Od 21 čas počinje nova sezona Premijer lige duelom Arsenala i Koventrija, a tim koji sa klupe vodi Frenk Lampard zaigraće u elitnom rangu prvi put u 25 godina. Poslednji put su igrali u elitnom rangu fudbaleri Koventrija u sezoni 2000/01 kada su bili 19.
Zapravo je Koventri jedan od osnivača Premijer lige 1992. godine, a klub je ispisao istoriju u prvoj sezoni nove ere Engleskog fudbala sa svojom najvećom legendom - Srbinom Stivom Ogrizovićem na golu.
Bežao iz Brloga od nacista sa 14 godina
Sin Nikole Ogrzovića koji je u Drugom svetskom ratu pao u italijansko zarobljeništvo, pa je nakon kraja rata našao utočište u Engleskoj. Porodične uspomene ostale su zauvek urezane u sećanje porodice Ogrizović koja se na kraju naselila u Mensfildu.
"Imao je kapute i bežao je iz sela, dok su nacisti pucali na njih. Samo su bežali i to je bio poslednji put da je moj otac video svoju kuću i svoju porodicu. Tu je bilo jezero koje je preplivao i pobegao je u šumu. Kaput mu je leteo na vetru, bilo je na obe strane rupa od metaka na njemu, ali nijedan metak ga nije pogodio. Sledeće dve godine je proveo bežeći od njih", počeo je Stiv Ogrizović priču o ocu Nikoli koji je sa 14 godina počeo da se bori protiv nacista nakon što su mu na njegove oči pobili porodicu i ubili oca.
Na kraju je Nikola uhvaćen i nakon što je proveo neko vreme u Italiji u zarobljeništvu dobio je šansu da bira gde će. Izabrao je Englesku.
"Ja bih izabrao Australiju zbog vremena, ali iako je bio poljoprivrednik iz nekog razloga se opredelio da dođe u rudarski deo zemlje, iako o tome ništa nije znao", rekao je Ogrizović o izboru svog oca.
Zapravo je porodica na kraju skupila novac i poslala Nikolu Ogrizovića koji je preminuo 2014. godine sa 86 godina u selo Brlog. To je mesto iz koga je pobegao preko Gušić jezera do slobode.
Policajac na golu
Stiv je rođen 1957. godine i nije se prvo zaljubio u fudbal. Zapravo je više igrao kriket, a kada je krenuod a brani sa svojim 193 centiemtra redom su ga odbijali.
"Kao tinjedžeru su mi rekli da sam prevelik za golmana. Išao sam na probe u Mensfild, Nots Kaunti, Šefild junajted, ali nisu pokazali nikakav interes. Mislim da je to bilo naivno, ja sam se još prviikavao na svoje telo, rastao sam, a oni su me gledali kao kolosa. Uvek su pričali da sam Džin Ogrizović".
Kako od fudbala nije mogao da živi morao je da nađe posao i vrlo lako ga je našao. Za razliku od fudbalskih terena na nekim radnim mestima njegova veličina bila je plus.
"Nisam bio preveliki da me prime u policiju, pa sam se prijavio. Oduševili su se kada su me videli, odmah su me stavili nasred grada gde je bilo najviše problema. Bilo mi je odlično, uživao sam u poslu, bilo je jako uzbudljivo. Bio sam odličan u fizičkim poslovima, da počistim barove, klubove, rešim incidente i napade. Dosta sam se bavio lopovima i krađom automobila. U to vreme sam amaterski branio za Česterfild i koristio sam slobodne dane i odmore da branim za vikend pa se stvarao problem. Nekad bih iz noćne smene utrčao na autobus i otišao da branim za Česterfild", ispričao je Ogrizović.
Deo najjačeg Liverpula
Stiva je u timu Česterfilda primetio ni manje ni više nego veliki Bob Pejsli. Doveo ga je da bude rezerva Reju Klemensu i sa 20 godina je došao u tim sa kojim će osvojiti dve Lige šampiona. Prvu pobedom nad Brižom 1978, a drugu nad Real Madridom. Oba puta je sedeo na klupi iza Reja Klemensa.
"Policija mi je usadila disciplinu i u Liverpulu se to cenilo. Bob Pejsli je bio trener i nikada nije dozvoljavao da se neko opusti, čak i kada smo postali šampioni Evrope. Bob je bio jako tih, ali nikada nije dozvoljavao igračima da polete. Uvek je znao da ih proceni. Mnogo sam naučio, jedino mislim da sam ostao godinu ili dve predugo", rekao je o svojih pet godina u Liverpulu u kojima je odigrao samo četiri meča.
Kada je legendarni Rej Klemens otišao iz kluba ponadao se Ogrizović da će dobiti šansu, ali se to ikada nije desilo.
"Rej Klemens je sjajno branio i znao sam da nikada neću dobiti šansu preko njega, a znao sam da mi treba iskustva na golu. Rekao sam to Bobu Pejslikju ali je on rekao da moram da sačekam dok ne potpiše još jednog golmana. Potpisao je Brusa Grobelara, a mi smo stigli u finale Lige đampiona i pobedili Real Madrid u Parizu. Bio sam na klupi, a onda je Rej odjednom rekao da hoće da ide. Da sam znao da odlazi, nikada ne bih tražio transfer. Bob je potrošio 250.000 na Brusa i naravno da mu je bio prva opcija, ali me je ubedio da ostanem još godinu dana i da probam da se izboriom za mesto. Nažalost nikada nisam dobio priliku. Uvek sam se pitao šta bi se desi", rekao je Ogrizović-
Došao u Koventri i ušao u legendu
Nakon dve sezone u Šruzberiju potpisao je za Koventri 1984. godine. Malo ko je tada verovao da će ostati do 2000!
"Dobra stvar je što nisam morao da trčim kao idiot. Ljudi kažu da su golmani ludi, ali ja sam uvek mislio da je obrnuto. Bar lopta ide ka nama, ne moramo da je jurimo. Ono što me je održalo tako dugo je želja. Uvek sam hteo da budem i trener, da učim neke klince, mlade profesionalce da ispune svoj potencijal", rekao je on.
Koventri je 1987. sa njim kao liderom stigao do finala FA kupa u kome je pobedio Totenhem 3:2 i sve do njegovog povlačenja sa terena ostao je u Premijer ligi.
"Imali smo stvarno dobar tima. Garija Mekalistera, Darena Hakerbija, Pitera Ndlovua, kasnije Robija Kina, Jusefa Čipoa i Mustafu Hađija, zvali su nas "Zabavljači"", setio se Stiv Ogrizović. Na kraju je odigrao 507 utakmica za Koventri u ligaškim takmičenjima i čak je dao jedan gol.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
· Reaguj