- Luka Modrić kaže da ga priče o penziji zamaraju, ali ga ne opterećuju i tvrdi da i dalje oseća istu strast prema fudbalu.
- Ističe da mu godine nisu važne, već ono što pokazuje na terenu, uz poruku da će telo samo reći kada je vreme za kraj.
- Nada se da će u dresu Milana naredne sezone doživeti novu mladost, jer se i dalje oseća fizički i mentalno dobro.
Najbolji teniser svih vremena Novak Đoković zabranio je priču o kraju karijere u svom nedavno objavljenom dokumentarcu, a Luka Modrić ga razume bolje nego bilo ko. Ima 40 godina i ljubav prema sportu ga gura da nastavi dalje. U poslednje vreme su priče o penziji sve glasnije, međutim, on i dalje oseća istu strast i emociju kada go kroči na teren. Kada to prestane, znaće da je vreme za kraj.
U opširnom intervjuu za špansku "Marku" govorio je o izazovima u ovoj fazi karijere. "Nije teško. Radim ono što volim. Fudbal je moj život. Počeo sam da treniram sa šest godina i fudbal je zaista moj život. I dalje uživam u tome, i dalje imam iste ambicije, motivaciju i strast. A kada se tako osećate, lakše je nastaviti dalje. Hvala Bogu, osećam se dobro i fizički i mentalno, što je veoma važno, i mislim da su to ključni razlozi. Pre svega, tu je ljubav koju gajim prema ovom sportu. Jer, ako telo ne izdrži, onda je teško. Ali, ja ovo ne doživljavam kao posao. Za mene je to nešto u čemu uživam. I dalje uživam, i dalje se zabavljam. Nemam dane kada kažem: 'Više mi se ne da, ne želim da treniram niti da ustanem.' To mi se nije desilo. I sve dok se tako osećam, ne vidim razlog da prestanem. Iako znam da mnogi pričaju o godinama i to postaje pomalo zamorno. Mislim da je to deo narativa, kako se to kaže, ali me ne opterećuje. Živim dan po dan uživajući i verujem da će mi telo reći kada dođe vreme. Uvek sam bio realan i iskren prema sebi i mislim da će taj trenutak – iako će sigurno biti težak – doći. Sigurno je blizu, bliže nego ranije. Ali, videćemo koliko ću još trajati. Nastavljam dalje", rekao je legendarni Hrvat.
Ne opterećuje se pričama o kraju karijere, ali priznaje da ga to zamara. Za sve one koji previše brinu o njegovom zdravlju ima poruku: Pričate tako već pet godina!
"Nije da me to nervira ili ljuti, ali postaje zamorno. Zamorno je to slušati, jer to nije nešto što je počelo pre dve godine. Ta priča je krenula još 2019. godine, posle Svetskog prvenstva, kada sam imao 33 godine. Već tada se govorilo: 'Da vidimo koliko će još izdržati, ima 33, ima 34 godine, ne može više...' Nakon toga sam osvojio još dve Lige šampiona, sa Hrvatskom osvojio treće mesto na još jednom Svetskom prvenstvu, stigao do finala Lige nacija i osvojio druge trofeje. Mislim da sam nakon svega toga, ne volim da pričam o sebi, ali smatram da sam u određenim trenucima igrao najbolji fudbal u životu. Zato smatram da ne treba gledati godine, pasoš ili ličnu kartu. Već samo ono što pokazuješ na terenu. Nije važno da li imaš 18, 30, 40 ili 50 godina. To nije bitno. Ako na terenu, iz dana u dan, pokazuješ da možeš da se takmičiš, mislim da je to ono što je važno: da li možeš ili ne možeš. Za mene su godine samo broj, ali ljudi su opsednuti time. Čini se kao da te, čim ostariš, automatski smatraju beskorisnim. A, stvari tako ne funkcionišu. To na mene ne utiče niti me nervira; jednostavno je zamorno slušati to svakog dana. Istovremeno, to mi je i motivacija da dokažem da to nije istina, da pokažem da i u tako poznim godinama još uvek mogu da pružim mnogo toga."
Modrić kaže da je i dalje u jako dobroj formi i ima dobro poznat osećaj za nadmetanjem, tako da se nada da će u dresu Milana naredne sezone doživeti novu mladost.
"Da, zaista se osećam odlično fizički. Mnogi će reći da je to delimično genetika, da možda ima veze sa tim, ali nije samo genetika. Ako ne radite, ako se ne posvetite sto posto svakog dana, tokom svakog perioda odmora, teško je održati ovaj nivo toliko dugo. Gotovo nemoguće. To je mešavina svega toga. Ali, takođe mislim da, kao što sam rekao, bez posla, bez svakodnevne posvećenosti... Na odmoru ne prođe nedelju dana, a da ne radim ništa. Ne znam kada mi se to ikada desilo. Možda kada sam na brodu i tamo ne možeš ništa da uradiš [smeh], ali ostatak vremena treniram svaki dan. Ili igram tenis, ili košarku, ili idem da trčim. To je ukorenjeno u meni. Bez toga sigurno ne možeš. Ali mislim da ova ljubav koju imam prema sportu, prema fudbalu u ovom slučaju, igra veoma važnu ulogu. Još uvek imam taj osećaj u sebi. Želim da se takmičim, želim da dokažem da mogu da se takmičim sa mlađim igračima, i mislim da su to razlozi zašto ostajem na ovom nivou toliko dugo. Ne mogu da govorim o činjenici da neki ljudi više pričaju o meni nego drugi."
BONUS VIDEO:
