Karneval je stigao i u Minhen. Brazilci, kostimirane cice i samba. Na svakom koraku, u metrou, na ulici, u pivnici, u parku, oko stadiona, na stadionu, svuda se čuju bubnjevi, dajre i zvečke i taj zarazni ritam… ta-ta-ta ta, ta-ta-ta ta,… ta-ta-ta ta...
“Karioke” su gazde u gradu. Čak se i vreme pobrinulo da se osećaju kao kod kuće, pošto je skala na termometru prešla 30 podeok Celzijusove skale.
Proslavljaju pobedu Brazila?! Ne, to je, čini mi se, samo povod, ustvari slave život.
Sa njima slave i Rusi, Škoti, Irci, Finci, Turci…, koji su ovde iako njihove reprezentacije nisu izborile plasman na Mundijal, ali i Nemci maskirani u Brazilce.
Samba im baš ne ide od ruke, ali zato lupkaju nogama, pucketaju prstima, pljeskaju dlanovima, šgrguću zubima uz taktove južnoameričkog plesa.
Svi su u ulici Leopold, čak i Australijanci, koji iako su izgubili od Brazila takodje slave. Imaju i šta, igrali su odlično i zaslužili su da otkinu bar bod petostrukim svetskim prvacima. Medjutim, fudbal nije uvek pravedna igra.
“Karioke” su gazde u gradu. Čak se i vreme pobrinulo da se osećaju kao kod kuće, pošto je skala na termometru prešla 30 podeok Celzijusove skale.
Proslavljaju pobedu Brazila?! Ne, to je, čini mi se, samo povod, ustvari slave život.
Sa njima slave i Rusi, Škoti, Irci, Finci, Turci…, koji su ovde iako njihove reprezentacije nisu izborile plasman na Mundijal, ali i Nemci maskirani u Brazilce.
Samba im baš ne ide od ruke, ali zato lupkaju nogama, pucketaju prstima, pljeskaju dlanovima, šgrguću zubima uz taktove južnoameričkog plesa.
Svi su u ulici Leopold, čak i Australijanci, koji iako su izgubili od Brazila takodje slave. Imaju i šta, igrali su odlično i zaslužili su da otkinu bar bod petostrukim svetskim prvacima. Medjutim, fudbal nije uvek pravedna igra.
Kamon, Ozis!!
Taktove sambe povremeno prekida samo skandiranje “Kamon Ozis, kamon Ozis!!!”.
Pored mene dva lika u australijskim dresovima razmenjuju nekoliko rečenica na srpskom. Naši? Ne, Saša i Luka mi objašnjavaju da su Hrvati iz Australije i da pričaju na hrvatskom. Izvinjavam im se što nisam uočio tu "dramatičnu razliku".
Počinjemo konverzaciju, ja na srpskom, a oni na hrvatskom sa engleskim akcentom, ali razumemo se sjajno. Žive u Melburnu, bave se stanogradnjom, dobro im ide, i došli su u Evropu na odmor.
Karte za SP su kupili kod tapkaroša. Prvu utakmicu koju su gledali bila je Brazil - Hrvatska i za to zadovoljstvo morali su da izdvoje po 600 evra, dok su ih ulaznice za meč Brazil – Australija koštale po 650.
Idu i u Štutgart, gde Australija i Hrvatska 22. juna igraju utakmicu koja odlučuje o tome ko će iz Grupe F uz Brazil u osmini finala. Tu su kažu odlično prošli - samo po 450 evra.
Pitam ih za koga će navijati, a Saša kao iz topa odgovara za “vatrene”, dok me je Lukin odgovor pomalo iznenadio. On će ponovo obući žuti dres, jer su mu, kako reče, simpatičniji “kenguri”. Moram da priznam: i meni su “Oziji” mnogo, mnogo simpatičniji.
Kako god da se završi utakmica Australijanci ili Hrvati zauzeće drugo mesto u grupi, tako da će sigurno ostati u Nemačkoj još bar na osmini finala.
Za duel u Kajzerslauternu, gde 26. juna igraju pobednik grupe F i drugoplasirani tim grupe E, već su uspeli da obezbede ulaznice. Kažu pomogao im je jedan njihov zemljak, a cena prava sitnica -800 “jura”.
Posle Mundijala plan je da skoknu do Hrvatske, pa da obidju neka grčka ostrva, a zatim će u Italiju, Španiju, Pariz, pa se vraćaju u Berlin 15. jula na “Love parade”, da bi evropsku turneju završili Madoninim koncertom u Londonu.
Završava se polako i slavlje u ulici Leopold, odnosno policija pokušava da ga prekine. Ponedeljak je radni dan i ulica mora da se očisti. Nekoliko desetina policajaca, pokušava da ukloni ljude sa kolovoza.
Pored mene dva lika u australijskim dresovima razmenjuju nekoliko rečenica na srpskom. Naši? Ne, Saša i Luka mi objašnjavaju da su Hrvati iz Australije i da pričaju na hrvatskom. Izvinjavam im se što nisam uočio tu "dramatičnu razliku".
Počinjemo konverzaciju, ja na srpskom, a oni na hrvatskom sa engleskim akcentom, ali razumemo se sjajno. Žive u Melburnu, bave se stanogradnjom, dobro im ide, i došli su u Evropu na odmor.
Karte za SP su kupili kod tapkaroša. Prvu utakmicu koju su gledali bila je Brazil - Hrvatska i za to zadovoljstvo morali su da izdvoje po 600 evra, dok su ih ulaznice za meč Brazil – Australija koštale po 650.
Idu i u Štutgart, gde Australija i Hrvatska 22. juna igraju utakmicu koja odlučuje o tome ko će iz Grupe F uz Brazil u osmini finala. Tu su kažu odlično prošli - samo po 450 evra.
Pitam ih za koga će navijati, a Saša kao iz topa odgovara za “vatrene”, dok me je Lukin odgovor pomalo iznenadio. On će ponovo obući žuti dres, jer su mu, kako reče, simpatičniji “kenguri”. Moram da priznam: i meni su “Oziji” mnogo, mnogo simpatičniji.
Kako god da se završi utakmica Australijanci ili Hrvati zauzeće drugo mesto u grupi, tako da će sigurno ostati u Nemačkoj još bar na osmini finala.
Za duel u Kajzerslauternu, gde 26. juna igraju pobednik grupe F i drugoplasirani tim grupe E, već su uspeli da obezbede ulaznice. Kažu pomogao im je jedan njihov zemljak, a cena prava sitnica -800 “jura”.
Posle Mundijala plan je da skoknu do Hrvatske, pa da obidju neka grčka ostrva, a zatim će u Italiju, Španiju, Pariz, pa se vraćaju u Berlin 15. jula na “Love parade”, da bi evropsku turneju završili Madoninim koncertom u Londonu.
Završava se polako i slavlje u ulici Leopold, odnosno policija pokušava da ga prekine. Ponedeljak je radni dan i ulica mora da se očisti. Nekoliko desetina policajaca, pokušava da ukloni ljude sa kolovoza.
Achtung, achtung...ma koga briga!
Sa razglasa na jednom od policijskih kombija čuje se “Achtung, achtung…”, ali na to skoro da se niko i ne obazire…Brazilka, obučena u drečavo zelenu uniformu medicinske sestre, prilazi policajcu, baca mu se u naručije i ljubi ga.
To kao da je potpuno zbunilo organe reda, koji privremeno zaustavljaju akciju “čišćenja”.
Na uglu ulica Martius i Leopold postavljaju kordon (sećanja naviru… sa jedne strane mi, a sa druge oni…) i to zezanje bi verovatno potrajalo do ranih jutarnjih sati da se nečekivano nije pojavio “partibrejker” u vidu letnjeg pljuska, bez čije svesrdne pomoći pubovi teško da bi rasterali ljude.
Za navijačima ostaje hrpa papira, flaša i raznog drugog djubreta, ali stiže specijalna ekipa za ovakve prilike, sastavljena uglavnom od nekih brkajlija. Posle samo dvadesetak minuta ulica se ponovo blista, nema šta, efikasno, nemački efikasno.
Jovan
To kao da je potpuno zbunilo organe reda, koji privremeno zaustavljaju akciju “čišćenja”.
Na uglu ulica Martius i Leopold postavljaju kordon (sećanja naviru… sa jedne strane mi, a sa druge oni…) i to zezanje bi verovatno potrajalo do ranih jutarnjih sati da se nečekivano nije pojavio “partibrejker” u vidu letnjeg pljuska, bez čije svesrdne pomoći pubovi teško da bi rasterali ljude.
Za navijačima ostaje hrpa papira, flaša i raznog drugog djubreta, ali stiže specijalna ekipa za ovakve prilike, sastavljena uglavnom od nekih brkajlija. Posle samo dvadesetak minuta ulica se ponovo blista, nema šta, efikasno, nemački efikasno.
Jovan
Pridruži se MONDO zajednici.