- Edin Džeko će se u petak oprostiti od reprezentacije Bosne i Hercegovine utakmicom protiv Švedske u Ligi nacija, na svom 152. nastupu.
- Kaže da mu najviše znače plasmani na dva svetska prvenstva i gol protiv Velsa, koji vidi kao jedan od najemotivnijih.
- Mladi fudbaleri, poručuje, ne treba da stanu posle prvih para i uspeha, jer se kod nas brzo zadovolje ostvarenim.
Legendarni kapiten reprezentacije Bosne i Hercegovine Edin Džeko (40) oprašta se od nacionalnog tima u petak, utakmicom protiv Švedske u Ligi nacija. Sačekao je baš taj meč i svoj 152. nastup da kaže "kraj".
"Nekako, kako se približava sve, sve sam onako emotivniji. Neki pritisak u grudima osećam, neki dečački osjećaj. Isto kao kad treba prvi put da igraš utakmicu, pa eto", rekao je on na konferenciji za novinare na kojoj je pominjao i Dušana Tadića.
Da li je kasno da promeni odluku?
"Ovo je taman. Ne bih odlučio da mislim da to nije to".
Zašto baš 2. oktobar?
Šta će mu najviše ostati u uspomeni?
"Verovatno ta dva svetska prvenstva (2014. u Brazilu i 2026. u Americi), s obzirom da je to na neki način bila kruna, odnosno krune tih kvalifikacija koje smo odigrali. Bilo je to sigurno nešto najlepše što se desilo, ne samo za mene, već i za celu Bosnu i Hercegovinu, što se tiče fudbalske strane"
Omiljeni gol Edina Džeka u reprezentaciji? Trenutno bira onaj protiv Velsa u kvalifikacijama za SP u Americi.
"Pa, bilo je dosta najdražih golova, stvarno. Uvek ima taj prvi i taj zadnji, koji je bio možda jedan od najemotivnijih. Ali eto, videćemo. Nekako kad se vraćam, ima dosta golova koji su stvarno bili bitni, ali ne znam... možda taj zadnji protiv Velsa ima tu neku najveću snagu i najveću emociju".
Da li sutrašnji datum, 2. oktobar, nosi neku simboliku?
"Datum nema neko posebno značenje, iskreno. Razmišljao sam šta i kako, koja utakmica bi bila ona u kojoj bih bio najspremniji za to posle Svetskog prvenstva i malo dužeg odmora. Vukao sam povredu posle Svetskog prvenstva i polako se uvodim u sezonu u Šalkeu, pa sam gledao meč u kojem bih bio najspremniji i da mogu da pomognem. Ponavljam, nije revijalna utakmica, već bitna i tako da bi trebalo da svi budemo na nivou".
"Mladi, ne stanite posle prvog novca"
Imao je jedan od najvećih Ex-Yu fudbalera u istoriji i jako važnu poruku za mlade igrače - da se ne zadovolje malim stvarima i novcem koji zarade na samom početku karijere.
"Mislim da se kod nas omladina brzo zadovolji ako nešto postigne. Stane se na tome ako si nešto postigao, zaradio... Kad se zarade prve pare na neki način se zadovolje, neću reći da se promene i jednostavno ne gledaju više da budu bolji i nema ambicije da se napravi nešto više. Mislim da je taj mentalni sklop kod nas malo drugačiji nego u Evropi"
"Mislim da je upravo to bila moja najveća snaga. I kad su me kritikovali i govorili da nisam najbolji, uvek sam bio sa nogama na zemlji i znao sam šta mogu, šta želim i šta ću da uradim za to. A, na kraju kad se podvuče crta, ne znate da li će to biti dovoljno, potrebno je i malo sreće, ali sreća se treba i zaslužiti. Bogu hvala, imao sam dosta puta sreće"
"Mislim da smo mi talentovana nacija, ali možda nacija koja ne da do kraja sve od sebe da bismo ispunili te snove i napravili svoje rezultate. Realno je da je odavde mnogo teže otići u Evropu. Jedan deo te priča je sa fudbalske strane i pasoš, s obzirom na maloletna deca teško mogu da odu u Evropu negde da igraju, ali ima i primera onih koji su nešto napravili. Ja sam jedan od njih. Deca treba da imaju svoje snove i da ih prate, da veruju u svoj kvalitet. Ja i u 40. godini mislim da nešto mogu da naučim i da napredujem"
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija.
Bonus video:
