- Serhio Kameljo je hit napadač Primere, sa sedam golova je drugi strelac lige, ali i dalje odbija luksuz i vozi staru 'bubu' sa više od 300.000 kilometara.
- Kaže da ne želi da bude zvezda, već 'momak iz kraja', pa i dalje živi skromno i drži se običnih navika uprkos fudbalskom uspehu.
"U mojoj kući nije bilo luksuza i nije mi bio potreban", rekao je olimpijski šampion i trenutno hit Primere ove sezone Serhio Kameljo.
Rajo Valjekano je sa njim u timu prošle godine igrao finale Lige konferencija, a Kameljo je u tom meču ušao sa klupe u 70, minutu. Sada se ustalio u prvom timu i sa sedam golova je drugi strelac Primere zajedno sa Laminom Jamalom i Kilijanom Mbapeom, iza jedino Rafinje. Ali to ga nije promenilo.
Nosi obične majice i vozi "bubu"
Kameljo prezire luksuz, ne voli potrošački način života nametnut fudbalerima i profesionalnim sportistima, pa mu ne pada na pamet da troši milione. Ferari, Mercedes ili neki skupoceni automobil ne dolazi u obzir, on voli svoju Bubu! Automobil iz 2015. godine kupio je polovan i sada je već u njemu prešao preko 300.000 kilometara. Sam Kameljo ga vozi od 2020. i ne da ne planira da ga menja nego ga toliko voli da ga je čak i tetovirao!
"Za mene je bilo nemoguće da imam nešto što moj brat ne može da ima. Ako je za mene bio luksuz da kupim ajfon, otišao bih u prodavnicu i kupio dva. Isto je i sa mojim roditeljima. Volim da putujem sam, ali ih uvek pozovem da sve zajedno platimo. Nećete me videti u majici od 600 evra kada moja majka zarađuje 700 evra mesečno", rekao je Kameljo.
"Ne smeš da plačeš"
Iako je ostvario san mnogih time što je postao profesionalni fudbaler, neke stvari oko toga mu se ne sviđaju.
"Mi smo deca koja su veoma brzo postala odrasli. Ne dozvoljava ti se da emotivno budeš loše zbog toga koliko zarađuješ, ali trebalo bi da nas psihološki pripreme za ono što dolazi.Odjednom, jednog dana postaneš profesionalni fudbaler, to ti je posao i prestane da bude nešto što radiš iz ljubavi."
Kada je sa 18 godina debitovao za Atletiko Madrid i na debiju dao gol Levanteu, samo mu je jedno bilo u glavi. Da nikada ne prestane da bude običan čovek.
"Komplikovano. Uvek sam se plašio da mi ne udari slava u glavu, jer sam video da se to dešava mnogima. Nikada nisam prestao da radim stvari koje sam radio kada nisam bio niko", rekao je Kameljo.
Pravi klub za njega
"Mali klub, moj k***c", poručio je na društvenim mrežama kada je izbacio snimak slavlja sa najvatrenijim navijačima "Bukanjerosima". Klub koji funkcioniše u okviru kvarta, podržava leve ideje, borbu za prava manjinskih grupacija i ima skroman budžet je mesto gde se Kameljo oseća kao svoj na svome.
"Postoji ogromna povezanost sa navijačima. Novim igračima se organizuje obilazak Valjekasa i pokazuje im se istorija kraja i kluba. Tako upoznaš ono što braniš, a to nema cenu. Želim da budem jedan od ljudi iz kraja, više nego idol. Obožavam da usrećim ljude kada ekipa pobedi mojim golom. Ali takođe volim da budem u blatu. Da navijam i osećam se kao Bukanero koji podržava Rajo."
Heroj Španije
Serhio Kameljo je prve korake napravio u Atletiko Madridu, igrao je za Mirandes, a heroj nacije postao je 2024. godine. Tada je na Olimpijskim igrama postigao oba gola u produžetku finala i doneo je zlato. U timu sa Erikom Garsinjom. Pau Kubarsijem, Ferminom Lopezom, Đoanom Garsijom i Aleksom Baenom, a protiv Dezirea Duea, Rajana Šerkija, Aleksandra Lakazeta, Žan-Filipa Matete, Manua Konea i Majkla Olisea baš je on bio heroj.
"Mislio sam da ću biti precrtan, ali selektor je verovao u mene. Znao sam da neću mnogo igrati, ali sam uživao i život mi je to vratio. Nikada nisam voleo da me prepoznaju kao fudbalera. To mi se dogodilo na Olimpijskim igrama, stvori se neka herojska slika, nedostupna običnim ljudima", poručio je on.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
· Reaguj