Još u ušima navijača Partizana često odzvanja "grobarski" prepev čuvenog hita Ferida Avdića: "Nikad te niko voleti neće, k'o što te volim ja"... Tako je i dalje iako Lamin Dijara minulih godinu dana nije bio među crno-belima.

Ipak, njegove zasluge, naročito zbog pet golova postignutih u "večitim derbijima", ostale su u srcima pristalica srpskog šampiona.

Međutim, 27-godišnji napadač doživeo je veliki peh posle samo osam utakmica odigranih za Al Šabab (gde je bio na pozajmici), slomljena mu je noga i pauzirao je sedam meseci do povratka u Partizan.

"Teško se vraća u formu... Nije onaj stari", prokomentarisao je trener Aleksandar Stanojević.

Svestan je toga i Lamin Dijara i zato ne želi da propusti nijednu utakmicu, trening, vežbu. Ne priznaje ni umor.

"I dalje me pomalo boli potkolenica, obično posle treninga. Lekari su mi rekli da će boleti još neko vreme i da moram da trpim. U svakom slučaju, bol mi ne predstavlja problem u radu, ne preskačem nijednu vežbu", počeo je Dijara priču za MONDO.

Priznaje da je povreda ostavila posledice i u glavi, koje, doduše, jenjavaju.

"Ponekad osećam strah tokom igre... Ali, daleko je bolje nego recimo pre dva meseca. Sada i uklizavam. Tek ponekad se setim da sam lomio nogu, pa malo ukočim. I to će da prođe".

Momenat kada je povređen nije delovao tako dramatično. Međutim, ispostavilo se drugačije.

"Krenuo sam u prostor, protivnički igrač me povukao, pali smo, verovatno se i sudarili nogama... Nije delovalo strašno, ali su mi kasnije doktori rekli da sam već imao frakturu potkolenice i da sam zato slomio nogu", objasnio je Senegalac i nastavio:

"Frakturu sam dobio mnogo ranije, ali na snimku se nije videla. Kada bi me zabolelo, stavio bih led i prošlo bi".

Nekada je bio nezamenljiv u špicu Partizana, a sada je daleko od "pol-pozicije". Nije još dovoljno spreman posle duge pauze, a i broj stranac u prvenstvu je ograničen na četiri. Kada se uzme u obzir da crno-beli imaju dvojicu stranih štopera, Mohameda Kamaru na zadnjem veznom i Eduarda u napadu, jasno je pred kako je teškim zadatkom Lamin Dijara.

"Otkako sam slomio nogu više se ne opterećujem time. Trener odlučuje ko mu je potreban i ko će da igra. Doveden sam u Partizan, nisam sam došao, imam ugovor još godinu dana i uvek sam na raspolaganju".

Navijači za Dijaru kažu da je "streptomocin" za komšije, jer im je pet puta tresao mrežu.

"Ne brojim golove... Kažu i da sam dao gol na svakom derbiju, a nije baš tako".

Ipak, svestan je da je postao ljubimac Grobara zahvaljujući tim pogocima.

"Nemam posebnu pripremu za derbi. Jednostavno se tako namesti".

Lepo mu je bilo u Dubaiju, ali drago mu je što se vratio u Beograd.

"Osim kod kuće nigde nisam bio tri godine i zavoleo sam Beograd. Planiram da kupim stan i možda se, kada završim karijeru, vratim da živim u Srbiji".

Na pitanje šta ga privlači Beogradu i Srbiji, odgovorio je:

"Najviše volim ljude, otvoreni su i stalno se smeju".

Nikada u srpskoj prestonici nije imao problem rasističke niti bilo koje druge prirode.

"Baš nikad. Istina, ne idem na mesta gde su velike gužve i gde može da mi se desi neprijatnost kada ljudi malo popiju".

Upitan da li bi promenio prezime u Dijarović, u svom stilu je odgovorio:

"To ne zvuči srpski nego hrvatski".

Tokom boravka crno-belih u Dubaiju prošle zime predsednik Dragan Đurić ga je podsetio kako se "valjao" u kancelariji generalnog sekretara Darka Grubora tražeći pare pred odlazak u Al Šabab. Dijara tvrdi da je to bila samo Đurićeva šala.

"Slobodno pitajte Darka. On i ja imamo poseban odnos. Znamo se tri godine i nikada se nismo svađali".

Ne razmišlja daleko, ali sigurno je da želi da jednog dana nastavi karijeru u jačoj ligi.

"Voleo bih u Francusku zbog jezika ili u Španiju, ali samo Bog zna kakav će mi biti put. Naš posao je takav, nisam mogao ni da sanjam da ću ići u Dubai gde mi je, ako izuzmem lom noge, bilo super", zaključio je Lamin Dijara.

(R.J, foto MONDO, Partizan.rs, MN Press)