Prosinečki i Vilotić – gde je puklo?

Umesto da već rutinski iznese raport sa priprema i zaokruži skoro mesec dana paklenog rada, trener fudbalera Crvene zvezde u subotu uveče morao je da saopšti nimalo prijatnu vest predstavnicima medija.

Niti prijatnu za njega, niti za onoga o kome se radilo, niti za navijače, koji su čekali lepe vesti iz Bad Tacmansdorfa.

"Milan Vilotić nije više kapiten Crvene zvezde. I ne samo to, dok sam ja trener, on neće više igrati u prvom timu".

Vest šokantna sama po sebi dodatno je začudila novinare, jer se radilo o Vilotiću, igraču sa pedigreom finog i vaspitanog momka, kojem je na početku priprema dodeljena kapitenska traka i čija karijera do sada nije imala gotovo ni najmanju mrlju.

Štaviše, srpska javnost sa izuzetnom pažnjom i saosećanjem pratila je njegovu nedavnu borbu sa teškom bolešću, a vest da je Vilotić ponovo zdrav i da je za četiri meseca pobedio karcinom, sa oduševljenjem je bila prihvaćena ne samo kod navijača Crvene zvezde, već i kod fanova njenih najvećih rivala.

Kao iz bajke delovala je priča da će, posle svega što je proživeo, mladi Beograđanin postati kapiten svog tima.

I postao je.

Pripreme su počele, utakmice se ređale, a Vilotić je sa trakom na ruci komandovao odbranom i uporedo se upoznavao sa obavezama koje uloga kapitena nosi sa sobom. Sa strane, a novinari nisu od početka bili prisutni na pripremama crveno-belih, delovalo je da je sve u redu.

Ali, nije bilo…

Prosinečki je, dok je s knedlom u grlu saopštavao svoju odluku, istakao da problem nije od juče i da stvari između kapitena i njega ne funkcionišu već neko vreme.

"Neka sam u pitanju ja kao osoba, kao trener, neka je u pitanju moj karakter, ponos... Preko svega toga mogu da pređem radi rezultata i za dobrobit Crvene zvezde, ali kada je u pitanju moj autoritet, današnjeg dana je Vilotić prešao granicu", rekao je Prosinečki.

Konretno tog dana, koliko smo uspeli da saznamo, problem je bio taj što je Vilotić pre utakmice pred ekipom, a dok trener nije bio u svlačinici, pored table na kojoj se crta taktika, objašnjavao saigračima šta i kako treba da rade. Kada je od Prosinečkog dobio upozorenje da to nije njegov posao i da to više nikada ne radi, on je navodno, prema rečima jednog od upućenih u događaje u svlačionici, istu stvar ponovio i na poluvremenu utakmice sa Ašdodom (2:0), posle čega je inače mirnom Prosinečkom "pukao film".

Vilotić je, malo pre nego što će biti promovisan u kapitena, zakasnio na polazak autobusa na pripreme na Zlatibor i tada mu se, pomalo ironično, Prosinečki obratio sa: "Je l' sad možemo da krenemo, kapetane?"

MONDO saznaje da je "minusa" bilo i u međuvremenu. Znajući da čitaoce iznad svega zanimaju detalji i konkretni razlozi zbog kojih je Prosinečki sklonio kapitena iz tima, pokušali smo da saznamo sve sitnice, direktno od Prosinečkog, ali je on zatražio da ne ulazi u detalje. Očigledno je da trener nije želeo dodatno da diskredituje igrača, posle odluke da ga isključi iz rada prvog tima.

Iz razgovora sa ostalima, i fudbalerima, i članovima stručnog štaba, pa i uprave, stiče se zaključak da Vilotić nije baš na najbolji način razumeo ulogu kapitena, mada niko ne kaže da je u njegovim gafovima bilo zle namere.

Vilotić u nedelju ujutru nije želeo ništa da kaže, samo je nagovestio da će se oglasiti saopštenjem.

Do tada…

Može se razmišljati samo o tome da li je trenerova reakcija prejaka? Možda, pokazaće vreme.

Da li je moglo drugačije? Sigurno, ali svaki trener ima svoj DNK i svaki trener rešava problem s kojim se susreće na svoj način. Aleksandar Stanojević bi možda uradio drugačije, Zoran Milinković bi reagovao u svom stilu, Dejan Đurđević bi izabrao neki treći metod.