Ćiro Blažević: "Sine moj, sad si me raz*ebao"

Legendarni hrvatski trener Miroslav Ćiro Blažević (1935 - 2023) ostao je poznat kao jedan od značajnijih jugoslovenskih, pa hrvatskih trenera, poznat po oštrom rečniku, živopisnim intervjuima, psovkama i harizmi kojom je "kupovao" i one koji ga nisu voleli.

Na pitanje zašto se početkom osamdesetih vratio iz Švajcarske u Jugoslaviju, najpre u Rijeku, pa onda u Dinamo Zagreb, Blažević je odgovorio uz dubok uzdah.

"Evociraću pravi razlog. U Švajcarskoj su vaše kolege u to vreme pisale o meni da sam najveći trener na svetu i nažalost i nespretnost, u to poverujem. Imao sam sledeći rezon: 'Je*o ti ove Švajcarce, ja, najveći trener na svetu, idem dole u Jugoslaviju, gde su najveći igrači na svetu i napraviću posao'. To je bilo presudno da sam se odlučio na povratak. I za*ebao sam se. Znaš koja budala napušta Švajcarsku i dolazi u Jugoslaviju?", rekao je Blažević 2012. godine.

Da li je tačno da je tada bio toliko bogat da mu novac nije bio bitan?

"To je apsolutna i notorna laž. Najvažnija stvar u životu je zdravlje. I kažem - da, zdravlje, ali i najzdraviji čovek bez para, to je gotova bolest. Pare su toliko važne da sve što bih rekao drugo, bila bi laž, ali nemam želju i nadasve nemam moral da bih vaše poštovane slušaoce i gledaoce zavaravao nekim lažima. Bio sam treći u svetu, peti u Evropi, sve je to divno, ali najbitnije je koliko si na tom putu para uzeo. Sve drugo je literatura i folklor"

Ipak, pamti taj period po lepim sećanjima.

"Kako se ne bih sećao, koliko je to davno bilo. To je 1979. godina, sreo sam Trapatonija koji je bio trener Juventusa i od tada traje naše prijateljstvo. Juče čitam štivo od Židaka da me se rado seća i baš me je dirnuo. Ta utakmica je potvrdila ono zbog čega sam došao, da su najbolji igrači na svetu iz ovog podneblja, tu mislim i na Crnogorce, Makedonce, Srbe, Hrvate..."

"Ne daju Zvezda i Partizan? To je kamuflaža"

Posle toga je 1980. godine prešao u Dinamo i doneo mu titulu prvaka Jugoslavije.

"Dinamo je za jednog trenera u to vreme bio najdivniji izazov. Nisu bili prvi 24 godine i trebalo je stvarno dijagnostikovati. I ne podilazim nikome, pa ni Srbima, ali ovo moram reći. 24 godine u Hrvatskoj se pričalo 'Ne da nam Zvezda, mamu im je*em, ne da nam Partizan, ne da nam Beograd'. Svoju nesposobnost kamufliraju tom neistinom".

"Kada sam osvojio prvenstvo, najviše su se radovali moji prijatelji Miljan Miljanić i Branko Bulatović, rekli su mi 'Hvala Bogu da si ove demontirao'. Hrvat sam, to su moji prijatelji, ali imaju svoj oportunizam. Rekao sam 'Moramo da budemo prvi, je*aću majku svima'. U početku su me smatrali budalom i nisu prestali to da rade, i dalje za mene govore 'Ćiro pederu".

Blažević je posebno naglasio koliko je važnih odluka doneo na Maksimiru, počev od "guranja" klupskih legendi, srpske braće Bore i Zvezdana Cvetkovića.

"Ja sam stvorio tu ekipu sine moj. Konsultiraj formaciju Dinama samo šest meseci pre nego što sam došao. Bili smo 14, a ja sam završio kao četvrti, pa smo sledeće godine bili prvi. Izmislio sam Boru i Zvezdana Cvetkovića, Adžića, da ne govorimo Vlaka... Jedno osam igrača sam odmah 'maknuo'. Jovićević, Stinčić, Kuže, Tucak, to su sve bili standardni igrači, a kod mene su prestali to da budu".

Na svoj način, uz psovku, Blažević je objasnio i zašto je uvek davao šansu mladima.

"Sine moj, nogomet kao i sve ima permanentnu evoluciju. On čak i brže od ostalih resora, a evoluciju nosi mladost. I danas sam napravio podvig u Iranu, kada su svi mislili da neću spasiti ekipu od ispadanja jer je imala bod posle pet kola, smenio sam svih 11 igrača i stavio mlade. I pojeli su sve. Mladost, sine moj. Mladost. Ku*ac bih ja bio to što jesam, da nisam tako mlad".

"Pokrade me Partizan u pi*ku materinu"

Tvrdio je Blažević da trener mora da vodi ekipu "čvrstom rukom"

"Trener sam koji ne veruje u 'trenera-pedagoga'. On ne može da osigura taj program, već samo diktator. Ili tako, ili nikako. I moraš da budeš veoma odlučan, da shvate da ne mogu da opstanu, jer ne slede. I nije stvar u vikanju, u treneru koji 'j*e majku', već je jedini istinski autoritet znanje. Kad ti znaš da to tako treba, onda to sprovodiš sa energičnošću i sigurnošću, a da bi znao - moraš da učiš školu"

U sezoni u kojoj je branio titulu, 1982/83, Partizan je bio šampion.

"Partizan me pokrade u pi*ku materinu. Pokojni moj dragi prijatelj Mance pade na pravdi Boga u presudnoj utakmici, ovaj dosudi penal", govorio je Blažević o remiju Partizana i Dinama 2:2 na stadionu Crvene zvezde u maju 1983.

"Bili bismo prvi da nije bilo krađe, ali je*i ga, šta ćeš, i to je sastavni deo jugoslovenskog fudbala"

A, na pomen eliminacije protiv Sportinga u prvom kolu Kupa šampiona 1982, Blažević se iznervirao.

"Nemoj molim te, sad moram da zapalim"

"Ma, daj, nemoj molim te, moram sada da zapalim cigaretu jer si me raz*ebao. Mrzim Portugalce, tu kolonijalnu silu koja me je pokrala. Sporting Lisabon? Kada ih vidim, digne mi se kosa na glavi. Moj Boro Cvetković zabija gol, Deverić zabija gol, Francuz poništava, jer ga je Portugalac kupio. I oni te godine u finalu Lige šampiona. Znači, Dinamo bi tamo završio. Pokrali me sine. Naš najveći hroničar kad ovo bude čitao, Tomo Židak, steraće me u pi*ku materinu. On kaže 'Šta se uvek vadiš?', ma ne vadim se, već konstatujem. Portugalci me i protiv Bosne i Hercegovine pokrali, kradu gde stignu"

Vodio je Blažević i Prištinu 1986. godine.

"Priština? Priština je zakon. Slušaj me dobro. Bio sam prijatelj sa Stankovićem (napravio je lapsus Blažević, misleći na Ivana Stambolića), funkcionerom što ga je Milošević navodno koknuo. Baš smo bili prijatelji. I on mi kaže 'Bata Ćiro', a tako mi je govorio. Ne znam zašto pi*ka mu materina. Govorio mi je - Idi burazeru molim te, učini sve da spasiš Prištinu od ispadanja, to nas i politički interesuje"

U Prištini mu nikad nisu zaboravili uspeh te sezone.

"Ja dolazim u Prištinu, četiri čuvara, čuvaj ga od Srba u pi*ku materinu, a mene ustvari Srbi čuvaju, da Priština ostane u ligi. Živeo sam tamo u nezaboravnom ambijentu, euforiji, kakva se i uvek dogodi kada se beznadežna situacija okrene u pozitivnu. To je moja kratka, nezaboravna epoha. Oni su fudbalska nacija, kao Iran".

U poznim trenerskim godinama, a radio je sve do 2014, Blažević je imao važan savet za kolege - svi pravac Kina.

"Kina, sine moj? Svim mojim prijateljima, kolegama, tata Ćiro kaže - ako možeš da se dokopaš do Kine, je*ala te Amerika i Nemačka, Kina je zakon, ali nisu fudbalska nacija. Iran to jeste"

Blažević je preminuo je 8. februara 2023, u 88. godini nakon duge borbe sa rakom. Poslednju nagradu u životu dobio je od Srba u Zagrebu.