Nemci su se za još jedan korak približili ostvarenju sna, osvajanju četvrte svetske titule.
Panceri su u osmini finala potpuno nadigrali Švedjane, koji su samo zahvaljujući raspoloženom golmanu Andreasu Isaksonu izbegli katastrofu na Alijanc Areni.
Posle utakmice Nemačka slavi šampionsku igru Klinsmanovog tima, slavi Balaka, Klosea, a najviše, naravno, dvostrukog strelca “Princa” Podolskog.
Milioni ljudi na ulicama Berlina, Štutgarta, Frankfurta, Hamburga, Drezdena, Minhena, Nirnberga…, cela zemlja bruji, vibrira ujedinjena ispod crno-crveno-žute zastave.
Slavi se do ranih jutarnjih sati. Sa Nemcima slave i drugi, svi koji su došli na prvenstvo i svi se dobro osećaju, jer “svet je u gostima kod prijatelja” (Die Welt zum Gast bei Freunde - slogan šampionata).
Do ovog Mundijala skoro nevidljivi rekvizit, nemačka trobojka, postala je sveprisutna - na balkonima, prozorima, u izlozima, na automobilima, u rukama ljudi ili obmotana oko njih...
U poslednjih petnaestak dana u Nemačkoj je prodato deset puta više zastava, nego onda kada je srušen Berlinski zid.
Nemci su konačno dobili priliku da iskažu svoj patriotizam, da kliču svojoj zemlji i da glasno pevaju himnu.
Ovo što se dogadja je presedan u novijoj nemačkoj istoriji, nešto čega nije bilo ovde od pada Trećeg rajha.
Osvajali su Nemci svetske titule i 1954. i 1974. i 1990. godine, bilo je i ponosnijih trenutaka od toga, pada kominizma i ujedinjenja dve Nemačke, ali nikada od Drugog svetskog rata na ovamo nije se toliko javno slavila otadžbina.
Nije taj patriotizam opterećen politikom, nisu to oni stari dani "Deutschland über Alles“, ovo je dobra i zdrava promena.
Nemci su toliko godina nosili tu lošu sliku o sebi. Za njih su zastave i patriotska osećanja bila podsetnik na crni period 20. veka, na Hitlera, na nacizam i na holokaust, ali konačno su se opustili i počeli da osećaju da mogu da se ponašaju kao normalni ljudi.
Sada Nemci gledaju na svoju zastavu isto kao i Amerikanci na svoju, Francuzi na svoju, Španci na svoju, Italijani na svoju, a to je da je ona simbol zdrave demokratije, a ne samo države.
I zato bez obzira na to da li osvoje svetsku krunu ili ne, Nemci su pravi pobednici ovog Mundijala.
Jovan
Panceri su u osmini finala potpuno nadigrali Švedjane, koji su samo zahvaljujući raspoloženom golmanu Andreasu Isaksonu izbegli katastrofu na Alijanc Areni.
Posle utakmice Nemačka slavi šampionsku igru Klinsmanovog tima, slavi Balaka, Klosea, a najviše, naravno, dvostrukog strelca “Princa” Podolskog.
Milioni ljudi na ulicama Berlina, Štutgarta, Frankfurta, Hamburga, Drezdena, Minhena, Nirnberga…, cela zemlja bruji, vibrira ujedinjena ispod crno-crveno-žute zastave.
Slavi se do ranih jutarnjih sati. Sa Nemcima slave i drugi, svi koji su došli na prvenstvo i svi se dobro osećaju, jer “svet je u gostima kod prijatelja” (Die Welt zum Gast bei Freunde - slogan šampionata).
Do ovog Mundijala skoro nevidljivi rekvizit, nemačka trobojka, postala je sveprisutna - na balkonima, prozorima, u izlozima, na automobilima, u rukama ljudi ili obmotana oko njih...
U poslednjih petnaestak dana u Nemačkoj je prodato deset puta više zastava, nego onda kada je srušen Berlinski zid.
Nemci su konačno dobili priliku da iskažu svoj patriotizam, da kliču svojoj zemlji i da glasno pevaju himnu.
Ovo što se dogadja je presedan u novijoj nemačkoj istoriji, nešto čega nije bilo ovde od pada Trećeg rajha.
Osvajali su Nemci svetske titule i 1954. i 1974. i 1990. godine, bilo je i ponosnijih trenutaka od toga, pada kominizma i ujedinjenja dve Nemačke, ali nikada od Drugog svetskog rata na ovamo nije se toliko javno slavila otadžbina.
Nije taj patriotizam opterećen politikom, nisu to oni stari dani "Deutschland über Alles“, ovo je dobra i zdrava promena.
Nemci su toliko godina nosili tu lošu sliku o sebi. Za njih su zastave i patriotska osećanja bila podsetnik na crni period 20. veka, na Hitlera, na nacizam i na holokaust, ali konačno su se opustili i počeli da osećaju da mogu da se ponašaju kao normalni ljudi.
Sada Nemci gledaju na svoju zastavu isto kao i Amerikanci na svoju, Francuzi na svoju, Španci na svoju, Italijani na svoju, a to je da je ona simbol zdrave demokratije, a ne samo države.
I zato bez obzira na to da li osvoje svetsku krunu ili ne, Nemci su pravi pobednici ovog Mundijala.
Jovan
Pridruži se MONDO zajednici.