- Karlo Kudićini je u Beogradu govorio o periodu u Milanu i Čelsiju, kao i o povratku na mesto gde je kao tinejdžer gledao prekinuti meč Zvezde i Milana zbog magle.
- Posebno je izdvojio Dejana Savićevića, koji mu je kao mladom golmanu dao svoj BMW M5 da odvede devojku na jezero Komo.
- Pohvalio je Branislava Ivanovića i Mateju Kežmana, a za Đorđa Petrovića rekao je da ne zna zašto je doneta odluka da ode iz Čelsija.
Ako volite fudbal i Premijer ligu nema šanse da vam jedna od asocijacija na golmane ne bude Karlo Kudićini. Čuveni italijanski čuvar mreže koji je proveo 10 godina u Čelsiju. Pre toga je bio u Milanu i Laciju, pa onda u Totenhemu i Los Anđeles Galaksiju. Sada radi u Čelsiju kao trener zadužen za igrače na pozajmicama i u Beogradu je dao intervju za MONDO. Bio je deo "Adria football foruma".
"Bio sam ovde pre mnogo, mnogo godina. Na utakmici Zvezde i Milana, znate ona utakmica koja je prekinuta zbog magle. Bio sam pre mnogo vremena. Beograd se promenio, ja sam ostario, ali je lepo vratiti se", počeo je Kudićini intervju za MONDO.
Čuvena utakmica na "Marakani" koja je prekinuta zbog magle, odigrana je 1988. godine. Karlo je tada imao 15 godina i bio je na stadionu. Mnogi navijači crveno-belih i ljudi koji su tada igrali smatraju da bi Zvezda dobila taj meč da nije bilo magle i prošla dalje. Čak je i čuveni Franko Barezi imao slično mišljenje.
"Znam, u fudbalu imate različita mišljenja što je sjajno. Pobedili smo u tom meču i ako se dobro sećam osvojili smo Ligu šampiona kasnije. Bila je to veoma važna stanica za nas u pobedi", ističe Kudićini.
"Savićević mi je dao auto da vodim devojku na jezero"
U Milanu je Karlo imao priliku da igra i da na delu vidi i "Genija" - Dejana Savićevića. Ispričao nam je i jednu zanimljivu anegdotu o tome kako mu je dao svoj auto i da je hteo da mu pomogne da impresionira svoju devojku.
"To je pokazatelj koliko je velikodušan bio Dejan. Ja sam bio treći golman tada, trenirao sam sa prvim timom. Tokom vikenda prvi tim igra utakmice, ja nisam putovao sa njima. Sećam se da smo bili na ručku jedan petak, pre odlaska ekipe u hotel. Dejan me pitao kakav mi je plan za vikend, rekao sam mu da želim devojku da odvedem na jezero Komo i da provedemo dan tamo", počeo je Kudićini.
Nasmejao se, pa otkrio šta se onda dogodilo i kako je sve prošlo.
"Rekao mi je 'Važi, uzmi moj auto, sve dok ga vratiš u jednom komadu, zabavi se'. Imao sam 19 godina tada, mislim da je bio BMW M5. Možete li da zamislite kako je bilo momku od 19 godina da vozi takav auto. To govori koliko je velikodušan i koliko veliko srce ima. Dao je mladom saigraču auto, Dejan je bio takav. Pomoglo je tada, ali smo već tada bili zajedno, tako da je bio lep gest sa njegove strane.
"Pamtim Branu i Kežmana"
Nezaobilazna tema bio je razgovor o srpskim igračima sa kojima je igrao. Dobro pamti dvojicu iz Čelsija - Branislava Ivanovića i Mateju Kežmana.
"Imaju jak karakter, otpornost, nikada ne odustaju. Na kraju krajeva, sjajni momci. Branislav Ivanović, Mateja Kežman. Njih pamtim iz Čelsija, lepo je bilo deliti svlačionicu sa njima, učiti o novoj kulturi. Učiti o njihovom odrastanju kroz rat i sve što je bilo. "
Pohvalio je obojicu, a posebno Baneta koji je sa "plavcima" osvojio tri titule u Premijer ligi, po jednu u Ligi šampiona i Ligi Evrope, tri FA Kupa...
"Različiti su karakteri. Njihova želja za uspehom i da daju 120 odsto na terenu, da ne odustaju, to je njihov stav bio. Brana je imao tako veliki udeo u uspehu Čelsija"
Zašto Petrović nije uspeo u Čelsiju?
Imao je Kudićini priliku da sarađuje sa Đorđem Petrovićem u Čelsiju, posebno u periodu kada je bio na pozajmici u Francuskoj.
"Đorđe je bio na pozajmici u Strazburu kao igrač Čelsija, ja sam zadužen u klubu za igrače na pozajmicama. Zadovoljan sam što je našao put. Imao je važnu sezonu u Strazburu, ima dobru karijeru, sjajan je golman."
Pitali smo ga i direktno - šta je to nedostajalo Petroviću da ostane u Čelsiju?
"Ne znam, teško je reći, doneta je takva odluka. Najvažnije za njega je da je našao put i da je u Premijer ligi na najvišem nivou."
Za kraj smo ga pitali i za učenje srpskog jezika i za srpsku muziku. Dobro je upamtio reč - brate.
"Ne znam mnogo na srpskom, moram da priznam. Ponekad, pamtim Branu da psuje na srpskom. Prošlo je dosta vremena od toga, reč brate sam upamtio, to je reč koju je često koristio sa svima, da nas stavi na pobednički put. Muzika? Ne sećam se da je puštao srpsku muziku. Brana je umetnička duša, ali mislim da muzika nije bila njegov hobi. Sada uživa i provodi vreme u slikarstvu, voli da slika. Ima tu kreativnu crtu", zaključio je Kudićini.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
