Vladimir Vermezović nekad i sad. Kada je 2004/05 kao trener početnik vodio Partizan ostvario je sjajne rezultate - postao je šampion Srbije i Crne Gore i dočekao proleće u Evropi, što crno-belima prethodno nije uspelo 15 godina... A, ni posle toga.
Sada se vratio u Humsku 1, gde je proveo i najveći deo igračke karijere (1981-89), da pokuša da ponovi uspehe, odbrani srpski tron i napravi podvig u Evropi. A, ulazak u Ligu šampiona bi svakako to bio.
Vermezović je odmah posle promocije morao da zasuče rukave i u saradnji sa novim sportskim direktorom Ljubišom Tumbakovićem što pre pronađe pojačanja.
Za sada ugovor je potpisao desni bek Hajduka iz Kule Branko Pauljević, a izvesno je da će isto učiniti i libijski napadač Mohamed Zabija.
"Mnogo igrača nam nude, ali ništa ne prepuštamo slučaju, sve gledamo i proveravamo. Radimo na tome po deset sati dnevno. Ne mogu da se oslanjam samo na tuđe informacije. Sigurno je samo da svi koji imaju ugovor moraju da se pojave 11. juna na početku priprema", jasan je bio 48-godišnji stručnjak na početku priče prilikom gostovanja u MONDU, za koji će pisati kolumnu tokom EURO 2012.
Njegov prethodnik Aleksandar Stanojević imao je mnogo problema prošlog leta da sastavi tim za start sezone zbog brojnih kadrovskih promena koje su se dešavale preko noći. Vermezović ne želi da mu se to desi.
"Trudiću se da oni koji pođu na drugi deo priprema, u Sloveniju, budu igrači na koje ću da računam u, nadam se, prve četiri utakmice. Definitivno nam je prvi evropski meč najvažniji u sezoni".
Podrazumeva se da je trener, koji je između dva trenerska mandata u Partizanu predvodio slovački Spartak iz Trnave i Kajzer Čifse iz Južne Afrike, napamet naučio moguće protivnike u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
"Na prvom mestu hoću Šamrok", nasmejao se Vermezović govoreći o žrebu koji će biti održan 25. juna, a onda se uozbiljio:
"Definitivno svi igraju fudbal. Oslanjajući se na stara iskustva, mogli bismo da kažemo: 'Ma, šta nam Kazahstanci mogu'. Ali, nije tako. Evo, nađite mi kladioničara koji će da mi kaže samo jednu utakmicu u čiji je ishod siguran, da mi garantuje, da stavim sve pare. Koji je to protivnik koga će Partizan sigurno da dobije? Tako moramo da pristupamo, nema lakih protivnika i nema lakih utakmica. Svakome moramo da priđemo kao da je Arsenal ili Braga. Jedino tako možemo da stvaramo mentalitet, da ne kažem boraca ili ratnika, ali ljudi koji ozbiljno rade posao i ne dele protivnike na lake i teške, jer takva podela na postoji".
Tvrdi da ne oseća pritisak zbog pet uzastopnih titula Partizana.
"Kada sam prošli put bio trener osvojili smo titulu bez poraza, što nijedna ekipa posle nije uspela... Zato možete da pitate da li su moji naslednici osećali pritisak. Ja ga sada ne osećam, već sam zahvalan prethodnicima, jer su mi omogućili šansu da uđem u istoriju. Ako osvojimo šestu uzastopnu titulu izjednačićemo se sa Zvezdom po ukupnom broju šampionskih zvanja, a sedmom bismo je pretekli".
Upitan da li bi više voleo da učestvuje u Ligi šampiona i prođe kao Lotar Mateus i Aleksandar Stanojević ili da u Ligi Evrope dočeka proleće, odgovorio je:
"Partizan još nije pobedio u Ligi šampiona, pa bi svaki rezultat preko toga bio bi super. Svaki dobar rezultat je poželjan u bilo kom takmičenju. Ne treba biti megaloman. Trudićemo se, zavisi nam dosta od priprema, posebno u Sloveniji gde ćemo imati jake protivnike. Nepohodna je i sreća, valjda smo je zaslužili. Ja je nisam imao kao neki moji prethodnici, koji su posle penala ušli u Ligu šampiona".
Sada se vratio u Humsku 1, gde je proveo i najveći deo igračke karijere (1981-89), da pokuša da ponovi uspehe, odbrani srpski tron i napravi podvig u Evropi. A, ulazak u Ligu šampiona bi svakako to bio.
Vermezović je odmah posle promocije morao da zasuče rukave i u saradnji sa novim sportskim direktorom Ljubišom Tumbakovićem što pre pronađe pojačanja.
Za sada ugovor je potpisao desni bek Hajduka iz Kule Branko Pauljević, a izvesno je da će isto učiniti i libijski napadač Mohamed Zabija.
"Mnogo igrača nam nude, ali ništa ne prepuštamo slučaju, sve gledamo i proveravamo. Radimo na tome po deset sati dnevno. Ne mogu da se oslanjam samo na tuđe informacije. Sigurno je samo da svi koji imaju ugovor moraju da se pojave 11. juna na početku priprema", jasan je bio 48-godišnji stručnjak na početku priče prilikom gostovanja u MONDU, za koji će pisati kolumnu tokom EURO 2012.
Njegov prethodnik Aleksandar Stanojević imao je mnogo problema prošlog leta da sastavi tim za start sezone zbog brojnih kadrovskih promena koje su se dešavale preko noći. Vermezović ne želi da mu se to desi.
"Trudiću se da oni koji pođu na drugi deo priprema, u Sloveniju, budu igrači na koje ću da računam u, nadam se, prve četiri utakmice. Definitivno nam je prvi evropski meč najvažniji u sezoni".
Podrazumeva se da je trener, koji je između dva trenerska mandata u Partizanu predvodio slovački Spartak iz Trnave i Kajzer Čifse iz Južne Afrike, napamet naučio moguće protivnike u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
"Na prvom mestu hoću Šamrok", nasmejao se Vermezović govoreći o žrebu koji će biti održan 25. juna, a onda se uozbiljio:
"Definitivno svi igraju fudbal. Oslanjajući se na stara iskustva, mogli bismo da kažemo: 'Ma, šta nam Kazahstanci mogu'. Ali, nije tako. Evo, nađite mi kladioničara koji će da mi kaže samo jednu utakmicu u čiji je ishod siguran, da mi garantuje, da stavim sve pare. Koji je to protivnik koga će Partizan sigurno da dobije? Tako moramo da pristupamo, nema lakih protivnika i nema lakih utakmica. Svakome moramo da priđemo kao da je Arsenal ili Braga. Jedino tako možemo da stvaramo mentalitet, da ne kažem boraca ili ratnika, ali ljudi koji ozbiljno rade posao i ne dele protivnike na lake i teške, jer takva podela na postoji".
Tvrdi da ne oseća pritisak zbog pet uzastopnih titula Partizana.
"Kada sam prošli put bio trener osvojili smo titulu bez poraza, što nijedna ekipa posle nije uspela... Zato možete da pitate da li su moji naslednici osećali pritisak. Ja ga sada ne osećam, već sam zahvalan prethodnicima, jer su mi omogućili šansu da uđem u istoriju. Ako osvojimo šestu uzastopnu titulu izjednačićemo se sa Zvezdom po ukupnom broju šampionskih zvanja, a sedmom bismo je pretekli".
Upitan da li bi više voleo da učestvuje u Ligi šampiona i prođe kao Lotar Mateus i Aleksandar Stanojević ili da u Ligi Evrope dočeka proleće, odgovorio je:
"Partizan još nije pobedio u Ligi šampiona, pa bi svaki rezultat preko toga bio bi super. Svaki dobar rezultat je poželjan u bilo kom takmičenju. Ne treba biti megaloman. Trudićemo se, zavisi nam dosta od priprema, posebno u Sloveniji gde ćemo imati jake protivnike. Nepohodna je i sreća, valjda smo je zaslužili. Ja je nisam imao kao neki moji prethodnici, koji su posle penala ušli u Ligu šampiona".
"PARTIZAN MORA DA CRPI ENERGIJU MLADIH"
Pre sedam godina Partizan je igrao "tvrdo", taktički gotovo savršeno i stigao do osmine finala Kupa UEFA gde je eliminisan od kasnijeg osvajača trofeja CSKA. Tadašnji trener Moskovljana Valeri Gazajev je izjavio da je Partizan bio najteži rival njegovom timu na putu do pehara.
"Da, bio je to tvrd Partizan. Imali smo takve igrače. Igra su uvek pravi prema igračima kojima raspolažeš".
Vermezović je svoju ideju razložio...
"Definitivno ovaj Partizan mora da iskoristi energiju mladih igrača - Lazara Markovića, Ninkovića, Šćepovića... To su najveći talenti na ovim prostorima. Ipak, da bih za bilo kod od njih rekao da je 'ekstra', moram da ga vidim na treningu, ali na osnovu informacija koje sam dobio, oni nemaju takvih problema. Moram da pomenem i Aksentijevića i one koje ćemo da priključimo iz Teleoptika - Jojića, Ivkovića, verovatno i Mitrovića, Aškovškog, kao i Brašanca koji je bio na pozajmici u Smederevu i Davidova, koji je bio u Izraelu. Veliki znak pitanja je koliko im breme treba sada staviti na leđa? Međutim, oni su prošli Partizanovu školu, navikli su na pritisak i odgovornost, igrali su mnogo puta protiv Crvene zvezde, genetski su predodređeni za to i imaju pobednički mentalitet. To treba iskoristiti".
Ipak, posle svega, Vermezović želi da ekipa ima isti kvalitet kao onda pre sedam godina.
"Partizan će biti disciplinovan, to ću zahtevati".
Nekada je imao mnogo iskusnih igrača u sastavu - Sašu Ilića, Dragana Ćirića, Zorana Mirkovića, Ivicu Kralja, Alberta Nađa...
"Imamo ih i sada - Sašu Ilića, Vukića, Stojkovića, Ivanova, Radišu Ilića... Oni bi trebalo da daju primer mlađima".
Najiskusniji fudbaleri Partizana su te 2005. godine tvrdili da nikada u karijerama, čak ni u inostranstvu, nisu imali tako dobro pripremljene utakmice kao kod Vermezovića. Od tada je prošlo mnogo vremena...
"Entuzijazam mi nije splasnuo! Svakodnevno sam radio na ličnom usavršavanju. Sport je oblast koja, posle kompjutera, najviše napreduje i zato je neophodno stalno 'apdejtovanje'. Činjenica je da sam sada zreliji i iskusniji, a pristup mi se nije promenio. Možda sam ga čak i podigao na viši nivo, jer se više ne rasipam na hiljadu strana, već sam suzio fokus. U svakom slučaju, igrači će biti pripremljeni za utakmice. Njihov posao traje dva puta po dva sata dnevno, a moj - 16 sati na dan".
"U prethodnom mandatu mi je bio najveći problem da stanem pred momke koji su radili sa Kapelom i Lipijem. Međutim, imao sam njihovu podršku. Dobro smo sarađivali".
"Da, bio je to tvrd Partizan. Imali smo takve igrače. Igra su uvek pravi prema igračima kojima raspolažeš".
Vermezović je svoju ideju razložio...
"Definitivno ovaj Partizan mora da iskoristi energiju mladih igrača - Lazara Markovića, Ninkovića, Šćepovića... To su najveći talenti na ovim prostorima. Ipak, da bih za bilo kod od njih rekao da je 'ekstra', moram da ga vidim na treningu, ali na osnovu informacija koje sam dobio, oni nemaju takvih problema. Moram da pomenem i Aksentijevića i one koje ćemo da priključimo iz Teleoptika - Jojića, Ivkovića, verovatno i Mitrovića, Aškovškog, kao i Brašanca koji je bio na pozajmici u Smederevu i Davidova, koji je bio u Izraelu. Veliki znak pitanja je koliko im breme treba sada staviti na leđa? Međutim, oni su prošli Partizanovu školu, navikli su na pritisak i odgovornost, igrali su mnogo puta protiv Crvene zvezde, genetski su predodređeni za to i imaju pobednički mentalitet. To treba iskoristiti".
Ipak, posle svega, Vermezović želi da ekipa ima isti kvalitet kao onda pre sedam godina.
"Partizan će biti disciplinovan, to ću zahtevati".
Nekada je imao mnogo iskusnih igrača u sastavu - Sašu Ilića, Dragana Ćirića, Zorana Mirkovića, Ivicu Kralja, Alberta Nađa...
"Imamo ih i sada - Sašu Ilića, Vukića, Stojkovića, Ivanova, Radišu Ilića... Oni bi trebalo da daju primer mlađima".
Najiskusniji fudbaleri Partizana su te 2005. godine tvrdili da nikada u karijerama, čak ni u inostranstvu, nisu imali tako dobro pripremljene utakmice kao kod Vermezovića. Od tada je prošlo mnogo vremena...
"Entuzijazam mi nije splasnuo! Svakodnevno sam radio na ličnom usavršavanju. Sport je oblast koja, posle kompjutera, najviše napreduje i zato je neophodno stalno 'apdejtovanje'. Činjenica je da sam sada zreliji i iskusniji, a pristup mi se nije promenio. Možda sam ga čak i podigao na viši nivo, jer se više ne rasipam na hiljadu strana, već sam suzio fokus. U svakom slučaju, igrači će biti pripremljeni za utakmice. Njihov posao traje dva puta po dva sata dnevno, a moj - 16 sati na dan".
"U prethodnom mandatu mi je bio najveći problem da stanem pred momke koji su radili sa Kapelom i Lipijem. Međutim, imao sam njihovu podršku. Dobro smo sarađivali".
"SADA BIH DRUGAČIJE BIRAO PENALDŽIJE"
Prethodni boravak Vladimira Vermezovića obeležile su i utakmice s početka sezone 2005/06. Navijače Partizana i danas boli eliminacija od Artmedije u poslednjoj rundi kvalifikacija za Ligu šampiona, kao i debkl u revanšu od Makabija iz Petah Tikve u prvom kolu Kupa UEFA.
"Generalno, gledam napred. Takav sam čovek. Nemam problem sa prošlošću. Bila je to velika škola. Žao mi je, posebno zbog Artmedije. Jer, navijanje na toj utakmici može da se stavi u ravan sa navijanjem u porazu Partizana od Hajduka 1:6 iz 1976. godine. Bio sam klinac, ali to pamtim. Mi smo odigrali dve dobre utakmice sa Slovacima, možda smo šansu propustili u Bratislavi, ali sada nam je jasno da 0:0 i nije baš dobar rezultat u Evropi. Možda smo poleteli u revanšu, svesni da smo bolji. A, nismo imali ni sreće".
Mnogi su mu zamerili što je tada igračima uslišio želje po pitanju izvođača penala, naročito što je dozvolio Pjeru Boji da "puca" u petoj seriji. Na pitanje da li bi sada drugačije postupio, Vermezović je kao iz topa odgovorio:
"Da".
Prisetio se kako je bilo...
"Prva dvojica igrača koji su se prijavili da izvode penale bili su Simon Vukčević i Pjer Boja. Od Simona je moglo da se očekuje, jer je bio klinac, drčan, pun sebe. Boja je hteo da šutira peti i ja sam mu dozvolio. Ružno je to što sam pročitao u medijima da je Boja, kada se vratio u Partizan, izjavio da sam ga ja naterao da ga izvede. Posle tri godine u Africi, shvatio sam kakav im je mentalitet".
"Sada bih sigurno drugačije birao, ne bih odluku ostavio igračima. Tada se pričalo da je bilo bolje da smo igrali protiv Seltika (Artmedija ga eliminisala)... Momci su dali sve od sebe, ali nedostajala nam je sreća".
"Generalno, gledam napred. Takav sam čovek. Nemam problem sa prošlošću. Bila je to velika škola. Žao mi je, posebno zbog Artmedije. Jer, navijanje na toj utakmici može da se stavi u ravan sa navijanjem u porazu Partizana od Hajduka 1:6 iz 1976. godine. Bio sam klinac, ali to pamtim. Mi smo odigrali dve dobre utakmice sa Slovacima, možda smo šansu propustili u Bratislavi, ali sada nam je jasno da 0:0 i nije baš dobar rezultat u Evropi. Možda smo poleteli u revanšu, svesni da smo bolji. A, nismo imali ni sreće".
Mnogi su mu zamerili što je tada igračima uslišio želje po pitanju izvođača penala, naročito što je dozvolio Pjeru Boji da "puca" u petoj seriji. Na pitanje da li bi sada drugačije postupio, Vermezović je kao iz topa odgovorio:
"Da".
Prisetio se kako je bilo...
"Prva dvojica igrača koji su se prijavili da izvode penale bili su Simon Vukčević i Pjer Boja. Od Simona je moglo da se očekuje, jer je bio klinac, drčan, pun sebe. Boja je hteo da šutira peti i ja sam mu dozvolio. Ružno je to što sam pročitao u medijima da je Boja, kada se vratio u Partizan, izjavio da sam ga ja naterao da ga izvede. Posle tri godine u Africi, shvatio sam kakav im je mentalitet".
"Sada bih sigurno drugačije birao, ne bih odluku ostavio igračima. Tada se pričalo da je bilo bolje da smo igrali protiv Seltika (Artmedija ga eliminisala)... Momci su dali sve od sebe, ali nedostajala nam je sreća".
"I DALJE SAM ČIKA CRNI"
Nedavno je izjavio da je sazreo i kao trener i kao čovek i da sada ne bi napravio greške koje je pravio pre sedam-osam godina. Međutim, time nije mislio da više nije "čika Crni", što je nadimak koji je sam sebi dodeli tokom rasprave sa novinarima.
"Nisam rekao da nisam više čika Crni. Rekao sam da sam sada drugačiji posle grešaka koje sam pravio. Kao i mladog igrača, i mladog trenera ponese tema".
Podsetio je šef crno-bele struke na reči izgovorene tokom rasprave.
"Tada sam rekao da sam za prijatelje Vermez, a za one druge, dakle neprijatelje - 'čika Crni'. I ko god me tako oslovi, deklarisao se".
Mnogi sportisti i stručnjaci imaju rituale. Avram Grant je, primera radi, na utakmice uvek dolazio u istoj sivoj košulji.
Vermezović nije takav.
"U pravoslavlju ne postoji sujeverje. Nemam običaj da se na primer oblačim isto kao kada smo dobili neku utakmicu. Onda ne bismo morali da treniramo već samo da se isto oblačimo. Pred meč volim da radim normalne stvari, ako treba i nešto privatno da završim. Nisam nervozan tada, neću sve da ostavim zbog utakmice. Ponašam se normalno. Tako je dok ne uđem u klupski autobus, tada se javim familiji, ako to može da se nazove ritualom, i u potpunosti se posvetim ekipi".
U Južnoj Africi, gde je živeo tri godine, nije "pokupio" sujeverje niti magiju.
"Stvarno se mnogo polaže u magiju. Svaki klub ima vrača i oni su dobro plaćeni. Postoji priča da je vrač reprezentacije Južne Afrike, pošto se već znalo da ne idu u drugi krug Mundijala, dobio otkaz pred meč sa Francuzima. Od tada nisu mogli nikoga da pobede. Pre šest meseci se taj vrač oglasio rekavši da je vračao protiv reprezentacije, jer su mu ostali dužni pare. Ne znam da li su mu isplatili, ali posle toga su počeli da pobeđuju".
Takođe, u Africi svi imaju "džudžu", što bi u prevodu bila amajlija.
"Nosim krstić oko vrata, pa ako je to džudžu"...
I na kraju gostovanja u MONDU, trener Partizana osvrnuo se na Beograd u kome je rođen. Voli svaki njegov deo i ne može da izabere omiljeni.
"Beograd je moj grad. Odrastao sam u Železniku, već dugo sam na Senjaku, ali ne mogu da kažem da mi je Senjak omiljeni", uz širok osmeh je Vladimir Vermezović završio priču podsećajući da je deo Beograda u kome živi poznat kao "zvezdaški".
(R.J, MONDO, foto Petar Stojanović, MN Press - arhiva)
"Nisam rekao da nisam više čika Crni. Rekao sam da sam sada drugačiji posle grešaka koje sam pravio. Kao i mladog igrača, i mladog trenera ponese tema".
Podsetio je šef crno-bele struke na reči izgovorene tokom rasprave.
"Tada sam rekao da sam za prijatelje Vermez, a za one druge, dakle neprijatelje - 'čika Crni'. I ko god me tako oslovi, deklarisao se".
Mnogi sportisti i stručnjaci imaju rituale. Avram Grant je, primera radi, na utakmice uvek dolazio u istoj sivoj košulji.
Vermezović nije takav.
"U pravoslavlju ne postoji sujeverje. Nemam običaj da se na primer oblačim isto kao kada smo dobili neku utakmicu. Onda ne bismo morali da treniramo već samo da se isto oblačimo. Pred meč volim da radim normalne stvari, ako treba i nešto privatno da završim. Nisam nervozan tada, neću sve da ostavim zbog utakmice. Ponašam se normalno. Tako je dok ne uđem u klupski autobus, tada se javim familiji, ako to može da se nazove ritualom, i u potpunosti se posvetim ekipi".
U Južnoj Africi, gde je živeo tri godine, nije "pokupio" sujeverje niti magiju.
"Stvarno se mnogo polaže u magiju. Svaki klub ima vrača i oni su dobro plaćeni. Postoji priča da je vrač reprezentacije Južne Afrike, pošto se već znalo da ne idu u drugi krug Mundijala, dobio otkaz pred meč sa Francuzima. Od tada nisu mogli nikoga da pobede. Pre šest meseci se taj vrač oglasio rekavši da je vračao protiv reprezentacije, jer su mu ostali dužni pare. Ne znam da li su mu isplatili, ali posle toga su počeli da pobeđuju".
Takođe, u Africi svi imaju "džudžu", što bi u prevodu bila amajlija.
"Nosim krstić oko vrata, pa ako je to džudžu"...
I na kraju gostovanja u MONDU, trener Partizana osvrnuo se na Beograd u kome je rođen. Voli svaki njegov deo i ne može da izabere omiljeni.
"Beograd je moj grad. Odrastao sam u Železniku, već dugo sam na Senjaku, ali ne mogu da kažem da mi je Senjak omiljeni", uz širok osmeh je Vladimir Vermezović završio priču podsećajući da je deo Beograda u kome živi poznat kao "zvezdaški".
(R.J, MONDO, foto Petar Stojanović, MN Press - arhiva)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte