Uprkos svoj dobroj volji da drage Mondovce češće izveštavam o iskustvima moje ekipe, splet opravdanih okolnosti onemogućio me je u toj nameri. Moglo bi se zapravo reći dvostrani splet okolnosti. Zapravo, usled "neobičnog" razvoja turističko-takmičarske situacije negde sam onemogućen da ovdašnji mondijalski doživljaj sagledam bez da ga prethodno ne rasčlanim u dva potpuno različita utiska : + i -.
To sagledavam otprilike na sledeći način:
- Za plus fazu uložena je enormna ekipna energija kako bismo individualno i kao klapa što kvalitetnije proveli mondijalske dane i na taj način prikupili zanimljiv materijal za dokumentaciju životnih uspomena i naravno adekvatan izveštaj starom dobrom Mondu.
- S druge strane, minus faza (čitaj reprezentacija SCG protiv Argentine) dosegla je košmarni vrhunac tamo gde smo je najmanje priželjkivali i emotivno očekivali. Neko mi je pucao u san. Onaj, čist - dečački.
Nacionalna, ekipna, lična... Moša. Šta bi !?
Elem, dok se sve to unutar mene sleglo - vreme prodje. Prosto, nisam imao ni volje ni pameti da se oglasim. Pri tom, što je dobro, ni vremena. Kapiram da je ljudski i da ćete me razumeti. U svakom slučaju, izvinjenje.
Kako god, na negativan utisak neću trošiti mnogo reči. Uprkos svemu uveren sam da je za mene lično dobitna kombinacija da pokušam da u ovoj delikatnoj situaciji pronadjem kakvu takvu mirnoću u sagledavanju stvari i nadu da u perspektivi može nešto kvalitetno da se desi u našem fudbalu.
Odnosno, da odsanjam svoj dečački san. Od kojeg, normalno, ne odustajem.
Da za života vidim zlatnu Boginju sa šajkačom.
Znam da je sad lako biti pesimista. Uostalom, to je uvek lako. Ali, ja po strukturi jednostavno nisam takav. Borac sam. Sanjar...Radovac...Očigledno i dalje dečak.
Na koncu konca, klinci su u Portugaliji uz sve prateće vratolomije na kraju ipak zbog penala propustili finale. A, više su i pokazali od Ukrajinaca. Dakle, uz ono što vredi u postojećoj selekciji oplemenjeno sa mladima, valjda nešto bude. I biće, verujem. Valja verovati.
Toliko o teškim temama idemo u provod.
Naime, od poslednje komunikacije sa vama prošlo je prilično vremena i svašta se u medjuvremenu izdešavalo. Poslednju tačku otkucao sam pre nekoliko dana i kao što sam Vas već izvestio otišao da dočekam veliku legendu i čuvenog kapitena mog najmilijeg kluba - Duška Ajdera.
To sagledavam otprilike na sledeći način:
- Za plus fazu uložena je enormna ekipna energija kako bismo individualno i kao klapa što kvalitetnije proveli mondijalske dane i na taj način prikupili zanimljiv materijal za dokumentaciju životnih uspomena i naravno adekvatan izveštaj starom dobrom Mondu.
- S druge strane, minus faza (čitaj reprezentacija SCG protiv Argentine) dosegla je košmarni vrhunac tamo gde smo je najmanje priželjkivali i emotivno očekivali. Neko mi je pucao u san. Onaj, čist - dečački.
Nacionalna, ekipna, lična... Moša. Šta bi !?
Elem, dok se sve to unutar mene sleglo - vreme prodje. Prosto, nisam imao ni volje ni pameti da se oglasim. Pri tom, što je dobro, ni vremena. Kapiram da je ljudski i da ćete me razumeti. U svakom slučaju, izvinjenje.
Kako god, na negativan utisak neću trošiti mnogo reči. Uprkos svemu uveren sam da je za mene lično dobitna kombinacija da pokušam da u ovoj delikatnoj situaciji pronadjem kakvu takvu mirnoću u sagledavanju stvari i nadu da u perspektivi može nešto kvalitetno da se desi u našem fudbalu.
Odnosno, da odsanjam svoj dečački san. Od kojeg, normalno, ne odustajem.
Da za života vidim zlatnu Boginju sa šajkačom.
Znam da je sad lako biti pesimista. Uostalom, to je uvek lako. Ali, ja po strukturi jednostavno nisam takav. Borac sam. Sanjar...Radovac...Očigledno i dalje dečak.
Na koncu konca, klinci su u Portugaliji uz sve prateće vratolomije na kraju ipak zbog penala propustili finale. A, više su i pokazali od Ukrajinaca. Dakle, uz ono što vredi u postojećoj selekciji oplemenjeno sa mladima, valjda nešto bude. I biće, verujem. Valja verovati.
Toliko o teškim temama idemo u provod.
Naime, od poslednje komunikacije sa vama prošlo je prilično vremena i svašta se u medjuvremenu izdešavalo. Poslednju tačku otkucao sam pre nekoliko dana i kao što sam Vas već izvestio otišao da dočekam veliku legendu i čuvenog kapitena mog najmilijeg kluba - Duška Ajdera.
NESALOMIVI - FK RAD
Ugošćeni u Gelzenkirhenu od strane takodje pominjanog velikana našeg kluba Coleta Jankovića gde je taj nekadašnji fudbaler Rada, Nirnberga, Esena... nastanjen, proveli smo nekoliko zaista lepih dana.
Bilo nas je dosta nebo-plavih. Porodično-drugarski provod. Mnogo nam je bilo lepo.
Da delimično pojasnim, veterani i dobročinitelji FK Rad od davne 1970. godine pod imenom "Nesalomivi" pokusavaju da na raznorazne načine potpomognu svoj klub i klupske ljude. Uspevamo koliko uspevamo, ali smo bez ikakve dileme briljantni prijatelji i veliki sanjari.
Ovu priliku iskoristili smo da se i u Nemačkoj okupimo, posetimo našeg Coleta i damo podršku našoj selekciji.
Kao što rekoh bilo nas je dosta - Dule sa suprugom, stigao im je i sin Miša sa društvom iz Londona gde živi. Još jedna legenda - File, takodje sa suprugom. Naravno, i sinom Acom. Mnogo sladak i zdrav momak. Okoreli sportista. Laza sa sinom. Šone, Ćeda, ja. Bilo je još Radovaca.
Ne pominjem ih po imenima, jer nisu članovi "Nesalomivih".Odnosno nisu bili profesionalno zaposleni u klubu. Što ih naravno ne čini manje bitnim. Naprotiv, najsladji pozdrav za sve njih.
Bilo nas je dosta nebo-plavih. Porodično-drugarski provod. Mnogo nam je bilo lepo.
Da delimično pojasnim, veterani i dobročinitelji FK Rad od davne 1970. godine pod imenom "Nesalomivi" pokusavaju da na raznorazne načine potpomognu svoj klub i klupske ljude. Uspevamo koliko uspevamo, ali smo bez ikakve dileme briljantni prijatelji i veliki sanjari.
Ovu priliku iskoristili smo da se i u Nemačkoj okupimo, posetimo našeg Coleta i damo podršku našoj selekciji.
Kao što rekoh bilo nas je dosta - Dule sa suprugom, stigao im je i sin Miša sa društvom iz Londona gde živi. Još jedna legenda - File, takodje sa suprugom. Naravno, i sinom Acom. Mnogo sladak i zdrav momak. Okoreli sportista. Laza sa sinom. Šone, Ćeda, ja. Bilo je još Radovaca.
Ne pominjem ih po imenima, jer nisu članovi "Nesalomivih".Odnosno nisu bili profesionalno zaposleni u klubu. Što ih naravno ne čini manje bitnim. Naprotiv, najsladji pozdrav za sve njih.
GRIPOZNI AUTO
Vraćam se ponovo malo unazad. Dok sam dočekivao legendarnog Ajdera, moja matična ekipa s kojom sam vas upoznao u ranijim izveštajima ponovila je posetu predivnom Dizeldorfu. Dok sam se ja veselio sa "Nesalomivima" i oni su se sjajno provodili. Ali, kad podjoše natrag u Gelzenkirhen, Šonetov i moj auto dobi iznenada povišenu temperaturu.
Srećom, bili su sa dva automobila i normalno su se vratili. Srećom, takodje, da je kvar bio bezazlen, mada nam je dosta nedostajao u predstojećim danima. Banalnost, pukao šraf koji drži ventilator, pa je dotični hladio u prazno. Eto, čini se da mu je bilo do šale sa nama. Ali, nema veze. Samo kad nam je ozdravio. A, i potraga za majstorom priuštila nam je lepa poznanstva i iskustva.
Srećom, bili su sa dva automobila i normalno su se vratili. Srećom, takodje, da je kvar bio bezazlen, mada nam je dosta nedostajao u predstojećim danima. Banalnost, pukao šraf koji drži ventilator, pa je dotični hladio u prazno. Eto, čini se da mu je bilo do šale sa nama. Ali, nema veze. Samo kad nam je ozdravio. A, i potraga za majstorom priuštila nam je lepa poznanstva i iskustva.
AH TAJ AMSTERDAM, RUSI UZ NAS!
U skladu sa ranijim najavama, organizovali smo posetu Amsterdamu. Tog dana, ekipa sa kojom smo bili u Pragu, sletela je u Amsterdam i mi smo krenuli da ih posetimo. Onako, sportski. Zbog kvara, s jednim kolima nas pet. Ipak, bilo je apsolutno komotno.
Moj stari drugar, Dani, napravio nam je sjajnu logistiku za provod u ovom čarobnog gradu. Imali smo i tamo drugare koji znaju sve. Ali, Dani je ipak dokazao da je klasa. Čim smo stigli u grad, krenuli smo sa obilaskom u skladu sa Danijevim SMS instrukcijama. Par kafića, piće i večera.
Klubić restoran - Supper klub. Lokal sav u belom, sa kružnim galerijama na spratu. Svi leže. Izuvanje po ulasku i zavaljivanje. Lagana fina klopica. Stvarno ekstra ugodjaj.
Ubrzo nam se pridružila ekipa iz Praga. Malo su odspavali. Predvodjeni mojim velikim prijateljem i suludo pozitivnom facom Zoletom, praška ekipa se pridružila, da bismo ubrzo odlučili da još dublje zaronimo u noć.
Uboli smo neki klub, pa drugi, gde smo i ostali. Bilo je vrhunski, ali brojniji deo naše matične ekipe poželeo je da krenemo kući. Iako bez kola, Šone i ja smo im se zahvalili na inicijativi i odlučili da prihvatimo poziv drugara da ostanemo u njihovom smeštaju. Imali su dve gajbe. Mi ostadosmo dve noći, obe overismo sa kuntićem. Taman! Provod vrhunski, da svakom poželim.
Pošto smo "prespavali" drugu noć u Amsterdamu, morali smo natrag za Gelzenkirhen.Tog dana čekali smo Argentinu da ih oderemo :)
Ekipa stacionirana u Holandiji rezervisala je još ranije renta kar, dok smo Šone i ja usled nedostatka slobodnih mesta u njihovim iznajmljenim kolima morali da se do Nemačke dobacimo železnicom.
Opet lepo iskustvo. Mladalački, krajnje. Legli u četiri, ustali u šest. Voz kreće u 07.07. Ispade kulturiška. U 10h smo bili u apartmanu u Gelzenkirhenu .U vozu potpuno mundijalska priča. Narandžasti su tog dana takodje igrali tekmu i bio ih je prepun voz. A, sa nama u kupeu neki momci. Provalim da su Sloveni. Ali, istripujem da su Poljaci. Pomislim u sebi, gde vi sto šte ispali kao indijanci posle drugog meča da nas danas trujete. Rekoh, sad ću da kazem Šonetu da promenimo mesto. Kad ono Rusi.
Krenuli momci iz Moskve preko Amsterdama da gledaju Srbiju. Gotivno smo se ispričali, navijači CSKA!
Kasnije smo se razišli i nismo se lepo proveli.
Moj stari drugar, Dani, napravio nam je sjajnu logistiku za provod u ovom čarobnog gradu. Imali smo i tamo drugare koji znaju sve. Ali, Dani je ipak dokazao da je klasa. Čim smo stigli u grad, krenuli smo sa obilaskom u skladu sa Danijevim SMS instrukcijama. Par kafića, piće i večera.
Klubić restoran - Supper klub. Lokal sav u belom, sa kružnim galerijama na spratu. Svi leže. Izuvanje po ulasku i zavaljivanje. Lagana fina klopica. Stvarno ekstra ugodjaj.
Ubrzo nam se pridružila ekipa iz Praga. Malo su odspavali. Predvodjeni mojim velikim prijateljem i suludo pozitivnom facom Zoletom, praška ekipa se pridružila, da bismo ubrzo odlučili da još dublje zaronimo u noć.
Uboli smo neki klub, pa drugi, gde smo i ostali. Bilo je vrhunski, ali brojniji deo naše matične ekipe poželeo je da krenemo kući. Iako bez kola, Šone i ja smo im se zahvalili na inicijativi i odlučili da prihvatimo poziv drugara da ostanemo u njihovom smeštaju. Imali su dve gajbe. Mi ostadosmo dve noći, obe overismo sa kuntićem. Taman! Provod vrhunski, da svakom poželim.
Pošto smo "prespavali" drugu noć u Amsterdamu, morali smo natrag za Gelzenkirhen.Tog dana čekali smo Argentinu da ih oderemo :)
Ekipa stacionirana u Holandiji rezervisala je još ranije renta kar, dok smo Šone i ja usled nedostatka slobodnih mesta u njihovim iznajmljenim kolima morali da se do Nemačke dobacimo železnicom.
Opet lepo iskustvo. Mladalački, krajnje. Legli u četiri, ustali u šest. Voz kreće u 07.07. Ispade kulturiška. U 10h smo bili u apartmanu u Gelzenkirhenu .U vozu potpuno mundijalska priča. Narandžasti su tog dana takodje igrali tekmu i bio ih je prepun voz. A, sa nama u kupeu neki momci. Provalim da su Sloveni. Ali, istripujem da su Poljaci. Pomislim u sebi, gde vi sto šte ispali kao indijanci posle drugog meča da nas danas trujete. Rekoh, sad ću da kazem Šonetu da promenimo mesto. Kad ono Rusi.
Krenuli momci iz Moskve preko Amsterdama da gledaju Srbiju. Gotivno smo se ispričali, navijači CSKA!
Kasnije smo se razišli i nismo se lepo proveli.
KOŠMAR... ŠEST LAKIH KOMADA
Pošto smo pristigli u apartman, konstatovali smo po zvonjavi telefona i želji brojnih drugara da se što pre nadjemo, da od kratkog kuntića nema ništa. No, nešto smo morali da uradimo na planu telesnog okrepljenja.U apartmanu smo imali saunu u kojoj smo pronašli spas. Mnogo nam je pomogla.
Dakle, kratko i kvalitetno okrepljenje i pravac na sastanak sa drugarima. Od sastanka, medjutim, ništa. Iako smo bili smešteni u neposrednoj blizini Šalkeove Arene, upali smo u nevidjenu gužvu. Naših ljudi kao u priči. U ovom delu Nemačke zemljaka zaista ima mnogo.
Pri tom, sjatilo se naših ljhudi iz svih krajeva sveta. Bilo je i Argentinaca mnogo, ali ono što ste videli na TV, 50 posto su bili Nemci ili koje kakvi u dresovima gaučosa. Po ulasku na stadion potpuni delirijum. Čudo! Kao u svemirskom brodu. Naš blok kod korner zastavice-navijanje, ludnica. Rekoh, sad ćemo da ih isklepamo samo tako.
I, bi šta bi. Nikome sad ne bi prijalo da evociramo te uspomene.
Posle tog čudnog meča okupili smo se u većem broju i po Coletovim instrukcijama krenuli ka jednom restoranu sa izuzetno lepom baštom. Mesto drže Turci. Dakle, uteha u dobroj, jakoj i obilnoj hrani.I pivu, da ne naglašavam. Bilo nas je tridesetak, gotovo samo mi. I naša tuga sa nama.
Video bim u bašti i navijanje za Slonovaču protiv Holandije. Kao ima neka šansa. Na foru. Ipak, samo novi poraz u tom danu....nema fore za nas.
Ostatak ekipe nam se ražbezao po Evropi ili se vratio u Beograd. Dakle, spala knjiga na dva slova - bata Šoneta i mene, Vladu čokoladu. Ostajemo do kraja uz naš tim. Takvi smo, Radovci.
U zdravlje
SRBIJA !!!
Vaš Vlada
Dakle, kratko i kvalitetno okrepljenje i pravac na sastanak sa drugarima. Od sastanka, medjutim, ništa. Iako smo bili smešteni u neposrednoj blizini Šalkeove Arene, upali smo u nevidjenu gužvu. Naših ljudi kao u priči. U ovom delu Nemačke zemljaka zaista ima mnogo.
Pri tom, sjatilo se naših ljhudi iz svih krajeva sveta. Bilo je i Argentinaca mnogo, ali ono što ste videli na TV, 50 posto su bili Nemci ili koje kakvi u dresovima gaučosa. Po ulasku na stadion potpuni delirijum. Čudo! Kao u svemirskom brodu. Naš blok kod korner zastavice-navijanje, ludnica. Rekoh, sad ćemo da ih isklepamo samo tako.
I, bi šta bi. Nikome sad ne bi prijalo da evociramo te uspomene.
Posle tog čudnog meča okupili smo se u većem broju i po Coletovim instrukcijama krenuli ka jednom restoranu sa izuzetno lepom baštom. Mesto drže Turci. Dakle, uteha u dobroj, jakoj i obilnoj hrani.I pivu, da ne naglašavam. Bilo nas je tridesetak, gotovo samo mi. I naša tuga sa nama.
Video bim u bašti i navijanje za Slonovaču protiv Holandije. Kao ima neka šansa. Na foru. Ipak, samo novi poraz u tom danu....nema fore za nas.
Ostatak ekipe nam se ražbezao po Evropi ili se vratio u Beograd. Dakle, spala knjiga na dva slova - bata Šoneta i mene, Vladu čokoladu. Ostajemo do kraja uz naš tim. Takvi smo, Radovci.
U zdravlje
SRBIJA !!!
Vaš Vlada
Pridruži se MONDO zajednici.