Vladimir Vermezović smatra da je fudbal u Srbiji pao na niske grane i da u najboljem slučaju stagnira, dok u celoj Evropi ide napred.

"Igrači razmišljaju samo o tome kako će da odu. Teško je raditi nešto što te ne ispunjava i ja ih razumem", rekao je Vermezović dnevnom listu "Kurir".

On je po odlasku iz Partizana, oktobra 2005, nekoliko godina bio bez angažmana, da bi 2009. otišao u Južnu Afriku i tamo nepune tri sezone trenirao ekipu Kajzer Čifs.

Letos se nije mnogo dvoumio kada su mu Dragan Đurić i Ljubiša Tumbaković ponudili da se vrati u Humsku 1. Problemi koje je tokom jeseni imao u radu, ali i u privatnom životu ("napad" navijača Crvene zvezde sprejevima), učinili su da se pokaje zbog takve svoje odluke.

"Prijatelji su mi govorili da je situacija ovde loša i bio sam glup što im nisam poverovao. Ranije sam dolazio samo na odmor i uživao, ali kad se definitivno preseliš, shvatiš da je sve u kolapsu. Velika većina građana se bori za goli život. Da sam to znao, ne bih dolazio".

Vermezović zato saoseća sa selektorom Srbije, Sinišom Mihajlovićem.

"Tek on ne može da se privikne na sve ovo, posle toliko godina života u Italiji".

Kao jedan od problema srpskog fudbala izdvojio je činjenicu da se Srbi uglavnom dele na navijače Partizana i Crvene zvezde.

"Pored toga što nemaju način da zadrže najbolje igrače, klubove koči odsustvo lokal-patriotizma. Partizan i Zvezda imaju mnogo navijača u svim gradovima, dok u Engleskoj svaki deo grada ima svoj klub i nema šanse da ljudi navijaju za nekog drugog. Ipak, priznajem da mi se dopada način na koji rade Vojvodina, Jagodina, Sloboda, Rad... Ništa ne može preko noći".

Vermezović je priče o njegovim lošim odnosima sa igračima, kao i potencijalnom štrajku pred meč Lige Evrope sa Rubinom nazvao "neistinama".

(MONDO, foto: MN Press)