Čuveni vezista Mančester junajteda Daren Flečer (41) doživeo je da gleda sa tribina svoje sinove blizance u prvom timu kluba za koji je igrao. Vezista Tajler Flečer (18) i njegov rođeni brat Džek, koji igra na ofanzivnijoj poziciji, bili su u sastavu "crvenih đavola" u pobedi protiv Njukasla 1:0 na Old Trafordu.
Džek Flečer čak je i zaigrao od 46. minuta ušavši u igru umesto Mejsona Maunta, dok je njegov brat Tajler odgledao ceo meč sa klupe. Nedaleko od njih, na tribinama je bio i ponosni otac Daren, koji je odigrao više od 300 utakmica za Junajted, a sada je trener selekcije kluba do 18 godina.
Bivši škotski fudbaler Daren Flečer ponikao je u Junajtedu poput svojih sinova. Igrao je za "Đavole" od 1995. godine i dolaska iz rodne Škotske i u klubu je proveo čak 20 godina. U prvi tim je ušao 2002, bio njegov član do 2015. i uz srpskog asa Nemanju Vidića osvojio pet titula, FA Kup, Ligu šampiona 2008. godine...
"Trčao sam u toalet, gubio mnogo krvi"
Flečer je u prvom timu Junajteda prošao i lečenje od iscrpljujuće bolesti koja je poremetila više od tri godine njegove karijere. U toku 2011. godine dijagnostikovana mu je hronična bolest creva, ulcerozni kolitis. Bio je podvrgnut operaciji, ali se nakon nje uspešno vratio fudbalu.
"Možete trčati u toalet 10, 20, 30 puta dnevno i gubiti mnogo krvi. Završio sam u bolnici nekoliko puta, na infuziji. Operacija mi je omogućila da danas budem ovde. Veoma sam srećan", rekao je on posle izlečenja.
Flečer je prvi put primetio problem 2008. godine, ali tek dve godine kasnije bolest je počela ozbiljno da utiče na njegov život i karijeru.
"Sećam se da sam, kada mi je prvi put postavljena dijagnoza, bio prilično nonšalantan. Sada, kada pogledam za sobom, shvatam da je to bilo prilično nezrelo. Ipak, kao profesionalni fudbaler koji igra u Premijer ligi za Mančester junajted, osećao sam se kao da sam na vrhu sveta, kao da sam nedodirljiv. Ćutao sam do 2011. ili 2012. godine, jer to nije nešto o čemu se obično govori. Takvi su simptomi ulceroznog kolitisa. Moja uža porodica i prijatelji su znali, ali niko drugi u klubu nije".
"Izmišljao sam razloge zašto ne treniram"
"Bilo mi je teško, izmišljao sam priče o razlozima zašto nisam na treningu, zašto izgledam loše, zašto se loše osećam, zašto stalno jurim u toalet. U suštini, lagao sam ljude u lice. Kada sam počeo da pričam o tome i kada je to postalo javno, bilo je ogromno olakšanje, to je bila najbolja stvar koju sam uradio".
Već krajem sezone 2010/11 igrao je sve ređe, a naredne sezone je nastupio samo 10 puta. Krajem 2011. saopšteno je da će odsustvovati "na neodređeno". Operisan je 2013.
"Operacija je bila uspešna, sada sam bolje. Živim normalnim životom i ponovo igram fudbal. Sada ne mogu da imam pogoršanje bolesti. Neću imati epizode u kojima se iznenada ozbiljno razbolim, završim u bolnici ili doživim slom. Imam rutinu koje se držim i ona funkcioniše. Ne postoje garancije kod operacije, ali mi je ona omogućila da se vratim igranju za Mančester junajted i da se osećam sjajno", govorio je on početkom 2014.
Sinovi igraju za Junajted, nije mogao s njima ni u park
Flečer se vratio na teren u pobedi Junajteda od 3:0 protiv Aston Vile 15. decembra 2013. i nastupio je u sedam od narednih 12 utakmica. Na vrhuncu bolesti, Škot je jedva mogao da napusti sopstveni dom, ali nikada nije izgubio nadu da će nastaviti karijeru.
"Imam malu decu i čak je i pokušaj da budem otac bio veoma težak. Komplikovano mi je bilo da radim jednostavne stvari, poput odlaska sa decom u park ili gledanja kako igraju fudbal. Ali uvek sam verovao da ću se vratiti nastupima. Iako su me doktori i specijalisti upozoravali da postoji realna mogućnost da više nikada ne igram, nikada nisam prihvatio takav način razmišljanja".
"Da sam to prihvatio, možda danas ne bih sedeo ovde. Iako sam bio spreman da prestanem da igram zbog svog zdravlja, imao sam sreću da saznam da igranje fudbala nije uzrokovalo moju bolest", kazao je Flečer 2014. za Bi-Bi-Si.
