Fudbalski klub Dinamo iz Zagreba ostao je bez jedne od najvećih legendi. Preminuo je Rudolf "Rudi" Belin, legendarni defanzivac zagrebačkog kluba. Rođen je 4. novembra 1942. godine, a ovaj sve napustio je 3. novembra, dan pred svoj 83. rođendan. Otišao je kao klupska legenda i jedan od najboljih odbrambenih igrača iako je sve to moglo da bude drugačije - Zvezda ga je zvala dva puta, a kompletan omladinski staž proveo je u napadu.
Baš kao napadača primetila ga je Crvena zvezda, još dok je nastupao za Jedinstvo iz Zagreba, pre nego što je stigao do seniorskog fudbala. Bio je to prvi i daleko blaži pokušaj crveno-belih da dovedu Rudolfa čiji je brat Bruno između od 1951. godine, pa do smrti 1962. godine nosio dres Partizana.
Na turniru republika i pokrajina koji se igrao 1959. godine Rudolf Belin je preuzeo odgovornost i čak osam puta precizno izveo penal u borbi protiv Vladice Kovačevića, nakon nerešenog rezultata (4:4) finalnog meča Hrvatske i Srbije. Tada ga je prvi put uočila Crvena zvezda, ali nije bila ni blizu da ga dovede. Probali su crveno-beli i osam godina kasnije.
Dok je poziv iz Beograda bio aktuelan, Rudolf je pitao za savet Bruna, svog rođenog brata i idola koji je već nastupao za Partizan. "Rudi, sedi na prvi tramvaj i kreći put Haulikove, u Dinamo. Ti moraš igrati u Dinamu, kad sam već ja morao u Partizan", odgovorio je stariji brat i tako odredio karijeru Rudija Belina.
Svestan je bio Rudolf da će njegove eventualne dobre igre za Dinamo iz Zagreba biti primećene, pa i da će stizati pozivi ukoliko se ustali u timu. Nije bio redak slučaj da fudbaleri zagrebačkih timova preko služenja vojnog roka stignu do beogradskih timova - uglavnom Partizana - i tu se zadrže!
"Plejada najboljih zagrebačkih fudbalera među kojima su Štef Bobek, Zlatko Čajkovski, Branko Zebec i moj brat Bruno morali su u Beograd. Ideš u vojsku u Beograd ili u zatvor u Savskoj ulici. Artur Takač bi došao po tebe i više nije bilo pitanja. I sve se odvijalo po uhodanom scenariju: služiš vojsku, igraš u Partizanu, našli su ti ženu, došlo je i dete, dobiješ novi ugovor, stan i ostaneš zauvek...", prisećao se Rudolf Belin u jednom intervjuu, davno nakon igračke karijere.
Crvena zvezda je pokušala 1967. da obezbedi dolazak Rudolfa Belina, tada već standardnog prvotimca Dinama iz Zagreba. Po njegovim rečima, crveno-beli su iskoristili služenje vojnog roka kako bi mu Beograd predstavili u najboljem svetlu i kako bi ga ubedili da ostane tu i nakon što mu istekne obaveza prema državi.
"Bio sam u vojsci u Bileći i već tamo me Zvezda počela vabiti. Moj kapetan bi me pozvao u kancelariju i govorio: ‘Rudi, nisi u partiji, igraš u ustaškom klubu, zbog brata bi možda radije u Partizan, ali, kapetan ti je zvezdaš!’ Spakovali su me u Beograd, u pešadiju na Banjicu, a kako me je Miljan Miljanić znao još iz juniorske reprezentacije, pozvao me je da treniram sa Zvezdom. I dao mi je privatnog trenera Miljenka Mihića. Onda su počeli da me vode po večerama, bio sam kod doktora Ace Obradovića koji mi je dao ček da upišem iznos, Miljanić me odveo u 'Maderu'. Onda sam s Draganom Džajićem otišao na piće i on mi je kazao: 'Igrao si trening utakmicu za nas i narod te prihvatio. Ako hoćeš u Zvezdu, biraj vilu na Dedinju'. A ja za mesec dana idem kući, kakvo Dedinje. Vratio sam se u Zagreb, razgovarao o novom ugovoru sa Šiblom, Otom Hofmanom, a oni su kukali - otkud nam novac? A novac nisam ni spomenuo. Presudio je Branko Zebec, koji je rekao: 'Belin vam vredi više nego ja', digao se i napustio klub uoči finalne utakmice Kupa sajamskih gradova", prisetio se Belin.
Zagrebački klub nije imao sredstava da zadrži Rudolfa Belina, ali igrač se na to nije ni obazirao. Pristao je da igra za manje novca nego što je mogao da dobije u nekom drugom klubu, a čak su i timovi van Beograda mogli da ga plate bolje nego Dinamo u tom trenutku.
"Za poređenje, reći ću vam da je Radoslav Bečejac za prelaz iz Partizana u Olimpiju dobio 65 milouna dinara, a ja sam u Dinamu ostao za 25 miliona, uz to da sam morao platiti porez", otkrio je Belin, koji nikada nije zažalio zbog tog poteza. Nakon što je 1970. godine završio karijeru u Dinamu, preselio se u Belgiju i dve sezone igrao za Beršot. Tokom trenerske karijere više puta je radio u Dinamu, vodio je ekipu Kroacija iz Toronta i bio selektor Iraka. Svojevremeno je odigrao 29 mečeva za Jugoslaviju.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
