Dodela Zlatne lopte ovog ponedeljka okupiće u teatru Šatle u Parizu najbolje fudbalere sveta, kao i brojne legende tog sporta. Svi će na glamuroznoj svečanosti pratiti dodelu najvećeg priznanja koje fudbaler može da dobije - i kojem su Srbi bili samo jednom blizu.
Legenda Crvene zvezde, jugoslovenskog i evrpskog fudbala, Dragan Džajić, te 1968. godine završio je treći u izboru za Zlatnu loptu, iza tandema Mančester junajteda. Nagrada je prvi put otišla u ruke Džordža Besta, kultnog heroja Junajteda i Severne Irske, koji je osvojio 61 poen. Drugi je bio engleski velikan Bobi Čarlton sa 53 poena, a trećeplasirani Dragan Džajić, sa 46.
Prvi iza Džajića ostao je te godine Franc Bekenbauer, čuveni "Kajzer" koji je sedamdesetih dva puta dobio Zlatnu loptu. Takođe, iza aktuelnog predsednika Fudbalskog saveza Srbije ostali su te godine u izboru i levi bek Đačinto Faketi i centarfor Điđi Riva. Prvi je bio kapiten Italije, novog šampiona Evrope, a drugi je bio centarfor i strelac gola u revanšu finala protiv Jugoslavije (1:1 prvi meč, 2:0 drugi).
To Evropsko prvenstvo ostalo je upamćeno kao najveći uspeh naše reprezentacije, jer je tada 24-godišnji Dragan Džajić bio zvezda tima koji je na putu ka finalu eliminisao šampiona sveta, Englesku - i to upravo Džajinim golom u Firenci. Potom je u finalu prvi meč posle produžetaka završen 1:1, a drugi trijumfom Azura 2:0.
Početkom devedesetih asovi Zvezde bili kandidati
Kultne Zvezdine 1991. godine, tokom koje je postala šampion Evrope i sveta, njeni asovi su morali biti u najužem izboru za najboljeg igrača sveta. I bili su, ali je nagrada ipak dominantno otišla u ruke Žan-Pjera Papena, napadača Olimpik Marseja, rivala crveno-belih iz finala Kupa šampiona u Bariju.
Drugoplasirani je bio Zvezdin "Genije" Dejan Savićević, a trećeplasirani je bio Darko Pančev, strelac najvećeg gola u istoriji jugoslovenskog klupskog fudbala - za titulu prvaka Evrope u Bariju. Makedoncu je potom uteha bila dodeljena Zlatna kopačka, koja mu je uručena na "Marakani".
Nakon odlaska sa Marakane, njeni asovi uprkos uspesima nisu bili tako blizu - Savićević je ponovo postao prvak Evrope, Darko Pančev nije našao sreću u Interu, Siniša Mihajlović je postao nacionalna legenda u Italiji, Robert Prosinečki igrao je za Barselonu i Real Madrid, Vladimir Jugović prvak Evrope i sa Juventusom... Međutim, nijedan nije ponovo ušao u Top 3 za dodelu Zlatne lopte.
Krajem devedesetih samo Mijat pratio Ronalda
Kada je Ronaldo Nazario bio u punoj snazi, nije se ni postavljalo pitanje ko će dobiti Zlatnu loptu. Na štetu fudbala u celini, to se nije događalo često, pa je Brazilac završio karijeru sa samo dve Zlatne lopte, 1997. i 2002, što ne može da oslika koliko je bio dominantan i uticajan napadač.
Kada je prvi put osvojio Zlatnu loptu 1997. godine, na igračkom vrhuncu bio je nekadašnji as Partizana i reprezentacije Jugoslavije, a tada zvezda Real Madrida, Predrag Mijatović.
Sada visoki funkcioner FK Partizan bio je drugi u izboru za Zlatnu loptu, ispred velikog Zinedina Zidana. Toliko je bio efikasan, a svoj kultni status među navijačima Real Madrida zacementirao je golom za titulu prvaka Evrope 1998. u Amsterdamu protiv Juventusa.
Kao što i sam Mijat priznaje, u reprezentaciji je za njim ostala neka druga priča, koja odzvanja za njim decenijama, kao i prečka holandskog gola na stadionu u Tuluzu.
