Važio je za jednog od najtalentovanijih tinejdžera kada ga je Mančester siti "ukrao" od Totenhema. O Gabrijelu Hanu Vilhof-Kingu pisao je i Fabricio Romano koji je najavio njegov transfer u redove "građana". Pred njim je bila svetla budućnost koju je on rešio da prekine, bar kada je fudbal u pitanju i da ode u penziju sa samo 19 godina.
O kakvom talentu se radilo govori i to da ga je Pep Gvardiola zvao da trenira sa prvim timom, da ga je imao u planovima. Međutim, on je rešio da "odjavi" sve i da se posveti fakultetu i nekoj drugoj karijeri.
"Uvek sam osećao da nemam dovoljnu stimulaciju u fudbalu. Volim i dalje, ali sam osećao da mogu da radim više. Igraću ga 10-15 godina i šta posle toga? Smatram da odlazak na fakultet može da mi napravi platformu da radim nešto mnogo duže. Ovo je za mene nešto dugoročno", rekao je Gabrijel za "Gardijan" i objasnio da je rešio da studira na univerzitetu "Oksford".
Dominirao je na terenu u mlađim kategorijama, kako u Totenhemu, pa tako i u Mančester sitiju. Nije samo tu bio najbolji, već i u školi gde je dobijao samo najbolje ocene. Pošto ima i indonežansko poreklo, Englezi su uspeli da ga "ukradu", igrao je i za reprezentaciju Engleske. Bio je u sličnom rangu sa Etanom Nvanerijem i Majlsom Luisom-Skelijem. Trenirao je i sa prvim timom Totenhema dok je trener bio Antonio Konte, pa kod Gvardiole.
"Kada me je pozvao Mančester siti, pomislio sam da ću nekada u budućnosti da zažalim što nisam probao. Sada, kada sam odlučio da se povučem iz fudbala, mogu da odem znajući da sam dao sve i da sam pokušao, tako mogu da utešim i sebe na neki način."
"Trenirao sam sa De Brujneom i Holandom"
Priznao je da nije znao kako da se ponaša među fudbalskim zvezdama kada je pozvan na trening prvog tima kod Pepa Gvardiole.
"Totenhem je veoma dobar tim, ali je Mančester siti neki novi nivo. Dolaziš na trening, tamo De Brujne i Holand, najbolji na svetu. U isto vreme shvatiš da su oni normalni ljudi. Šale se, prozivaju malo jedni druge kada se desi neka greška. Onda pogledaš Gvardiolu koji donosi neverovatnu energiju, povisi ton, gestikulira rukama. Neverovatno je. Posle nekog vremena to postane neka vrsta rutine i nešto čemu se ne raduješ mnogo zato što moraš da igraš presing konstantno. Kao pas da juriš, da pritiskaš De Brujnea, Foden, Gundogana, ne možeš ni da im priđeš.", objasnio je Gabrijel.
Siti je bio spreman da mu ponudi "godinu pauze". Da mu daju šansu da se posveti fakultetu i da trenira kada može, ali je to odbio.
"Jednostavno, nisam više uživao. Ne znam zašto, možda okruženje, možda taj osećaj dosade. Treniraš, dođeš kući i ne radiš ništa. Kao da gubiš vreme tokom dana. Fudbal me nije dovoljno stimulisao. Imao sam i probleme sa povredama koji su takođe bile faktor za ovakvu odluku. Osetio sam da mi je potrebno nešto više, posebno na intelektualnom nivou. Mogao sam možda da nastavim karijeru i da igram u Čempionšipu ili tako nešto i da zarađujem solidan novac. Ali, koliko bih u tome uživao?", zaključio je Vilhof-King.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
