U toku je napad Sjedinjenih Američkih Država na Venecuelu, a ova država sa Srbijom ima više sportskih poveznica nego što možete da pomislite. Jedan od najpoznatijih venecuelanskih bejzbol igrača Migel Sokolović je srpskog porekla, a u Venecueli je karijeru počeo trener koji je Crvenoj zvezdi doneo najveću titulu u istoriji.
U pitanju je Vladica Popović! Legendarni fudbaler i trener Crvene zvezde, jedna je od najlegendarnijih ličnosti u istoriji crveno-belih, a tast i tašta su ga odveli u Venecuelu da počne trenersku karijeru.
"Ne krijem da je tašta mnogo pomogla. Posle SR Nemačke i Štutgarta supruga me naterala da odem u Venecuelu kod tašte i tasta. Da vidim da li mogu tamo da igram da pronađem neki angažman", rekao je "TV Novostima" davne 1976. godine Vladica Popović.
Sa Zvezdom uzeo sve, pa otišao u Venecuelu
Vladica Popović je rođen u Zemunu pred početak Drugog svetskog rata 1935. godine, a Crvena zvezda ga je primetila kao klinca i odvela iz Jedinstva iz Zemuna. Debitovao je 1953. za prvi tim i kao igrač je osvojio međunarodni Mitropa kup 1958. godine, kao i pet ligaških i tri kup titule.
Nakon godina u Zvezdu igrao je tri godine u Štutgartu, a onda je na iznenađenje scele javnosti sezonu 1968/69 proveo u ekipi Kanarijasa iz Karakasa koji su godinu ranije uzeli titulu.
"Igrao sam samo godinu dana. Nisam želeo da igram duže. Hzteo sam da se bavim novim poslom i počeo sam da učim španski. Još dok sam igrao položio sam nekoliko ispita na njihovoj trenerskoj školi, jer mi nisu priznali našu, jugoslovensku", rekao je Vladica Popović.
Kada je završio sa igranjem preuzeo je ekipu Deportivo Italije sa kojom je u prvoj sezoni uzeo trofej u kupu. Nakon toga ga je Todor Veselinović preporučio Santa Feu u Kolumbiji, a kada je i tu završio posao imao je samo jednu želju.
"Velika mi je želja da se vratim u Jugoslaviju da budem jedan od trenera u Crvenoj zvezdi. Ako to ne uspem, svakako se od marta vraćam u Evropu. Valjda će se za mene naći enko mesto", rekao je 1976. godine.
Vratio se u svoju Crvenu zvezdu
Ostvarila mu se želja i to kako! Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije koji je nstupao na Svetskom prvenstvvu u Čileu i Olimpijskim igrama u Melburnu osvajao je trofeje sa nekoliko klubova u Kolumbiji, a onda se 1974. godine vratio u Venecuelu. Tu je vodio Portuguesu, a onda je iznenađujuće rešio da preuzme Napredak u drugoj ligi Jugoslavije. Osvojio je titulu i vratio Kruševljane u prvi rang, pa se vratio u Kolumbiju.
Zatim je radio u Trepči i sa Borcem iz Banjaluke je stigao do finala kupa Jugoslavije, a onda je 1991. godine došao poziv Crvene zvezde. Crveno-beli su osvojili Kup Šampiona, a osim velikog broja igrača otišao im je i trener Ljupko Petrović,
Srbija do Tokija
Te 1991. godine bio je pravo rešenje.Crvena zvezda je predvođena Darkom Pančevom, Vladimirom Jigovićem, Duškom Radinovićem, Ilijom Najdoskim, Dejanom Savićevićem, ali i novajlijama Ilijom Ivićem, Zvonkom Milojevićem i Miroslavom Tanjgom osvojila titulu u domaćem prvenstvu, ali i prvenstvo sveta.
U finalu Interkontinentalnog kupa rival je bio Kolo-Kolo koji je sa klupe vodio Mirko Jozić. Iako je Dejan Savićevič u 42. minutu kao kapiten dobio crveni karton mreža Zvonka Milojevića je ostala netaknuta, a sa dva gola Jugovića i jednim Pančeva došla do titule prvaka sveta.
Molio je Crvenu zvezdu da ga dovede kada je bio u Karakasu, a kada je to njegov klub uradio, doneo mu je Vladica najveći trofej u istoriji. I zato je jedan od najvećih.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
