Branko Vučićević - svedok Partizanove novije istorije. Gavran, kako ga odvajkada svi zovu, zaposlio se u Humskoj 1 još davne 1985. i deset godina radio kao fizioterapeut. Od 1995. do danas je ekonom.
Da je beležio šta je sve video i čuo od bezbroj crno-belih generacija koje je izveo na put i od toga napravio bestseler verovatno bi se obogatio. Ali, to nije uradio.
Zato je za čitaoce MONDA pokušao da se priseti najzanimljivijih ličnosti i događaja iz Partizana poslednjih decenija.
"Moca Vukotić. Teška borba da li je bio bolji igrač ili čovek", bez postavljenog pitanja počeo je priču Branko Vučićević i nadovezao se:
Da je beležio šta je sve video i čuo od bezbroj crno-belih generacija koje je izveo na put i od toga napravio bestseler verovatno bi se obogatio. Ali, to nije uradio.
Zato je za čitaoce MONDA pokušao da se priseti najzanimljivijih ličnosti i događaja iz Partizana poslednjih decenija.
"Moca Vukotić. Teška borba da li je bio bolji igrač ili čovek", bez postavljenog pitanja počeo je priču Branko Vučićević i nadovezao se:
"E, to je bio kapiten. Takvi se više ne rađaju. Da me ne razumete pogrešno, Moca je panja od čoveka, ali kakav je autoritet bio! Naročito kada se vratio iz Bordoa. Ma, pravi kapiten, kao trener na terenu".
Najmilija generacija mu je bila ona iz sredine devete decenije prošlog veka.
"Šćepa, Omer, Spasić, Bajro... Uf, kako su se oni lepo družili. Kada smo, primera radi, bili na pripremama, svako veče posle večere svi zajedno odu u obližnji restoran, da se druže. Baš su bili jedinstveni".
Nagledao se Vučićević svakakvih smicalica igrača.
"Kada smo svojevremeno bili na pripremama u Makarskoj, tadašnji ekonom Ćama zatvarao je 'radnju' u tačno određeno vreme i ako igrači dotle ne stignu, ostanu bez opreme. Da bi mu se revanširali, jer nisu stigli na vreme, skroz su mu ispreturali sobu. Čak su i zidnu lampu vezali u mašnu. Hteli su da se našale, ali su rasplakali Ćamu".
Najmilija generacija mu je bila ona iz sredine devete decenije prošlog veka.
"Šćepa, Omer, Spasić, Bajro... Uf, kako su se oni lepo družili. Kada smo, primera radi, bili na pripremama, svako veče posle večere svi zajedno odu u obližnji restoran, da se druže. Baš su bili jedinstveni".
Nagledao se Vučićević svakakvih smicalica igrača.
"Kada smo svojevremeno bili na pripremama u Makarskoj, tadašnji ekonom Ćama zatvarao je 'radnju' u tačno određeno vreme i ako igrači dotle ne stignu, ostanu bez opreme. Da bi mu se revanširali, jer nisu stigli na vreme, skroz su mu ispreturali sobu. Čak su i zidnu lampu vezali u mašnu. Hteli su da se našale, ali su rasplakali Ćamu".
Nije Milko Đurovski pravio mnogo problema, tvrdi Gavran, ali se seća da niko nije mogao da mu stane na put kada poželi da izađe u grad.
"U karantinu u hotelu Jugoslavija ostao je Baja Marić, tadašnji pomoćnik trenera Jusufija, ispred Milkove sobe da stražari da ovaj ne bi pobegao. Ali, kao i na terenu, tako i van njega, Milko je bio neuhvatljiv. Pobegao je preko terase".
Osmeh na lice Branka Vučićevića izmamilo je i sećanje na ekipu predvođenu Vujačićem, Jokanovićem...
"Kako su kupali Mišu Tumbasa?! Nisu mogli da ga skinu i nateraju pod tuš, a kada su konačno uspeli, nisu mogli da ga oteraju iz kupatila. Kupao se dva sata".
Ipak, jedan igrač je neprevaziđen po gegovima - Taribo Vest.
"Majko mila, šta je taj radio", kaže Gavran i nastavlja:
"Jednom je vozio bez svetala, pa ga zaustavila policija, a on ne da nije imao vozačku dozvolu, nego nije imao ni pasoš. Isto je bilo i kada je na Autokomandi sipao benzin i onda rekao: 'Nema pare'. I kad god ga pritisnu, bilo policija bilo na benzinskoj pumpi, on samo kaže: 'Partizan'. Sećam se i da je ostao bez goriva na Gazeli, i to u levoj traci. Dugo je vozio samo prvom i drugom brzinom, lamela mu se usijala. Ma, čuda je pravio".
"U karantinu u hotelu Jugoslavija ostao je Baja Marić, tadašnji pomoćnik trenera Jusufija, ispred Milkove sobe da stražari da ovaj ne bi pobegao. Ali, kao i na terenu, tako i van njega, Milko je bio neuhvatljiv. Pobegao je preko terase".
Osmeh na lice Branka Vučićevića izmamilo je i sećanje na ekipu predvođenu Vujačićem, Jokanovićem...
"Kako su kupali Mišu Tumbasa?! Nisu mogli da ga skinu i nateraju pod tuš, a kada su konačno uspeli, nisu mogli da ga oteraju iz kupatila. Kupao se dva sata".
Ipak, jedan igrač je neprevaziđen po gegovima - Taribo Vest.
"Majko mila, šta je taj radio", kaže Gavran i nastavlja:
"Jednom je vozio bez svetala, pa ga zaustavila policija, a on ne da nije imao vozačku dozvolu, nego nije imao ni pasoš. Isto je bilo i kada je na Autokomandi sipao benzin i onda rekao: 'Nema pare'. I kad god ga pritisnu, bilo policija bilo na benzinskoj pumpi, on samo kaže: 'Partizan'. Sećam se i da je ostao bez goriva na Gazeli, i to u levoj traci. Dugo je vozio samo prvom i drugom brzinom, lamela mu se usijala. Ma, čuda je pravio".
O Nigerijcu bi Vučićević mogao da priča danima.
"Ne znam zašto, ali stalno je nosio neke šarene afričke cegere i u njih trpao voće, kuvana i nekuvana jela i nosio u stan. Nemam pojma šta mu je to trebalo".
Ali, kada je bilo najpotrebnije Vest je bio glavni.
"U poluvremenu revanša u Njukaslu, zamolio je sve, uključujući i Mateusa, da napuste svlačionicu, a meni rekao da pazim da niko ne uđe. I onda se obratio igračima rečima: 'Bogovi su uz nas, večeras ne možemo da izgubimo, nema predaje'. Digao im je adrenalin i mi smo prošli dalje".
Avram Grant je 14. trener sa kojim Gavran sarađuje.
"Domaće trenere sam skoro sve znao od malena, i Ješu i Plavog i Jokana i Saleta... Sa svima sam radio još dok su igrali, pa onda opet kada su seli na klupu. Naravno, Švaba Osim je posebna priča"...
"Ne znam zašto, ali stalno je nosio neke šarene afričke cegere i u njih trpao voće, kuvana i nekuvana jela i nosio u stan. Nemam pojma šta mu je to trebalo".
Ali, kada je bilo najpotrebnije Vest je bio glavni.
"U poluvremenu revanša u Njukaslu, zamolio je sve, uključujući i Mateusa, da napuste svlačionicu, a meni rekao da pazim da niko ne uđe. I onda se obratio igračima rečima: 'Bogovi su uz nas, večeras ne možemo da izgubimo, nema predaje'. Digao im je adrenalin i mi smo prošli dalje".
Avram Grant je 14. trener sa kojim Gavran sarađuje.
"Domaće trenere sam skoro sve znao od malena, i Ješu i Plavog i Jokana i Saleta... Sa svima sam radio još dok su igrali, pa onda opet kada su seli na klupu. Naravno, Švaba Osim je posebna priča"...
Ipak, jedan stranac je Vučićeviću posebno prirastao za srce.
"Lotar Mateus! On je bio blagonaklon prema meni. Kasnije mi je objasnio i zašto. Bio je izuzetno vezan za ekonoma Bajerna koji je umro baš u godinama u kojima sam ja tada bio. I to je Mateusa baš potreslo. Valjda je kroz mene video njega".
Bilo je i opasnih situacija kada je glava "visila o koncu".
"Svi se sećaju našeg gostovanja u Splitu kada je utakmica prekinuta 1990. godine. Međutim, godinu dana ranije, baš posle tragedije u Aleksinačkim rudnicima, takođe je bilo svega i svačega na Poljudu. I tada je meč prekinut, doduše kasnije i nastavljen, bačen je i suzavac... Takvu mržnju nigde nikada nisam osetio. Navijači su vikali 'Kosovo republika' i skandirali Azemu Vlasiju".
Bila je to jedina pobeda Partizana na Poljudu (Hajduk se sa Plinare preselio na Poljud 1979). Nije Gavranu bilo neprijatno samo u Dalmaciji.
"Bilo je žestoko i u Vinkovcima. Sećam se, trener je bio Nenad Bjeković. Policija nas je čuvala od razjarenih gledalaca".
Kada je Gavran bio najsrećniji?
"Kada smo prvi put ušli u Ligu šampiona".
A najtužniji?
"Kada je poginuo Mance. Trening je već počeo, igrači su igrali ševu, a onda je neko javio da se desila tragedija. Trening je prekinut, to je neopisivo kakva je bila atmosfera. Niko nije verovao da je to istina"...
Suma sumarum. U Partizanu je malo kada mirno.
"I 80-ih godina i sada je isto - pritisak, pritisak, pritisak! Partizan jednostavno mora da bude prvi i zato nam svima od tog imperativa oči poiskaču. Pritisak se smanji samo kada ostanemo bez šansi da osvojimo titulu. Hvala Bogu, to se sada ne dešava, to je moglo da nam se dogodi samo u 'staroj' Jugoslaviji", završio je priču Branko Vučićević.
(izveštač MONDA iz Beleka Rade Jakšić, foto MONDO, MN Press - arhiva)
"Lotar Mateus! On je bio blagonaklon prema meni. Kasnije mi je objasnio i zašto. Bio je izuzetno vezan za ekonoma Bajerna koji je umro baš u godinama u kojima sam ja tada bio. I to je Mateusa baš potreslo. Valjda je kroz mene video njega".
Bilo je i opasnih situacija kada je glava "visila o koncu".
"Svi se sećaju našeg gostovanja u Splitu kada je utakmica prekinuta 1990. godine. Međutim, godinu dana ranije, baš posle tragedije u Aleksinačkim rudnicima, takođe je bilo svega i svačega na Poljudu. I tada je meč prekinut, doduše kasnije i nastavljen, bačen je i suzavac... Takvu mržnju nigde nikada nisam osetio. Navijači su vikali 'Kosovo republika' i skandirali Azemu Vlasiju".
Bila je to jedina pobeda Partizana na Poljudu (Hajduk se sa Plinare preselio na Poljud 1979). Nije Gavranu bilo neprijatno samo u Dalmaciji.
"Bilo je žestoko i u Vinkovcima. Sećam se, trener je bio Nenad Bjeković. Policija nas je čuvala od razjarenih gledalaca".
Kada je Gavran bio najsrećniji?
"Kada smo prvi put ušli u Ligu šampiona".
A najtužniji?
"Kada je poginuo Mance. Trening je već počeo, igrači su igrali ševu, a onda je neko javio da se desila tragedija. Trening je prekinut, to je neopisivo kakva je bila atmosfera. Niko nije verovao da je to istina"...
Suma sumarum. U Partizanu je malo kada mirno.
"I 80-ih godina i sada je isto - pritisak, pritisak, pritisak! Partizan jednostavno mora da bude prvi i zato nam svima od tog imperativa oči poiskaču. Pritisak se smanji samo kada ostanemo bez šansi da osvojimo titulu. Hvala Bogu, to se sada ne dešava, to je moglo da nam se dogodi samo u 'staroj' Jugoslaviji", završio je priču Branko Vučićević.
(izveštač MONDA iz Beleka Rade Jakšić, foto MONDO, MN Press - arhiva)
Pridruži se MONDO zajednici.