- Marko Materaci je ponovo govorio o incidentu sa Zinedinom Zidanom iz finala Mundijala 2006 i tvrdi da se ne kaje zbog tadašnje provokacije.
- Otkrio je da su se prvi i jedini put sreli u Milanu u novembru 2010, kada mu je prišao i pružio ruku u mračnoj ulici.
- Materaci kaže da Zidan i dalje odbija zvanično pomirenje, ali da ga kao trenera veoma ceni.
Slavni italijanski fudbaler Marko Materaci osvojio je sve moguće trofeje, ali uvek će ostati upamćen kao "onaj koji je isprovocirao Zinedina Zidana" u finalu Svetskog prvenstva 2006. Pominjao mu je tada sestru i izazvao Francuza da ga nesportski udari, glavom u grudi, iz sve snage, i da dobije crveni karton u završnici utakmice za titulu prvaka sveta.
Zidan žali što je to uradio, ali se ne kaje. A ne kaje se ni Materaci.
"Moglo je da se više ne priča o tome, jer nisam bio ni prvi ni poslednji koji je zadržavao protivnika da ne bi postigao gol. Štaviše, da sam ja trener i da imam defanzivca koji na lukav način spreči protivnika da skoči, stisnuo bih mu ruku", kazao je Italijan za "Gazetu delo Sport".
"Ispao bi gospodin, a ja obična budala"
Zamerio je Materaci Francuzu to što je javno govorio kako mu je vređana sestra. Da li bi Italijan na Zizuzovom mestu postupio isto?
"Danas bih rekao isto što bih rekao i te večeri pre dvadeset godina, ili dan kasnije: 'Pogrešio sam, ali sam bio isprovociran: prosudite sami šta se desilo, ja se izvinjavam.' On bi ispao veliki gospodin, a Materaci 'obična budala' koja ga je isprovocirala na svoj način. Izašao bi iz toga kao pobednik, ali svako ima svoje mišljenje. U svakom slučaju, priča bi se tu završila."
Deluje da Zidan i dalje nosi taj teret sa sobom.
"Ma, ne verujem. O tome se ponovo priča jer igraju Italija i Francuska (u Ligi nacija, četvrtak u 20.45), ali s obzirom na trenersku karijeru koju je ostvario, mislim da je to ostavio iza sebe."
"A šta da sam umro kao De Migel?"
Ipak, deluje da ta situacija i 20 godina kasnije više smeta Zidanu nego Materaciju. Uostalom, Italija je pobedila i osvojila titulu prvaka sveta.
"Pa, ne baš. Smrt Hezusa de Migela me je naterala da zahvalim Bogu što se ništa nije dogodilo. Za tog golmana se priča o ubistvu iz nehata zbog starta na utakmici: a šta da se to desilo meni?", pita Materaci dramatično.
Otkrio je potom Italijan da jeste u međuvremenu jednom sreo Francuza.
"Prilika (da izglade nesporazum) je postojala, to se zna. Novembar 2010, hotel Melija u Milanu, dan pred utakmicu Milan - Real. Izlazim iz hotela nakon što sam se pozdravio sa Murinjom, a on parkira auto sa zadnje strane. Kad me je video, bio je pomalo nesiguran, čak se i okrenuo da se vrati, ali ja sam mu prišao i pružio ruku: 'Drago mi je što smo se sreli ovde, gde nas niko ne vidi.' On mi odgovara: 'Ne brini: dešava se, to je prošlost.' Šteta što je posle sve to porekao, rekavši da je mislio da sam neki navijač".
Zašto Zidan i dalje odbija ideju o "zvaničnom" pomirenju?
"Što se mene tiče, nikada nisam imao problem s tim. Verovatno je to bio previše šokantan silazak sa scene da bi se sada predomislio. Mada 'šokantan' možda i nije prava reč: to nije bila moja prva provokacija, ali ni njegov prvi udarac glavom. A to se uvek premalo isticalo".
Uz sve rečeno, Materaci hoće da naglasi da je veliki fan Zidana kao trenera.
"Sve mi se sviđa kod njega kao trenera. Prošao je kroz velike svlačionice, poznaje igrače, razume šampione, pušta ih da dišu i stvara empatiju: to je ključno za pobede. I zaista, mnogo je pobeđivao. Kad treniraš Kristijana Ronalda, Bejla, Marsela, Modrića, ako si pametan, znaš da samo treba da staviš svoje iskustvo u službu tima. A ne da pokušavaš da učiš Kristijana kako se šutiraju slobodnjaci, kao što je to radio Benitez..."
· Reaguj