Proslavljeni crnogorski fudbaler Zoran Vorotović nosio je dresove podgoričke Budućnosti, Crvene zvezde i reprezentacije i važio za jednog od najboljih levih bekova tadašnje Jugoslavije. Nažalost, 2001. godine doživeo je tešku sabraćajnu nesreću i više od 20 godina je proveo u krevetu. Imao je jako težak život po završetku igračke karijere, a najvažniju bitku izgubio je 2024. godine.
Karijeru je započeo igrajući za Sutjesku iz Nikšića, da bi njegov talenat primetili u Budućnosti za koju je odigrao 238 mečeva. Dobre partije preporučile su ga Crvenoj zvezdi gde se zadržao jednu sezonu zbog žestoke konkurencije na toj poziciji. U periodu od 1986-1987 upisao je osam nastupa u crveno-belom dresu, da bi usledio prelazak u Tursku. Tamo je tri godine nastupao za Sarijer, da bi poslednji angažman imao u Spartaku iz Subotice.
Saobraćajna nesreća i teška sudbina
Živeo je onako kako želeo, imao je iza sebe zavidnu karijeru, ali se kobnog 19. oktobra 2001. godine sve okrenulo naglavačke.
"Moj život bio je bajka u kojoj sam radio sve što sam želeo, dok 19. oktobra 2001. godine nisam za Nikoljdan doživeo tešku saobraćajnu nesreću kod Podgorice. Vraćao sam se iz noćnog kluba kada sam s Mercedesom 300 "pomeo" dvie zaštitne ograde duge po sedam metara, pa sam od udarca završio na drugom spratu jedne kuće pokraj puta", rekao je Vorotović svojevremeno za Slobodnu Dalmaciju.
Posledice su bile užasne. Konstantno je morao da pije tablete za bolove, provodio je dane u krevetu i ostao je stopostotni invalid.
"Nisam nešto bio ni popio, kažu da sam bio ta dva i po sata i pri svesti dok su me vatrogasci izvlačili, ali sam svo to vreme osećao užasnu bol. S tom boli živim i danas, ona ne prestaje. To je ludačka bol koju ni lekovima ne mogu da smirim, a popio sam od te nesreće mnogo opioidnih analgetika, koji deluje na centralni nervni sistem poput morfijuma. Od te nesreće sam stopostotni invalid jer su mi "potrgani" mišići leve ruke, zapravo celog brahijalnog pleksusa, a ruka je slomljena na nekoliko mesta, kao i leva noga. Cela leva strana, osim donjeg dela leve noge, potpuno je nepokretna, a bolovi su nesnosni, tako da sam 23 sata u krevetu, a jedan sat u kolicima", rekao je Vorotović svojevremeno u jednom intervjuu za "Slobodnu Dalmaciju."
Vorotović je u novembru 2022. godine dao intervju i za TV Nikšić gde je ispričao da nije dobio nikakvu pomoć od crnogorskih klubova i Saveza, dok mu je lično pomogao legendani Dejan Savićević.
Takođe, iako je odigrao samo jednu sezonu na "Marakani", Zvezda mu je uplaćivala mesečno minimalnu novčanu pomoć.
"Ni od titogradske Budućnosti, gde sam igrao punih deset godina, ni od Fudbalskog saveza Crne Gore nikada nisam dobio ni jedan evro. Niti trenutne pomoći, a kamoli da su mi dali neki stalni prihod, a mislim da sam zaslužio da dobijem nacionalnu penziju i zbog svojih sportskih rezultata i teškog zdravstvenog stanja. Tu penziju su dobili mnogi drugi, manje poznati sportistikoji su, hvala Bogu, zdravi ljudi. Dejan Savićević, predsednik našeg Saveza, fudbalski je genije, ali mislim da je mogao za mene napraviti puno više. Zašto nije, ne znam, a i ne pitam ga! U dva navrata kada sam ga video, dao mi je po hiljadu evra i na tome mu hvala, ali od Saveza koji on vodi nisam dobio ništa. Crvena zvezda, u kojoj sam igrao godinu dana, mesečno mi uplaćuje 26 evra", ispričao je.
Nažalost, nekadašnji fudbaler je imao i poroke, što ga je na kraju i koštalo normalnog života. Voleo je provod, piće, a najveću zavisnost je imao od kocke. Trošio je nemilice, pa se tako njegovo bogatstvo brzo istrošilo, a ono što je ostalo, otišlo je na lečenje.
"Imao sam tada sve, kupio sam stan u Beogradu, par lokala, kockao sam svaki dan. Najviše sam udarao rulet, znao sam da gubim po deset hiljada maraka u petnaest minuta. Davao sam svima, častio sve, kupovao i šta mi treba i ne treba, sa mnom nikome nije bilo dosadno niti je iko bio gladan i žedan. A onda je stigla ta nesreća i sve je otišlo na moje lečenje. I stanovi, i lokali, i zarada, sve."
BONUS VIDEO:
