Nabrajajući svoje velike uspehe u Real Madridu, ratoborni predsednik Florentino Perez (79) ove nedelje je naveo i to da je doveo "debelog Ronalda" 2002, u svom prvom mandatu.
I zaista jeste, bio je to jedan od najzvučnijih transfera u istoriji fudbala, jer je Real te 2002. platio Ronalda Nazarija (49) tada ogromnih 45 miliona evra. Međutim, svi su znali da je "Zuba" već u tom trenutku, sa samo 25 godina, daleko od svog igračkog zenita - pre svega zbog teških povreda. Pre svega zbog one koju je doživeo 12. aprila 2000. godine protiv Lacija.
Ušao je sa klupe tek oporavljen od povrede kolena (ili se tako mislilo) i samo se srušio pred štoperom Lacija Sinišom Mihajlovićem na Olimpiku. U pokušaju da predribla čuvare koleno mu je doslovno eksplodiralo i ostao je bez tetive čašice. Srpska legenda tako je prisustvovala jednog od najtragičnijih scena u istoriji fudbala.
Ronaldov bivši doktor Nilton Petrone nikad nije zaboravio taj trenutak i eksploziju u Ronaldovom kolenu.
"Početkom aprila počeo je da trenira normalno i pomislili smo da je sve u redu. Igrao je na treninzima, a hirurg koji mu je operisao koleno pustio ga je da se vrati redovnim aktivnostima. Međutim, Inter je insistirao da se vrati, pa smo početkom tog aprila putovali sa klupskim doktorom po mišljenje da li Ronaldo može da se vrati za meč protiv Lacija ili za derbi protiv Juventusa, zakazan dve nedelje kasnije", rekao je on za magazin "FourFourTwo".
"Odveli smo Ronalda u Pariz da bi video doktora i rekao je da je u redu da Ronaldo igra protiv Lacija. Pitali smo ga koliko bi trebalo da vremena provede na terenu i odgovorio je '15 do 20 minuta'. Potom se vratio na teren i pokidao čašicu kolena. Doslovno je eksplodirala i završila usred butine", rekao je on.
Siniša Mihajlović bio je ispred njega i prisustvovao je jednoj od najtežih scena u istoriji fudbala.
"Ne biste verovali kako je to izgledalo"
Bez dileme, to je najgora povreda koju je stručnjak ikad video.
"Kada bih vam pokazao fotografije Ronaldove povrede, ne biste verovali. Odmah posle operacije njegovo koleno bilo je veliko kao fudbalska lopta. Tri ili četiri cevčice bile su priključene da bi izvlačile krv. Bilo je to nešto neverovatno. U bolnici je nekoliko puta plakao i tražao morfijum da bi se smanjio bol. Jednom me je zvao usred noći i pitao: 'Da li ću ikad moći da igram fudbal ponovo? Molim te nemoj da me lažeš'"
"Bio sam prisutan i kada je na početku oporavka ceo svet govorio da Ronaldo neće moći da igra. Nauka je govorila da je to nemoguće, kao što su i doktori imali sumnje. Bilo je to jedinstveno iskustvo Bogu hvala na tome da smo imali priliku da zajedno to prebrodimo. To je i meni pomoglo u profesionalnom smislu".
Da li je klub pritiskao Ronalda da se što pre vrati?
Da li je Ronaldo bio pod pritiskom da se vrati zbog insistiranja kluba i sponzora?
"Ne. Mogu da vam kažem za period u kojem smo sarađivali, od 1996. do 2003, da to nije bio slučaj. Ako pogledate takvu povredu, neki klubovi vraćaju igrače na teren u periodu od osam do devet meseci. Inter je čekao godinu dana da bi Ronaldo Ronaldo imao skoro 50 dana da se spremi. Tako da je moj odgovor - Ne. Ne verujem u to"
Marčelo Lipi, tadašnji trener Intera, nikad nije zaboravio Ronaldove krike.
"U svom životu nisam čuo da neko toliko vrišti od bola kao što je Ronaldo vrištao u tunelu Olimpika".
Tokom oporavka od povrede, Ronaldo je propustio čitavu sezonu 2000/01, prošao je kroz dve operacije i zaigrao tek na Svetskom prvenstvu 2002, na kojem je predvodio Brazil do svoje druge titule prvaka sveta. Koliko je pre povrede u jesen 1999. bio dominantan pokazuju i brojevi, jer je u dresu Intera dao 42 gola u 58 nastupa u Seriji A, tada daleko najboljoj i najtežoj ligi za sve igrače. U Italiji je i dobio nadimak koji će gazauvek pratiti - "Fenomen".
