Prvi polufinalni duel Kupa Srbije Borca i Vojvodine u Čačku nije doneo preterano dobar fudbal, niti je bilo "umiranja u lepoti".

Realno, nije se to ni očekivalo.

Borac i Vojvodina odigrali su 0:0 na stadionu kraj Morave. Odluka o finalisti, očekivano, biće doneta u Novom Sadu 11. aprila.



Vojvodina je imala mnogo više loptu u posedu, diktirala je tempo meča, stvorila je više šansi, ali nije uspela da ponese kapital u Novi Sad. Borac je uspeo u nameri da ne primi gol, ali da bi se prošlo u finale treba misliti i na protivnički gol i kako ga ugroziti.

Šansu utakmice propustio je Milan Bojović. Napadač Vojvodine iznenada se našao "oči u oči" sa golmanom Đorđem Babaljom u 85. minutu, ali je bio neprecizan. Lopta je odskakutala pored desne stative gola domaćina.

U poslednjim trenucima meča, još jedan napadač Vojvodine Petar Škuletić bio je blizu gola, ali je sreća bila na strani Borca. Lopta je pogodila stativu.

Borac se, kao autsajder, odlučio da zatvori prilaze golu Babalja, inače bivšeg čuvara mreže Vojvodine i glavni cilj mu je bio da ne primi gol. Očigledna želja trenera Slavka Petrovića bila je da se njegov tim iz odbrane transformiše u kontranapade, ali za tako nešto potrebno je imati kvalitetne igrače i raspoloženi srednji red. Osim u jednom navratu, gol Vojvodine nije bio u ozbiljnoj opasnosti.

Vojvodina je, očekivano, imala više loptu u nogama, bila je bliža golu. U prvom poluvremenu tek po koji pokušaj ka golu Babalja, pre svega agilnog Aleksandra Kataija. U poslednjih desetak minuta dve velike šanse za Vojvodinu.

I u ovom meču pokazalo se da ekipa Dejana Vukićevića još ne može da očekuje previše od Stefana Apije i Almamija Moreire. Ono u čemu je Vojvodina jaka jeste odbrambena linija, koju je Vukićević postavio visoko, na 30-ak metara od gola Supića i koja je delovala kao bedem.

Gosti su prvi zapretili. U 12. minutu Oumaru je šutirao ka Babalju, po zemlji, ali to nije bilo previše opasno po gol Borca. Tri minuta kasnije, i Katai je optobao udarac, ali je loše zahvatio loptu koja je otišla daleko od gola.

Domaćin je jedini put ugrozio gol Supića u narednom minutu. raspoloženi Knežević je odlično šutirao sa 18 metara, ali je golman Vojvodine paradom izbacio loptu u korner.

Išla je Vojvodina na kartu prekida, računajući na prednost u skoku, ali, nijednom iz tih akcija nije bila blizu gola.

Imali su Novosađani dve odlične šanse u nastavku. Najpre je u 55. minutu Moreira odlično uposlio Oumarua, kamerunac je probao glavom da lobuje golmana Borca, ali je Babalj sačuvao svoj gol. Tom asistencijom Moreira je podsetio na dane kada je igrao u Partizanu, ali je daleko od te forme.

Dejan Vukićević je u 58. minutu sve karte bacio na napad, želeći da već u prvom meču otkloni dileme oko finaliste. U igru je ubacio dvojicu napadača - Milana Bojovića i Petra Škuletića - umesto Kataija i Stefana Apije.

Škuletić se trudio i bio je blizu gola u poslednjem minutu, dok je Bojović bio neprimetan sve do 85. minuta i pomenute gol-šanse.

Borcu se isplatila defanziva, ali prvi polufinalni duel pokazao je da je kvalitet na strani Vojvodine. Da li će Čačani uspeti ovakvom igrom da izbore penale u Novom Sadu ili će probati ofanzivnijom varijantom?

BORAC ČAČAK: Babalj, Maslać, Reljić, Miličić, Radanović, Živanović (od 71. minuta Jeremić), Prodanović, Mugoša, Zoćević (od 79. minuta Spirovski), Knežević, Damjanović.

VOJVODINA: Supić, Pavlović, Mojsov (od 79. minta Smiljanić), Trajković, Vulićević, Apija (od 58. minuta Škuletić), Mitošević, Moreira, Stevanović, Katai (od 58. minuta Bojović), Oumaru.

(MONDO)