TEMA ZA RAZMIŠLJANJE
Kud plovi ovaj brod!?
Ovaj, naš, srpski, fudbalski...
Učinilo nam se u jednom periodu, sa distance gledano možda i "trenutku", tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine, da smo konačno dobili jaku reprezentaciju, pravu reprezentaciju, na koju smo svi ponosni. Da su davna prošlost oni Azerbejdžani Dejana Savićevića i 47. mesto na FIFA rang listi...
I onda se sve promenilo u, čini se, rekordno kratkom roku.
Neuspehom na Mundijalu u Južnoj Africi, potom i rascepa na relaciji predsednik FSS Tomislav Karadžić/selektor Radomir Antić, narušena je skupocena karma unutar i oko reprezentacije i vratili smo se na staro. I Evropsko prvenstvo 2012. godine u Ukrajini i Poljskoj gledaćemo preko TV ekrana.
I ne samo to, ove i prošle nedelje su nas i igrači podsetili na stara, loša vremena, prvo brojnim otkazima u poslednji čas, a potom i neadekvatnim zalaganjem i ponašanjem tokom turneje po Centralnoj Americi, gde su "orlovi" doživeli dva glatka poraza od po 2:0, prvo od Meksika, potom od Hondurasa.
Gde smo zalutali? Gde je kopno? Gde je izlaz iz oluje?
"Stvar je prosta: najveća čast i velika obaveza je igrati za reprezentaciju svoje zemlje. Smatram da sportisti koji se odazivaju treba da imaju neke privilegije i beneficije, tu ne mislim samo na premije, već i na mnoge druge stvari", kaže u razgovoru za "Sport" košarkaški ekspert i tvorac moćnog KK Partizan, sada predsednik Sportskog društva crno-belih, Duško Vujošević.
Možda je Vujošević, kao čovek sa strane, koji nema strah od toga šta će reći zbog sukoba i odnosa unutar branše (fudbalske) i pravi sagovornik na ovu temu.
"S druge strane, odbijanje poziva od strane igrača je nešto što ne sme da nađe ni najmanji oblik podrške ni kod klubova, ni kod navijača, novinara... Svi treba da navijamo za nacionalni tim, a neigranje za reprezentaciju, osim kada za to postoje opravdani razlozi, izaziva gubitak kulta, mita, statusa", opominje Vujošević, koji navodi još jedan primer:
"U drugom zemljama se taj poziv ne odbija lako... Pogledajte Dirka Novickog, koji je prošle sezone proglašen za najboljeg igrača NBA lige, a uvek se rado odaziva dresu s državnim grbom. Ili taj Toni Parker, koji svojim odnosom prema dresu Francuske i drugim igračima stvara dodatni motiv. A, da se ne vraćamo na argentinske košarkaše, koji su pred Olimpijske igre 2004. godine u Atini sami finansirali i pripreme i odlazak na turnir, kao i šivenje opreme", ističe Vujošević.
"Koliko se samo ljudi, novinara i svih drugih, plaši da izgovori da je igranje za reprezentaciju obaveza i to da se ne bi zamerili tim sportskim zvezdama. Ali, smatram da imamo obavezu prema istini da to kažemo", podvlači Vujošević.
Ovaj, naš, srpski, fudbalski...
Učinilo nam se u jednom periodu, sa distance gledano možda i "trenutku", tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine, da smo konačno dobili jaku reprezentaciju, pravu reprezentaciju, na koju smo svi ponosni. Da su davna prošlost oni Azerbejdžani Dejana Savićevića i 47. mesto na FIFA rang listi...
I onda se sve promenilo u, čini se, rekordno kratkom roku.
Neuspehom na Mundijalu u Južnoj Africi, potom i rascepa na relaciji predsednik FSS Tomislav Karadžić/selektor Radomir Antić, narušena je skupocena karma unutar i oko reprezentacije i vratili smo se na staro. I Evropsko prvenstvo 2012. godine u Ukrajini i Poljskoj gledaćemo preko TV ekrana.
I ne samo to, ove i prošle nedelje su nas i igrači podsetili na stara, loša vremena, prvo brojnim otkazima u poslednji čas, a potom i neadekvatnim zalaganjem i ponašanjem tokom turneje po Centralnoj Americi, gde su "orlovi" doživeli dva glatka poraza od po 2:0, prvo od Meksika, potom od Hondurasa.
Gde smo zalutali? Gde je kopno? Gde je izlaz iz oluje?
"Stvar je prosta: najveća čast i velika obaveza je igrati za reprezentaciju svoje zemlje. Smatram da sportisti koji se odazivaju treba da imaju neke privilegije i beneficije, tu ne mislim samo na premije, već i na mnoge druge stvari", kaže u razgovoru za "Sport" košarkaški ekspert i tvorac moćnog KK Partizan, sada predsednik Sportskog društva crno-belih, Duško Vujošević.
Možda je Vujošević, kao čovek sa strane, koji nema strah od toga šta će reći zbog sukoba i odnosa unutar branše (fudbalske) i pravi sagovornik na ovu temu.
"S druge strane, odbijanje poziva od strane igrača je nešto što ne sme da nađe ni najmanji oblik podrške ni kod klubova, ni kod navijača, novinara... Svi treba da navijamo za nacionalni tim, a neigranje za reprezentaciju, osim kada za to postoje opravdani razlozi, izaziva gubitak kulta, mita, statusa", opominje Vujošević, koji navodi još jedan primer:
"U drugom zemljama se taj poziv ne odbija lako... Pogledajte Dirka Novickog, koji je prošle sezone proglašen za najboljeg igrača NBA lige, a uvek se rado odaziva dresu s državnim grbom. Ili taj Toni Parker, koji svojim odnosom prema dresu Francuske i drugim igračima stvara dodatni motiv. A, da se ne vraćamo na argentinske košarkaše, koji su pred Olimpijske igre 2004. godine u Atini sami finansirali i pripreme i odlazak na turnir, kao i šivenje opreme", ističe Vujošević.
"Koliko se samo ljudi, novinara i svih drugih, plaši da izgovori da je igranje za reprezentaciju obaveza i to da se ne bi zamerili tim sportskim zvezdama. Ali, smatram da imamo obavezu prema istini da to kažemo", podvlači Vujošević.
Vujošević: Osudimo neodazivanje
On nije poredio fudbalske prilike u Srbiji sa onima u regionu, jer to nije njegov fah. Ali, trener fudbalera Crvene zvezde Robert Prosinečki bio bi odličan sagovornik na tu temu, jer je igrao za reprezentaciju Jugoslavije, potom za Hrvatsku u čijem je stručnom štabu radio, pre nego što je prihvatio poziv da dođe u Srbiju i vodi svoje crveno-bele.
Ako neko poznaje dugogodišnjeg selektora Hrvatske Slavena Bilića, to je onda Prosinečki. Pre svega, zašto poređenje s Hrvatima, pa iz prostog razloga što su oni u minulim kvalifikacijama izborili sedmi odlazak na najveća takmičenja iz devetog pokušaja od raspada SFRJ, a mi ostali na četiri pojavljivanja iz osam pokušaja.
U međuvremenu, Hrvatska je bila treća na svetu i od 1990. godine do danas promenila osmoricu selektora, dok je SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i sada Srbija zabeležila samo jedan plasman u četvrtfinale velikog takmičenja (i tamo izgubila 6:1), a u periodu od 1994. godine do danas promenili smo dvanaestoricu selektora i uskoro ćemo angažovati i 13.
Prosinečki podseća da Hrvati nisu "sekli glavu" Biliću kada mu nije išlo, konkretno kada su oni gledali nas kako odlazimo u Južnu Afriku. I vratilo im se dobrim...
"Slaven je rođeni pobednik i znao je sve da izgura i pored činjenice da je na svom putu imao problema. To je i normalno u fudbalu, a bilo je važno da istraje u svojim zamislima. U tome je uspeo, do kraja je sproveo svoj sistem, što je jedan od pluseva za Hrvatsku u odnosu na reprezentacije u regionu", uporedio je Prosinečki u razgovoru za "Sport".
On nije želeo da poredi igru Hrvatske i Srbije, ali iznosi neka zapažanja iz vremena kada je igrao i trenirao "vatrene"...
"Ne bih ulazio u dublju analizu. Znam samo da igrači koji nose dres Hrvatske uvek igraju sa puno naboja, da žele u svakoj utakmici da pruže maksimum. Ponekad se plan i ne ispuni, ali već na sledećem meču pokaže se još veća želja i odgovornost", rekao je Prosinečki i nadovezao se:
"Njima je važno da u lepom svetlu predstavljaju svoju zemlju i mislim da je vrlo važan i kvalitet tima. Srbija ima dobre pojedince, mada očigledno neke stvari u timu nisu složene, što se pokazalo kao problem, dok je Bilić uspeo da u najvažnijim trenucima skocka tim koji može da donese uspeh".
Ako neko poznaje dugogodišnjeg selektora Hrvatske Slavena Bilića, to je onda Prosinečki. Pre svega, zašto poređenje s Hrvatima, pa iz prostog razloga što su oni u minulim kvalifikacijama izborili sedmi odlazak na najveća takmičenja iz devetog pokušaja od raspada SFRJ, a mi ostali na četiri pojavljivanja iz osam pokušaja.
U međuvremenu, Hrvatska je bila treća na svetu i od 1990. godine do danas promenila osmoricu selektora, dok je SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i sada Srbija zabeležila samo jedan plasman u četvrtfinale velikog takmičenja (i tamo izgubila 6:1), a u periodu od 1994. godine do danas promenili smo dvanaestoricu selektora i uskoro ćemo angažovati i 13.
Prosinečki podseća da Hrvati nisu "sekli glavu" Biliću kada mu nije išlo, konkretno kada su oni gledali nas kako odlazimo u Južnu Afriku. I vratilo im se dobrim...
"Slaven je rođeni pobednik i znao je sve da izgura i pored činjenice da je na svom putu imao problema. To je i normalno u fudbalu, a bilo je važno da istraje u svojim zamislima. U tome je uspeo, do kraja je sproveo svoj sistem, što je jedan od pluseva za Hrvatsku u odnosu na reprezentacije u regionu", uporedio je Prosinečki u razgovoru za "Sport".
On nije želeo da poredi igru Hrvatske i Srbije, ali iznosi neka zapažanja iz vremena kada je igrao i trenirao "vatrene"...
"Ne bih ulazio u dublju analizu. Znam samo da igrači koji nose dres Hrvatske uvek igraju sa puno naboja, da žele u svakoj utakmici da pruže maksimum. Ponekad se plan i ne ispuni, ali već na sledećem meču pokaže se još veća želja i odgovornost", rekao je Prosinečki i nadovezao se:
"Njima je važno da u lepom svetlu predstavljaju svoju zemlju i mislim da je vrlo važan i kvalitet tima. Srbija ima dobre pojedince, mada očigledno neke stvari u timu nisu složene, što se pokazalo kao problem, dok je Bilić uspeo da u najvažnijim trenucima skocka tim koji može da donese uspeh".
Prosinečki: Hrvatska ima sistem
Kada već upoređujemo hrvatski i naš fudbalski tim, treba reći da su komšije sada "skuplje", što zbog odlaska naših na tržištu cenjenih igrača poput Nemanje Vidića i Dejana Stankovića, a više zbog toga što njihova reprezentacija ide na EURO, a naša ne. Trenutno, vrednost Hrvata je oko 150 miliona evra, dok "orlovi" vrede skupa oko 115 miliona.
Ovaj odnos bio je bitno u našu korist pre starta Svetskog prvenstva 2010. godine, na koje Hrvati nisu otišli, pa je to i jasna poruka fudbalerima da nije svejedno da li se izgubi od tamo nekog Hondurasa i da li se ne ode na EURO, jer su iza ugla kvalifikacije za sledeći Mundijal i tako u krug... Da ne pominjemo da je HNS od osamostaljenja od premija i plasmana na velika takmičenja zaradio duplo više novca od FSJ, FSSCG i FSS.
Da nije slučaj da "svaki ciga hvali svoga konja", pokazalo se i po tome što su naša dva iskusna trenera, od kojih je jedan i bivši selektor, takođe priznali da su Hrvati ispred nas trenutno i da su mnogo dobili zadržavanjem Slavena Bilića koji je nesrećno ispao u četvrtfinalu EURO 2008, a potom propustio Mundijal 2010. I Ilija Petković i Ljupko Petrović kažu da je taj kontinuitet u radu, hrabrost, ali i odgovornost hrvatskih igrača prema reprezentaciji, nešto što ih trenutno čini boljim timom od našeg, s tim da obojica misle da oni nemaju bolje igrače.
Kada se sve ovo napiše ili kaže, pa i pročita, izvlači se zaključak da će Srbija morati nešto (ozbiljno) da menja, ukoliko želi da se stvari okrenu u njenu korist i da uskoro počnemo da se poredimo i sa jačima od Hrvatske, a ne da strepimo od svoje nemoći, dok gledamo uspon i Slovenaca i Bosanaca i Crnogoraca...
Najverovatnije će, za sada, sve biti završeno na povlačenju nekoliko starijih igrača i skorom angažovanju novog selektora, umesto privremenog rešenja u vidu Radovana Ćurčića.
Da li će to rešiti sve probleme vezane za igre "orlova"? Možda. Vreme ispred nas će pokazati, ali vreme iza nas ne dozvoljava nam da budemo blanko optimisti.
Naprotiv.
(MONDO, foto: MN Press)
Ovaj odnos bio je bitno u našu korist pre starta Svetskog prvenstva 2010. godine, na koje Hrvati nisu otišli, pa je to i jasna poruka fudbalerima da nije svejedno da li se izgubi od tamo nekog Hondurasa i da li se ne ode na EURO, jer su iza ugla kvalifikacije za sledeći Mundijal i tako u krug... Da ne pominjemo da je HNS od osamostaljenja od premija i plasmana na velika takmičenja zaradio duplo više novca od FSJ, FSSCG i FSS.
Da nije slučaj da "svaki ciga hvali svoga konja", pokazalo se i po tome što su naša dva iskusna trenera, od kojih je jedan i bivši selektor, takođe priznali da su Hrvati ispred nas trenutno i da su mnogo dobili zadržavanjem Slavena Bilića koji je nesrećno ispao u četvrtfinalu EURO 2008, a potom propustio Mundijal 2010. I Ilija Petković i Ljupko Petrović kažu da je taj kontinuitet u radu, hrabrost, ali i odgovornost hrvatskih igrača prema reprezentaciji, nešto što ih trenutno čini boljim timom od našeg, s tim da obojica misle da oni nemaju bolje igrače.
Kada se sve ovo napiše ili kaže, pa i pročita, izvlači se zaključak da će Srbija morati nešto (ozbiljno) da menja, ukoliko želi da se stvari okrenu u njenu korist i da uskoro počnemo da se poredimo i sa jačima od Hrvatske, a ne da strepimo od svoje nemoći, dok gledamo uspon i Slovenaca i Bosanaca i Crnogoraca...
Najverovatnije će, za sada, sve biti završeno na povlačenju nekoliko starijih igrača i skorom angažovanju novog selektora, umesto privremenog rešenja u vidu Radovana Ćurčića.
Da li će to rešiti sve probleme vezane za igre "orlova"? Možda. Vreme ispred nas će pokazati, ali vreme iza nas ne dozvoljava nam da budemo blanko optimisti.
Naprotiv.
(MONDO, foto: MN Press)
Zvezda dobila derbi posle drame: Partizan skupo platio za greške, Kalinić stavio tačku!
"Kome treba ova smejurija?": Željko Obradović povisio ton pred novinarima posle poraza u derbiju
Zvezdina pobeda za glavobolju Partizana: Dva poteza rešila derbi, ovo su plusevi i minusi "večitih"
Obradović pokazao srednji prst dok je pričao o sudiji: "Ja njemu na engleskom i na 'Vi', a evo šta mi je odgovorio"
"Nije bilo pet sekundi, a svirano je!": Partizanov Amerikanac kritikovao odluku sudija u završnici derbija