- Veljko Paunović kaže da su neki fudbaleri iz dijaspore trgovali pozivima i tražili bolje uslove u drugim reprezentacijama.
- Ističe da FSS mora strateški da bira kandidate i da nije svaki igrač iz dijaspore za Srbiju.
- Dodaje da i strani fudbaleri u Superligi mogu da pomognu, ako se sistemski iskoriste za razvoj domaćih igrača.
Fudbalski savez Srbije (FSS) prati veliki broj fudbalera iz dijaspore koji bi mogli da zaigraju za naš državni tim, ali nažalost u mnogim situacijama čuli smo "ne". Poslednji primer igrača koga smo "ukrali" drugoj reprezentaciji je Lazar Samardžić, pre toga znamo za Zdravka Kuzmanovića i Miloša Veljković,a ali su neki drugi birali jače i kvalitetnije timove. Ostali smo tako bez velikog broja fudbalera u prethodnom periodu i to boli
"Niko to ne radi zato što ga ranije nismo zvali da igra za nas", objašnjava Veljko Paunović za "Žurnal": "Mnogo njih odraste u drugoj zemlji, klubovi u ranoj mladosti počnu da ih kaparišu sa različitim beneficijama. Postoje zemlje koje ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo. Oni kad uđu u njihov sistem budu negovani".
"Imali smo i slučajeve da se trgovalo sa pozivima. Mi nekoga pozovemo, a on ode u tu zemlju i traži bolje uslove da bi igrao za njih. Zvali smo one za koje mislimo da vrede, nije svako iz dijaspore kandidat za reprezentaciju. Držimo i do sebe, imamo ovde igrače koji se bore i žele da budu reprezentativci. Stvari moraju da se rade strateški. Ne može neko da igra za nekoga ako se ne oseća da tu pripada i to nije slučaj samo kod nas".
Stranci u Superligi?
Veljko Paunović trudi se da isprati što je više moguće utakmica Superlige, pa tako često i poziva fudbalere iz našeg fudbala u državni tim. Ipak, sve više se kritikuje i neuobičajeno veliki broj stranaca u svim ekipama.
"Celu igračku karijeru bio sam stranac, bilo bi licemerno da sam protivnik njihovog dovođenja. Ako radimo sistemski oni mogu dosta da nam pomogne. Fudbal se igra mulktikulturalno, može mnogo da se nauči od svih. Ako to pretočimo u model po kojem ćemo da dobijemo bolje naše igrače, svakako da ćemo imati benefit", rekao je Paunović i dodao: "Svakom pojedincu znači da se takmiči sa drugačijim igračima, nauči neki novi dribling. Sve je to bogatstvo. Treba poštovati različita opredeljenja klubova, onih koji dovode više stranaca, kao i onih koji se oslanjaju na svoje akademije. Neophodno je da bolje profilišemo šta želimo".
Ko je sve odbio Srbiju?
Mnogi talentovani fudbaleri srpskog porekla izgradili su, nažalost, reprezentativne karijere u drugim državama. Aleksandar Pavlović, prvotimac Bajerna, izabrao je Nemačku u kojoj je odrastao, naglasivši da to nije odluka protiv Srbije, već u korist Nemačke. Istim putem je ranije išao i Marko Marin.
Austrija je prisvojila najviše naših igrača; Marko Arnautović je prvobitno želeo dres Srbije, ali poziv nije stigao, pa je postao apsolutna legenda Austrije. Za tu selekciju igraju ili su igrali i Saša Kalajdžić, Aleksandar Dragović i Vasilije Marković.
Bojan Krkić je 2008. godine odbio poziv Radomira Antića izabravši Španiju, čije boje brani i Stefan Bajčetić.Lijanko Vojinović je bio u našim mlađim selekcijama pre prelaska u Brazil, dok Miloš Kerkez iz Vrbasa igra za Mađarsku jer ga Srbija nije zvala, a znamo i za primer golmana Mileta Svilara koji je pokušao da "prebegne" u reprezentaciju Belgije, međutim propisi FIFA su ga u tome sprečili.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj