Dejan Vukićević seo je na klupu Vojvodine polovinom avgusta, neposredno posle prvog superligaškog kola i remija sa Radničkim 1923. Crnogorski stručnjak doveo je "lale" do trećeg mesta na tabeli na polusezoni, sa 12 bodova zaostatka za jesenjim prvakom Partizanom, ali samo dva za drugoplasiranom Crvenom zvezdom, koju su savladali u Beogradu u poslednjem kolu. Voša je u 15 utakmica doživela samo jedan poraz, i to od aktuelnog šampiona.
Prethodno, Novosađani su doživeli debakl na evropskoj sceni, jer ih je iz kvalifikacija za Ligu Evrope eliminisao Vaduz iz Lihtenštajna iako su sa gostovanja doneli veliku prednost (2:0, u revanšu bilo 1:3).
Vukićević smatra da se situacija u ekipi promenila nabolje od njegovog dolaska.
"Da ne budem pogrešno shvaćen, ne kritikujem, niti se hvalim. Jednostavno, teško je prihvatiti tim koji nisi sam selektirao, koji je posle neočekivanog poraza od amatera Vaduza psihološki potpuno pao, što se prenelo i na ambijent u svlačionici. Da bismo sve to prevazišli, zajedno, jer i ja sam bio novi, bilo je potrebno vreme. Srećan sam što ga nismo gubili i što smo se brzo vratili", počeo je Vukićević priču za "Novosti".
Vukićević ne kaže da je Partizan već obezbedio titulu, ali se između redova to može pročitati.
"U Partizanu će reći da nisu, ali ako neko osvoji 42 od mogućih 45 bodova i pobegne najbližim rivalima 10 i 11 koraka, kako ga stići. I da se za pobedu dobija četiri boda, teško bi bilo. Ono što je sigurno: Partizan sam odlučuje i samo i isključivo od njega zavisi na koji način će završiti sezonu".
Crnogorac veruje da Vojvodina konačno može da razdvoji "večite".
"Iako u klubu smatraju da to nije realna opcija i ne pritiskaju me, ja sam sam sebi postavio taj cilj. Hoću da preskočimo Crvenu zvezdu i budemo drugi, a hoću da i u narednoj sezoni pokušamo da napravimo i korak više i da pojurimo titulu. Takav sam, ne mirim se sa prosekom i učiniću sve da beogradski dvojac sada razbijemo a dogodine"...
Šef Vošine struke ima plan kako da se ozbiljno uključi u borbu za tron sledeće sezone.
"Imamo kostur tima, tih šest igrača moraju da budu nosioci zdrave atmosfere i trebalo bi ih zadržati po svaku cenu. Ne samo ove zime već i narednog leta. Kada to kažem mislim pre svega na štopere Mojsova i Trajkovića, Medojevića, Merebašvilija, Oumarua i Stevanovića. Uz njih potrebna nam je još jedna grupa od pet-šest fudbalera koja bi predstavljala to čvrsto jezgro. Da bi se bio konkurentan u Evropi treba sačuvati tim, mada mi je jasno da to nije nimalo lako. Najgore je na brzinu krpiti tim i kriti se iza hipoteke neuspeha. Ova Vojvodina može i mora da napreduje guliverskim koracima".
Mnogi smatraju da Vojvodini nedostaje "mentalitet" za najviše domete, odnosno da gubi čim napusti svoj dom.
"Ti 'argumenti' su na staklenim nogama. Mi smo skoro 300 dana bez poraza na strani, a Vojvodina od kada je ja vodim nije poklekla ni na jednom gostovanju. Izgubili smo samo meč s Partizanom na našoj travi, zato što smo kažnjeni za dve neverovatne greške, a odigrali smo dobru utakmicu gde smo imali posed lopte 60:40, u kornerima je bilo 9:1 za nas, uputili smo 17 šuteva na gol gostiju. Pa, ko je još tako igrao protiv četvorostrukog uzastopnog šampiona iz Humske. I ono što me posebno raduje, mi smo se posle tog nesrećnog poraza brzo digli, pa ostavljamo da se zamisle oni koji ispredaju takve priče".
Dobra rola protiv Partizana uprkos porazu, zatim i pobeda nad Zvezdom... Problem su "male" utakmice.
"Uvek je tako kod kvalitetnih igrača koji vide svoj interes u duelima sa najboljima i ja to razumem. Ali, mi smo dovoljno bodova uzeli od takozvanih malih klubova i da učinak Partizana nije izvan svih normi i da smo direktan duel dobili a ne izgubili, a moglo je da bude i tako, možda bi se sada drugačije priče pričale. Ali, to je je sve hipotetički, a ja sam uvek za realnost i sadašnjost".
Vukićević je zadovoljan sistemom koji je uspostavio u Vojvodini.
"Mi smo na 15 utakmica postigli 30 golova, dakle, dva po utakmici i publika je uživala u napadačkoj igri. Ja volim posed lopte, dominaciju, agresiju, zato i igramo visok presing na polovini protivnika. Jednostavno, dobro smo fizički pripremljeni i 'davimo' rivale. Još da se moji izabranici naviknu da ne žure, mislim da bespotrebno brzo završavamo napade, verujem da ćemo to promeniti"...
Pojačanja su ipak neophodna.
"Naravno, ali ja sam svestan da u zimskom periodu nije lako dobiti prava pojačanja. Problem na proleće uvek donosi akumulirani broj žutih kartona kojima su igrači opterećeni, pa je dodatna selekcija neophodna. Ima u ligi igrača koji bi pasovali Vojvodini, tu pre svega mislim na Milivojevića iz Rada i Mladenovića iz Borca, ali oni odoše u Zvezdu... Oslanjamo se uvek i na našu decu, ma biće to dobro, ne sumnjam".
Prethodno, Novosađani su doživeli debakl na evropskoj sceni, jer ih je iz kvalifikacija za Ligu Evrope eliminisao Vaduz iz Lihtenštajna iako su sa gostovanja doneli veliku prednost (2:0, u revanšu bilo 1:3).
Vukićević smatra da se situacija u ekipi promenila nabolje od njegovog dolaska.
"Da ne budem pogrešno shvaćen, ne kritikujem, niti se hvalim. Jednostavno, teško je prihvatiti tim koji nisi sam selektirao, koji je posle neočekivanog poraza od amatera Vaduza psihološki potpuno pao, što se prenelo i na ambijent u svlačionici. Da bismo sve to prevazišli, zajedno, jer i ja sam bio novi, bilo je potrebno vreme. Srećan sam što ga nismo gubili i što smo se brzo vratili", počeo je Vukićević priču za "Novosti".
Vukićević ne kaže da je Partizan već obezbedio titulu, ali se između redova to može pročitati.
"U Partizanu će reći da nisu, ali ako neko osvoji 42 od mogućih 45 bodova i pobegne najbližim rivalima 10 i 11 koraka, kako ga stići. I da se za pobedu dobija četiri boda, teško bi bilo. Ono što je sigurno: Partizan sam odlučuje i samo i isključivo od njega zavisi na koji način će završiti sezonu".
Crnogorac veruje da Vojvodina konačno može da razdvoji "večite".
"Iako u klubu smatraju da to nije realna opcija i ne pritiskaju me, ja sam sam sebi postavio taj cilj. Hoću da preskočimo Crvenu zvezdu i budemo drugi, a hoću da i u narednoj sezoni pokušamo da napravimo i korak više i da pojurimo titulu. Takav sam, ne mirim se sa prosekom i učiniću sve da beogradski dvojac sada razbijemo a dogodine"...
Šef Vošine struke ima plan kako da se ozbiljno uključi u borbu za tron sledeće sezone.
"Imamo kostur tima, tih šest igrača moraju da budu nosioci zdrave atmosfere i trebalo bi ih zadržati po svaku cenu. Ne samo ove zime već i narednog leta. Kada to kažem mislim pre svega na štopere Mojsova i Trajkovića, Medojevića, Merebašvilija, Oumarua i Stevanovića. Uz njih potrebna nam je još jedna grupa od pet-šest fudbalera koja bi predstavljala to čvrsto jezgro. Da bi se bio konkurentan u Evropi treba sačuvati tim, mada mi je jasno da to nije nimalo lako. Najgore je na brzinu krpiti tim i kriti se iza hipoteke neuspeha. Ova Vojvodina može i mora da napreduje guliverskim koracima".
Mnogi smatraju da Vojvodini nedostaje "mentalitet" za najviše domete, odnosno da gubi čim napusti svoj dom.
"Ti 'argumenti' su na staklenim nogama. Mi smo skoro 300 dana bez poraza na strani, a Vojvodina od kada je ja vodim nije poklekla ni na jednom gostovanju. Izgubili smo samo meč s Partizanom na našoj travi, zato što smo kažnjeni za dve neverovatne greške, a odigrali smo dobru utakmicu gde smo imali posed lopte 60:40, u kornerima je bilo 9:1 za nas, uputili smo 17 šuteva na gol gostiju. Pa, ko je još tako igrao protiv četvorostrukog uzastopnog šampiona iz Humske. I ono što me posebno raduje, mi smo se posle tog nesrećnog poraza brzo digli, pa ostavljamo da se zamisle oni koji ispredaju takve priče".
Dobra rola protiv Partizana uprkos porazu, zatim i pobeda nad Zvezdom... Problem su "male" utakmice.
"Uvek je tako kod kvalitetnih igrača koji vide svoj interes u duelima sa najboljima i ja to razumem. Ali, mi smo dovoljno bodova uzeli od takozvanih malih klubova i da učinak Partizana nije izvan svih normi i da smo direktan duel dobili a ne izgubili, a moglo je da bude i tako, možda bi se sada drugačije priče pričale. Ali, to je je sve hipotetički, a ja sam uvek za realnost i sadašnjost".
Vukićević je zadovoljan sistemom koji je uspostavio u Vojvodini.
"Mi smo na 15 utakmica postigli 30 golova, dakle, dva po utakmici i publika je uživala u napadačkoj igri. Ja volim posed lopte, dominaciju, agresiju, zato i igramo visok presing na polovini protivnika. Jednostavno, dobro smo fizički pripremljeni i 'davimo' rivale. Još da se moji izabranici naviknu da ne žure, mislim da bespotrebno brzo završavamo napade, verujem da ćemo to promeniti"...
Pojačanja su ipak neophodna.
"Naravno, ali ja sam svestan da u zimskom periodu nije lako dobiti prava pojačanja. Problem na proleće uvek donosi akumulirani broj žutih kartona kojima su igrači opterećeni, pa je dodatna selekcija neophodna. Ima u ligi igrača koji bi pasovali Vojvodini, tu pre svega mislim na Milivojevića iz Rada i Mladenovića iz Borca, ali oni odoše u Zvezdu... Oslanjamo se uvek i na našu decu, ma biće to dobro, ne sumnjam".
Nema dileme da će nekoliko važnih igrača ove zime napustiti Novi Sad.
"To je neminovnost. Ilić je, na primer, kapitalan za naš tim, bio je strelac devet golova, ali je njemu glava u inostranstvu. I Brana zaslužuje da reši svoju egzistenciju. Baš kao i Vulićević koji takođe razmišlja na isti način. Obojici treba pomoći mada neće biti lako, ako odu, nadomestiti njihov izostanak".
I na kraju, Vukićević je predočio svoju fudbalsku filozofiju.
"Kao prvo, ne volim da gubim pa organizam naštelujem na jedan najviše dva poraza godišnje, ostalo ne podnosim. Ne volim ni ono svi smo jednaki, tu negde, to moji igrači znaju, pa ko je prosečan i o proseku razmišlja, taj sa mnom ne može ni da se druži", zaključio je bivši trener Zete i Mogrena.
(MONDO, foto MN Press)
"To je neminovnost. Ilić je, na primer, kapitalan za naš tim, bio je strelac devet golova, ali je njemu glava u inostranstvu. I Brana zaslužuje da reši svoju egzistenciju. Baš kao i Vulićević koji takođe razmišlja na isti način. Obojici treba pomoći mada neće biti lako, ako odu, nadomestiti njihov izostanak".
I na kraju, Vukićević je predočio svoju fudbalsku filozofiju.
"Kao prvo, ne volim da gubim pa organizam naštelujem na jedan najviše dva poraza godišnje, ostalo ne podnosim. Ne volim ni ono svi smo jednaki, tu negde, to moji igrači znaju, pa ko je prosečan i o proseku razmišlja, taj sa mnom ne može ni da se druži", zaključio je bivši trener Zete i Mogrena.
(MONDO, foto MN Press)
Pridruži se MONDO zajednici.