Konačno! Pogodio sam ishode četvrfinala. Nije me išlo na početku Evropskog prvenstva, ali sada sam se popravio. Dobro, svi ste verovatno znali da će Portugalci da izbace Čehe i da će Nemci da zgaze Grke, ali sigurno je neko pomislio da će Francuzi bar da namuče Špance, a mnogi su verovali i u Engleze...

Nego, da krenemo redom. Počelo je od Ronalda...

Kristijano je u pravo vreme ušao u formu. U poslednje dve utakmice pokazao je da je najbolji i u polufinalu bi možda mogao da donese prevagu. Čitao sam izjave portugalskih reprezentativaca koji podsećaju da ne igra samo Ronaldo. Nisam siguran da su baš govorili u negativnom kontekstu niti da su mediji te izjave preneli onako kako su izrečene. Ako jesu, onda ti igrači treba da se zapitaju. Kako da ne budu svesni da je Ronaldo zaista najbolji?! Ukoliko nisu toga svesni, tu činjenicu pod hitno moraju da prihvate. Znate i sami, Ronaldo jeste najbolji.

Španci nisu na nivou na kom su nas navikli da budu kada su osvajali titule na prethodna dva velika takmičenja. Ali, kao što sam govorio i pre početka ovog Evropskog prvenstva, ključnu ulogu bi moglo da odigra to ko je koliko umoran od prošle sezone. A, nema dileme, da igrači Reala i Barse jesu umorni, jer su odigrali bezbroj utakmica. Uprkos svemu, Španci i dalje forsiraju obrazac koji im godinama donosi uspeh.

Čuo sam da je skoro cela Donbas arena zviždala posle sata igre Španaca i Francuza. I pitam se za koga su oni navijali. Ne vidim nijedan razlog za to. Svi kažu da su Španci „udavili“ igru. Pa, zapitajte se zašto Francuzi nisu bili agresivniji, zašto nisu stvorili nijednu šansu. Reći ću vam – zato što su Španci rutinski odradili posao. Da, da, čak i protiv Francuza. Isto je bilo i protiv Hravata, koji imaju ozbiljan tim.

Videli ste, Del Boske je na megdan Francuzima posao tim bez napadača! To je samo još jedan dokaz za tvrdnju koju oduvek iznosim – nije važno koliko ima napadača na terenu već koliko igrača učestvuje u završnici akcija.

Tu su ipak Nemci očitali lekciju. Ma, punim gasom se transformišu iz odbrane u napad i kad mašina krene, uvek ih je po trojica – četvorica u protivničkom šesnaestercu.

Englezi i Italijani su odigrali odličnu utakmicu. Držala mi je pažnju svih 120 minuta. Iako, priznajem, Englezi su me malo razočarali. Ej, 35 prema devet je bio odnos u udarcima na gol u korist „auzra“. Očekivao sam agresivniji „gordi Albion“, ipak je to bilo četvrtfinale. Na kraju, jeste pobedila pravda kao što svi kažu. Italijani su zasluženo prošli dalje. Dobri su.

Radovao sam se polufinalu Portugal – Španija. Omiljene su mi reprezentacije za gledanje. Ipak, kada bolje razmislim, Španci su Španci, ovakvi kakvi jesu i verujem da će proći u finale. Baš zbog toga kakvi su, odnosno kako igraju, navijaću za njih. Ne volim kada se omalovažava znanje i uspeh, a oni zvižduci sa Dinbas arene na to ukazuju.

U stvari, navijaću za finale Španija – Italija. Mada...

Nemci su, a niko ne može da me ubedi u suprotno, pokazali najviše. Baš ih lepo gledati. Zato mi je Španija – Nemačka mnogo realnija varijanta da bude finale... Ali, fudbal je to i ne bi bio to što jeste da nema iznenađenja.

Videćemo posle polufinala da li su se ostvarile moje prognoze ili želje. „Čućemo se“ opet da sumiramo utiske. Dotle, pozdravlja vas Vladimir Vermezović.