Otišao je Radosav Petrović. Višegodišnja saga o odlasku reprezentativnog veziste završena je u četvrtak.
Petrović je spakovao stvari i otišao za Beograd odakle će sutra-prekosutra za Arnem gde ga očekuju lekarski pregledi i potpisivanje petogodišnjeg ugovora sa Viteseom.
Oproštaj 22-godišnjeg veziste od ekipe čiji je član bio tri godine bio je dirljiv. Teškom mukom uspeo je da zadrži suzu da ne krene iz oka.
"Raćo, ostani, Raćo ostani", zaorilo se hotelom "Arena" na Pohorju iz grla Petrovićevih saigrača.
Kao što je Petrović rekao, zna da je ostavio dubok trag u Partizanu.
"Igre su promenljive, kao i rezultati, ali ono ljudsko ostaje. Mislim da sam u tom segmentu ostavio trag", podvukao je "Štraus sa Uba" kako ga je prozvala klupska operativa.
Odlazak u Vitese smatra korakom napred u karijeri.
"U prethodnim slučajevima je izostajao kompromis, a sada su sve tri strane zadovoljne", podsetio je Petrović na brojne ranije priče o njegovom odlasku.
Podrobno se raspitao o novoj sredini. Između ostalih, konsultovao se sa sadašnjim igračima Partizana, a nekada Vitesea, Vladimirom Stojkovićem i Aleksandrom Rankovićem.
"Razgovarao sam i sa Bobanom Rajkovićem, kapitenom Vitesea, i Nemanjom Matićem koji je doskora tamo igrao. O klubu sam čuo sve najlepše".
Vitese nije imao dobru prošlu sezonu.
"Namera kluba je da oformi dobar tim, napadne gornji deo tabele, postane stalni učesnik evropskih takmičenja i počne da osvaja trofeje. S druge strane, holandska liga je najbolja za afirmaciju mladih igrača".
Tvrdi da se nije uzbuđivao kada je ovog leta počela priča sa Viteseom, koji ga je želeo i pre šest meseci.
"Navikao sam na takve situacije, sazreo sam. Nisam davao važnost pričama dok nisu postale ozbiljne. Tada sam se i ja uozbiljio. Zaista sam do poslednjeg trenutka bio koncentrisan na obaveze u Partizanu", završio je Radosav Petrović priču o transferu u Vitese.
Petrović je spakovao stvari i otišao za Beograd odakle će sutra-prekosutra za Arnem gde ga očekuju lekarski pregledi i potpisivanje petogodišnjeg ugovora sa Viteseom.
Oproštaj 22-godišnjeg veziste od ekipe čiji je član bio tri godine bio je dirljiv. Teškom mukom uspeo je da zadrži suzu da ne krene iz oka.
"Raćo, ostani, Raćo ostani", zaorilo se hotelom "Arena" na Pohorju iz grla Petrovićevih saigrača.
Kao što je Petrović rekao, zna da je ostavio dubok trag u Partizanu.
"Igre su promenljive, kao i rezultati, ali ono ljudsko ostaje. Mislim da sam u tom segmentu ostavio trag", podvukao je "Štraus sa Uba" kako ga je prozvala klupska operativa.
Odlazak u Vitese smatra korakom napred u karijeri.
"U prethodnim slučajevima je izostajao kompromis, a sada su sve tri strane zadovoljne", podsetio je Petrović na brojne ranije priče o njegovom odlasku.
Podrobno se raspitao o novoj sredini. Između ostalih, konsultovao se sa sadašnjim igračima Partizana, a nekada Vitesea, Vladimirom Stojkovićem i Aleksandrom Rankovićem.
"Razgovarao sam i sa Bobanom Rajkovićem, kapitenom Vitesea, i Nemanjom Matićem koji je doskora tamo igrao. O klubu sam čuo sve najlepše".
Vitese nije imao dobru prošlu sezonu.
"Namera kluba je da oformi dobar tim, napadne gornji deo tabele, postane stalni učesnik evropskih takmičenja i počne da osvaja trofeje. S druge strane, holandska liga je najbolja za afirmaciju mladih igrača".
Tvrdi da se nije uzbuđivao kada je ovog leta počela priča sa Viteseom, koji ga je želeo i pre šest meseci.
"Navikao sam na takve situacije, sazreo sam. Nisam davao važnost pričama dok nisu postale ozbiljne. Tada sam se i ja uozbiljio. Zaista sam do poslednjeg trenutka bio koncentrisan na obaveze u Partizanu", završio je Radosav Petrović priču o transferu u Vitese.
"HVALA PARTIZANU"
Skupljalo se u Radosavu Petroviću i skupljalo... Kako su prolazili prelazni rokovi sve je više emocija "nabijano" u duši visokog veziste Partizana. Koliko god želeo da ostane deo crno-belog tima, toliko je 22-godišnji Ubljanin jedva čekao da se konačno realizuje njegov transfer.
I kada su mu iz rukovodstva srpskog šampiona rekli da je dogovoren njegov odlazak u Vitese, Raća, kako ga od milošte svi zovu, kao da je "pukao". Jedva je čekao da se obrati novinarima i kaže šta mu sve leži na duši.
Nije bilo potrebno postavljati mu pitanja. Iz usta Radosava Petrovića krenula je bujica reči:
"Odlazim posle tri godine ponosan što me u Partizanu svi cene i poštuju", za trenutak je zastao i nastavio:
"Mladim igračima bih dao isti savet koji je meni dao nekadašnji igrač Partizana Nenad Đukanović - ako vam se pruži prilika da dođete ovde, zgrabite je oberučke. Partizan zove jednom ili nijednom u životu".
A onda je Petrović okrenuo crno-belo poglavlje iz biografije na prvu stranu.
"Pre tri godine imao sam ponude Lirsa i iz Holandije, ali rekao sam svima - ništa me ne zanima osim Partizana. Želeo sam po svaku cenu da odigram makar jedan meč u crno-belom, pa da za 30 godina imam čime da se hvalim", rekao je 22-godišnji reprezentativac Srbije i dodao:
"U Partizanu sam proveo najkraće i najlepše tri godine života".
Uz blagi osmeh i setni pogled nastavio je:
"Sećam se kao da je juče bilo, prozivka je bila 23. juna 2008. Poranio sam, da ne zakasnim, ušao u taksi, rekao da me vozi na Teleoptik i zaspao".
Kada je izašao iz automobila našao se ispred plave kapije.
"Dolazio sam i ranije na Teleoptik, ali to nije bilo to. Pitao sam portira, a on mi je objasnio da sam ispred firme 'Teleoptik', a ne ispred Sportskog centra. Uspeo sam ipak da stignem mnogo pre svih u Zemunelo. Sedeo sam u svlačionici, a redom su ulazili Marko Jovanović, Srđa Knežević, Bambi Tošić, tadašnji kapiten Nenad Đorđević... I svi su me pozdravili. Do tada sam ih sa tribina gledao kao da su iz druge dimenzije, a sada su bili tu, ispred mene".
Kao i svi koji iz male sredine dođu u Partizan, nije mu bilo svejedno prvih dana.
"Bio sam presrećan, ali i uplašen narednih sedam dana. Za opuštanje je bio zadužen Mare (Jovanović)".
I kada su mu iz rukovodstva srpskog šampiona rekli da je dogovoren njegov odlazak u Vitese, Raća, kako ga od milošte svi zovu, kao da je "pukao". Jedva je čekao da se obrati novinarima i kaže šta mu sve leži na duši.
Nije bilo potrebno postavljati mu pitanja. Iz usta Radosava Petrovića krenula je bujica reči:
"Odlazim posle tri godine ponosan što me u Partizanu svi cene i poštuju", za trenutak je zastao i nastavio:
"Mladim igračima bih dao isti savet koji je meni dao nekadašnji igrač Partizana Nenad Đukanović - ako vam se pruži prilika da dođete ovde, zgrabite je oberučke. Partizan zove jednom ili nijednom u životu".
A onda je Petrović okrenuo crno-belo poglavlje iz biografije na prvu stranu.
"Pre tri godine imao sam ponude Lirsa i iz Holandije, ali rekao sam svima - ništa me ne zanima osim Partizana. Želeo sam po svaku cenu da odigram makar jedan meč u crno-belom, pa da za 30 godina imam čime da se hvalim", rekao je 22-godišnji reprezentativac Srbije i dodao:
"U Partizanu sam proveo najkraće i najlepše tri godine života".
Uz blagi osmeh i setni pogled nastavio je:
"Sećam se kao da je juče bilo, prozivka je bila 23. juna 2008. Poranio sam, da ne zakasnim, ušao u taksi, rekao da me vozi na Teleoptik i zaspao".
Kada je izašao iz automobila našao se ispred plave kapije.
"Dolazio sam i ranije na Teleoptik, ali to nije bilo to. Pitao sam portira, a on mi je objasnio da sam ispred firme 'Teleoptik', a ne ispred Sportskog centra. Uspeo sam ipak da stignem mnogo pre svih u Zemunelo. Sedeo sam u svlačionici, a redom su ulazili Marko Jovanović, Srđa Knežević, Bambi Tošić, tadašnji kapiten Nenad Đorđević... I svi su me pozdravili. Do tada sam ih sa tribina gledao kao da su iz druge dimenzije, a sada su bili tu, ispred mene".
Kao i svi koji iz male sredine dođu u Partizan, nije mu bilo svejedno prvih dana.
"Bio sam presrećan, ali i uplašen narednih sedam dana. Za opuštanje je bio zadužen Mare (Jovanović)".
I ekonom Branko Vučićević Gavran mu je uputio korisne reči.
"Rekao mi je: 'Ti si iz mog kraja, rešavaćeš ti utakmice".
Tada mu je to delovalo miljama daleko, a onda...
"Nekoliko dana ranije igrao sam sa Radničkim iz Obrenovca protiv Inđije baraž za ulazak u Drugu ligu, a dva meseca kasnije trener Slaviša Jokanović me je pitao: 'Bio si na punom stadionu JNA? Spremi se da igraš protiv Fenerbahčea'. Pet od sedam dana pred utakmicu nisam spavao. Nisam odlučio taj meč, ali mi je okrenuo život i karijeru za 180 stepeni".
Pored duela sa Turcima u kvalifikacijama za Ligu šampiona još dve utakmice obeležava kao najznačajnije u dosadašnjem delu karijere.
"Derbi na kome sam dao gol za pobedu 1:0 i koji je označio osvajanje titule i, naravno, drama protiv Anderlehta u Briselu".
Trofeji su se ređali.
"Imao sam sreće što sam u Partizanu bio u periodu kada sve cveta i što sam bio deo zlatne generacije. Pored dve duple krune, odnosno tri titule, imam i trofej koji malo ko ima - u svih šest derbija sam pobedio".
Na pitanje da li će se vratiti, Petrović je odgovorio:
"Vratiću se sigurno. Ne znam samo da li kao igrač ili ću na Istok sa semenkama da navijam".
I dok je "otvarao dušu" pred novinarima, saigrači su ga gledali i "peckali".
"Fraza je da u klubu i ekipi vlada porodična atmosfera, a kod nas je zaista bilo tako. Godinama se bijemo i svađamo i baš ta iskrenost nas je vezivala".
A onda je krenuo "rafal" zahvalnica.
Pomenuo je Petrović sve sa kojima je sarađivao prethodne tri godine u Partizanu i reprezentaciji. Dug je spisak onih kojima se zahvalio.
"Igrao sam sa mnogo velikih majstora, ali nijedan nije kao Saša Ilić".
Za kraj ostavio je poruku:
"Hvala Partizanu za sve".
(izveštač MONDA sa Pohorja, Rade Jakšić, foto Partizan.rs)
"Rekao mi je: 'Ti si iz mog kraja, rešavaćeš ti utakmice".
Tada mu je to delovalo miljama daleko, a onda...
"Nekoliko dana ranije igrao sam sa Radničkim iz Obrenovca protiv Inđije baraž za ulazak u Drugu ligu, a dva meseca kasnije trener Slaviša Jokanović me je pitao: 'Bio si na punom stadionu JNA? Spremi se da igraš protiv Fenerbahčea'. Pet od sedam dana pred utakmicu nisam spavao. Nisam odlučio taj meč, ali mi je okrenuo život i karijeru za 180 stepeni".
Pored duela sa Turcima u kvalifikacijama za Ligu šampiona još dve utakmice obeležava kao najznačajnije u dosadašnjem delu karijere.
"Derbi na kome sam dao gol za pobedu 1:0 i koji je označio osvajanje titule i, naravno, drama protiv Anderlehta u Briselu".
Trofeji su se ređali.
"Imao sam sreće što sam u Partizanu bio u periodu kada sve cveta i što sam bio deo zlatne generacije. Pored dve duple krune, odnosno tri titule, imam i trofej koji malo ko ima - u svih šest derbija sam pobedio".
Na pitanje da li će se vratiti, Petrović je odgovorio:
"Vratiću se sigurno. Ne znam samo da li kao igrač ili ću na Istok sa semenkama da navijam".
I dok je "otvarao dušu" pred novinarima, saigrači su ga gledali i "peckali".
"Fraza je da u klubu i ekipi vlada porodična atmosfera, a kod nas je zaista bilo tako. Godinama se bijemo i svađamo i baš ta iskrenost nas je vezivala".
A onda je krenuo "rafal" zahvalnica.
Pomenuo je Petrović sve sa kojima je sarađivao prethodne tri godine u Partizanu i reprezentaciji. Dug je spisak onih kojima se zahvalio.
"Igrao sam sa mnogo velikih majstora, ali nijedan nije kao Saša Ilić".
Za kraj ostavio je poruku:
"Hvala Partizanu za sve".
(izveštač MONDA sa Pohorja, Rade Jakšić, foto Partizan.rs)
Pridruži se MONDO zajednici.