državi bili izuzeti iz podele kolača. Naravno, u periodu od tri godine.

Zvezda je dala i model po kojem bi se delio novac od TV prava (35% na jednake delove svim učesnicima takmičenja, 35% se deli u zavisnostu od plasmana na tabeli, a 30% se deli u zavisnosti od toga koliko je koji klub bio zastupljen u prenosima)...

Dakle, klubovi iz manjih sredina u prve tri godine ovakvog funkcionisanja lige i sa ovakvim budžetom dobili bi određena sredstva da srede, renoviraju, "umiju" stadione, stave reflektore, uz pomoć lokalne samouprave dignu lokalnu privredu na noge, alarmiraju sponzore...

Ko ta sredstva ne utroši na pravi način ili ih potroši uludo, neće moći da se takmiči u Superligi.

Zvezda je predložila da klubovi koji ispadnu iz Superlige najmanje dve naredne godine ostvaruju prihoe kao da su i dalje članovi Superlige. Tek treće godine, ako ne uspeju da se vrate u Superligu, gube pravo na dobijanje dela prihoda.

Takođe, Zvezda želi i nešto drugačiju ligu. U naredne tri godine u Superligi bi ostalo 16 klubova, a taj period bi trebalo iskoristiti za uvođenje strožih pravila u domaće takmičenje. Ta stroža pravila znače da ako klub dobije novac za uređenje stadiona, a da posle izvesnog vremena, ništa nije uradio na poboljšanju objekta, izgubio bi licencu za takmičenje u eliti, odnosno ispao bi u niži rang.

"Posle isteka roka, nijedan klub koji nema licencu ne bi mogao da igra Superligu i ta odluka morala bi se sprovoditi makar i po cenu smanjivanja lige na manji broj učesnika i direktne promene formata takmičenja", piše u predlogu kluba iz Ljutice Bogdana.

Zvezda predlaže i baraž za popunu Superlige i za kvalifikacije za Ligu Evrope kako bi se održala draž i neizvesnost takmičenja do samog kraja.

Prema predlogu Zvezde, klubovi koji bi osvojili 15. i 16. mesto ispali bi iz Superlige, a oni koji su bili 13. i 14. igrali bi baraž za popunu Superlige sa klubovima koji su osvojili treće i četvrto mesto u Prvoj ligi Srbije.

Obrazloženje Zvezde je da bi se, ovakvim modelom takmičenja, održao takmičarski motiv do kraja, jer bi mnogi klubovi imali šansu da igraju baraž za evropsko takmičenje.

DIREKTOR LIGE, KONTROLOR SUĐENJA

Crveno-beli žele i reformu tela koji sada rukovodi ligom, a to je Zajednica superligaša. Zanimljivo, ovaj predlog Zvezde na konferenciji za novinare predstavio je upravo sadašnji predsednik Zajednice superligaša Branimir Babarogić, koji je i član Upravnog odbora Crvene zvezde.

Zvezdin predlog je sledeći: svih 16 superligaških klubova bi imalo po jednu akciju, odnosno po jedan glas u novoosnovanom preduzeću. Oni bi činili Skupštinu Zajednice. Klub koji bi ispao iz Superlige, imao bi glas u zajednici još dve godine, ako se ne vrati u superligu, ali takoda prve godine po ispadanju ima jedan glas, a druge godine polovinu glasa.

U Skupštini Zajednice mogli bi da sede samopredsednici klubova. Zajednica bi imala Upravni odbor oji bi činilo šest članova: predsednici Zvezde, Partizana i Vojvodine, tri predsednika ostalih klubova, ali tako da je jedan sa teritorije Vojvodine, a po jedan sa teritorije istočne i zapadne Srbije.

Zajednica bi imala direktora koga bi birala Skupština dvotrećinskom većinom članova. Direktor bi bio profesionalac koji bi imao ugovor sa Zajednicom.

Zvezda predlaže i neke nove modele u kontroli suđenja. Umesto Sudijske komisije, predlog Zvezde je da se imenuje komesar za suđenje, a to bi bila neka osoba koja bi imala poverenje FSS, dvotrećinsku većinu Skupštine Zajednice i sva tri vodeća kluba: Zvezde, Partizana i Vojvodine.

Ako takvog nema u Srbiji, predlažemo da to bude bivši renomirani sudija iz inostranstva. Zašto ne i Pjerluiđi Kolina", kažu u Zvezdi.

Klubovi i fudbalska javnost imaće priliku da iznesu svoje mišljenje o ovom predlogu Zvezde. Ono što je njegova najbolja strana jeste ovo: DOBRO JE DA POČNE RAZGOVOR O POBOLJŠANJU STANJA U SRPSKOM FUDBALU.

(Predrag Vujić, MONDO)