Bivši reprezentativac Srbije i nekad jedan od najvećih talenata srpskog fudbala, Danijel Aleksić, završio je karijeru sa 35 godina. Objavio je to na Instagramu, objasnivši da ne zna da li je pravi trenutak za to, ali i da je siguran u svoju odluku i da je potpuno miran sa njom - jer zna da je dao sve.
"Zdravo svima. Došao je trenutak da završim svoju profesionalnu fudbalsku karijeru. Nikada ne znaš kada je pravo vreme za to, ali ja sam siguran da je to sada i miran sam sa tom odlukom, jer znam da sam dao sve".
"Probaću da budem što kraći, iako nije jednostavno u nekoliko rečenica opisati i iskazati sva osećanja prema nečemu što je bilo moj život, moja strast i moja ljubav - od trenutka kada sam prohodao pa sve do dana današnjeg".
"Sve što sam oduvek želeo bilo je da šutiram loptu i trčim za njom, da padam i ponovo ustajem, i tako u nedogled. Na ulici, školskom dvorištu ili bilo kom stadionu na svetu - manje je bilo bitno, samo da je lopta tu. Jedina igračka oduvek. Hteo sam da me fudbal nauči životu. Drugarstvu, deljenju, zajedništvu, odgovornosti i disciplini. Da naučim kako da se ponašam kada pobedim i kako da nastavim dalje kada izgubim. Dobio sam mnogo više od toga i na tome sam neizmerno zahvalan".
"Bio sam privilegovan da živim i igram u mnogo zemalja i gradova širom sveta. Upoznao sam različite ljude i kulture, stekao poznanstva i prijateljstva i doživeo iskustva koja ću nositi sa sobom čitav život. Sve zahvaljujući sportu i fudbalskoj lopti. Zato sport nije samo krajnji rezultat ili medalja. Sport gradi čoveka. Gradi karakter. Uči te kako da budeš deo društva, da deliš PRAVE vrednosti i da poštuješ druge. Daje ti životne lekcije koje nosiš sa sobom mnogo duže od same karijere. Jer na kraju, ono što poneseš iz sporta nije samo ono što si osvojio - već ono što si postao. Hvala svima koji su bili deo mog putovanja", napisao je on.
Danijel Aleksić bio čudo srpskog fudbala
Danijel Aleksić je rođen u Puli 1991. godine i pobegao je sa majkom Nedeljkom Aleksić iz Hrvatske za vreme građanskog rata. Nosi majčino prezime. Odrastao je u Novom Sadu, učio fudbal u Veterniku i u Vojvodini, u kojoj je postao senior i drugi najmlađi igrač u istoriji Superlige, sa samo 16 godina i pet dana. Šansu mu je prvi pružio tada Milovan Rajevac, trener Voše.
Novi Sad je napustio 2010. kada je otišao u Đenovu, bio je i na pozajmici u Grojter Firtu i rane godine svoje karijere proveo je pokušavajući da se skrasi. Nije to uspeo u Sent Etjenu, Arl-Avinjonu, Lehiji iz Gdanjska... Mnogo bolji i uspešniji dani dolaze za njega 2015. kada je prešao u Sent Galen, iz kojeg je 2018. prešao u Balatijaspor, a onda je posle kratkog boravka u Al-Ahliju napravio potez karijere - transfer u Bašakšehir 2019.
Za pola decenije u tom klubu postao je ljubimac navijača, jedan od najboljih stranaca u istoriji kluba i na vrhuncu - šampion Turske 2020. U Turskoj je ostao do kraja karijere, jer je prošle sezone u dresu drugoligaša Čoruma izborio plasman u prvu ligu, prvi u istoriji tog kluba.
U dresu reprezentacije Srbije je debitovao za "A" tim još 2008. godine pod vođstvom selektora Radomira Antića, a naredni meč odigrao je čak deceniju posle toga, protiv Litvanije u UEFA Ligi nacija pod vođstvom selektora Mladena Krstajića.
Oca nikad nije upoznao
Aleksić je napustio rodnu Pulu 1992. godine sa majkom i gostujući u podkastu "Alesto" kod Aleksandra Stojanovića otkrio je da oca nikad nije upoznao.
"Hajde kad me već pitaš, da, tamo sam se rodio i sa devet meseci samo majka i ja došli u Novi Sad, odnosno u Stepanovićevo, gde mi je baka, njena majka. Tada sam imao četiri-pet godina i tada je upoznala mog očuha, s kojim i dan-danas živimo"
"Nosim majčino prezime. Koliko joj je bilo teško? Jedanput, dvaput pričali smo o tome. Mogu samo da zamislim koliko joj je bilo teško da sama podiže dete. Mama je onda upoznala čoveka s kojim i dan-danas živim i koga volim najviše na svetu. Kažu 'krv nije voda', ali to ne mora da znači, kad je neko dobar čovek, onda je dobar čovek, bez obzira na to u kakvoj ste vezi"
"Eto, to je priča, svog oca nikad nisam upoznao i to je ta veza sa Pulom. Rat, čuda i te priče... Ali ne gledam previše ka tome, imam svoju porodicu, svog oca, svoju majku, ženu, decu, to je najvažnije, ispalo je dobro", ispričao je Danijel Aleksić
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija.
· Reaguj