Nije samo trener držao "bukvicu" fudbalerima Crvene zvezde u ponedeljak ujutru.
Potom, uradili su to i navijači, potvrđeno je MONDU iz izvora bliskih ekipi.
Iako su ih posle 1:1 sa Radom na Vračaru, u nedelju popodne, pozvali da dođu pred zapadnu tribinu i potom počastili uvredama (mada su se igrači ruku na srce borili), nekolicina "viđenijih" navijača je dan kasnije u značajno drugačijem tonu porazgovarala sa delom ekipe.
Preneto nam je da je suštinsko pitanje upućeno igračima, ispred kojih je bio kapiten Nenad Milijaš, glasilo: "U čemu je zapravo problem?"
Navijači su od igrača čuli manje za njihove egzistencionalne probleme, više se pričalo o ogromnom pritisku koji ekipa oseća i sa kojim pojedinci očigledno ne umeju da se nose. Igrači se nimalo ne osećaju prijatno znajući da ukoliko ne postignu gol do poslednjeg sudijskog zvižduka i ne pobede svakoga moraju pod Sever da slušaju kako igraju kao... Ne moramo to da napišemo.
S druge strane, navijači smatraju da ako ekipa i tribina mogu u euforiji da proslave pobede nad Partizanom, mogu i da "razmene mišljenja" kada tim sa igračem više primi gol od "omladinaca" Rada i ispusti dva boda na putu ka šestom uzastopnom plasmanu na mesto niže od prvog, koje se uporno u Ljutice Bogdana postavlja kao jedino merilo uspeha.
Grubih reči i pretnji, rečeno nam je, nije bilo. Navijači su želeli iz prve ruke da čuju šta igrače tišti, a sastanku nije prisustvovao trener Aleksandar Janković, koji je u tom trenutku u 17-minutnom razgovoru sa novinarima ispred svlačionica govorio o razlozima novog rezultatskog neuspeha, igri koja ne deluje šampionski, ali i egzistencionalnim problemima igrača o "kojima oni koji ih osporavaju nemaju predstavu".
Šta god da je problem sa igračima ili ekipom, radi se o "podproblemu" ako se posmatra ceo sistem.
Stvari u Crvenoj zvezdi nedovoljno su se popravile od kada je u novembru u karnevalskoj atmosferi dočekan ulazak "spasitelja" Dragana Džajića i ostatka Radne grupe u klub. Po ko zna koji put pokazalo se da su u pravu pojedinci koji zloslutno tvrde da je veći problem to što je klub na ivici bankrota, nego što se (verovatno) šestu godinu zaredom neće osvojiti titula.
Račun kluba jeste odblokiran, ali nagomilani problemi nisu rešeni iz prostog razloga što i dalje u Ljutice Bogdana nije uspostavljen sistem funkcionisanja. O harmoniji da ne govorimo.
Uprava je retko kada pokazivala da je jedinstvena, što u međusobnim razmiricama, što u istupima u javnosti koji su često bili dijametralno suprotni jedni drugima, odnosno međusobno se potirali. Bilo je i otvorenih sukoba unutar kluba, a igrači novac i dalje nisu dobili. Štaviše, nastavljeno je sa trendom obećanja koja uglavnom iz objektivnih razloga nisu mogla da budu ispoštovana.
Navijači su i dalje snažan faktor u kreiranju atmosfere u klubu, a naročito u ekipi, jer igrači prvo moraju pod tribinu na porciju uvreda, a potom moraju i na sastanak sa vođama.
Trener, o čijem će se statusu raspravljati posle prvog kiksa u prvenstvu (iako je taj kiks stigao rano i na mestu gde nije smeo da se dogodi), po sopstvenom priznanju ne uspeva da povrati samopouzdanje igračima koje pre odlaska na trening gazdarice pitaju: "Kad će pare za kiriju?", uz pretnju da će vrata stana biti zaključana kada se vrate "kući".
Neki su se već preselila u klupski hotel.
Na kraju, a ne i najmanje važno, posle pet godina vladavine najvećeg rivala, na adresi Ljutice Bogdana izgubio se osećaj superiornosti pred izalak na teren, što je konačan "produkt" svega gore navedenog. I u pravu je Janković kada kaže da je "Crvena zvezda najveći rival samoj sebi".
Jedino što možda ostaje sporno je činjenica da je ova selekcija crveno-belih možda realno pet do deset bodova slabija od one u crno-belom. Dok su se mnogi u Ljutice Bogdana bavili problemom regularnosti, sudijskim odlukama, time da li je bio penal ili ne u prethodnih pet godina, malo ko se zapitao da li neisplaćeni, osporavani i isceđeni tim, sastavljan na brzinu i menjan na svakih šest meseci, može više od ovoga što pruža.
Odogovor na to pitanje mogao bi da stigne samo u idealnim uslovima, da igračima svakog petog u mesecu legne ugovorom zagarantovana rata na račun. A to, u trenutku kada klub duguje potencijalnih 49 miliona evra, deluje daleko kao i titula evropskog i svetskog šampiona.
Sportski direktor Zoran Stojadinović, svestan situacije, ponudio je igračima da im deo novca isplati iz svog džepa, dok je sve realnije da se situacija u Crvenoj zvezdi neće popraviti dok neko iz svog džepa ne izvadi...
...50 miliona evra.
(N. J. - MONDO, foto: crvenazvezdafk.com)
Potom, uradili su to i navijači, potvrđeno je MONDU iz izvora bliskih ekipi.
Iako su ih posle 1:1 sa Radom na Vračaru, u nedelju popodne, pozvali da dođu pred zapadnu tribinu i potom počastili uvredama (mada su se igrači ruku na srce borili), nekolicina "viđenijih" navijača je dan kasnije u značajno drugačijem tonu porazgovarala sa delom ekipe.
Preneto nam je da je suštinsko pitanje upućeno igračima, ispred kojih je bio kapiten Nenad Milijaš, glasilo: "U čemu je zapravo problem?"
Navijači su od igrača čuli manje za njihove egzistencionalne probleme, više se pričalo o ogromnom pritisku koji ekipa oseća i sa kojim pojedinci očigledno ne umeju da se nose. Igrači se nimalo ne osećaju prijatno znajući da ukoliko ne postignu gol do poslednjeg sudijskog zvižduka i ne pobede svakoga moraju pod Sever da slušaju kako igraju kao... Ne moramo to da napišemo.
S druge strane, navijači smatraju da ako ekipa i tribina mogu u euforiji da proslave pobede nad Partizanom, mogu i da "razmene mišljenja" kada tim sa igračem više primi gol od "omladinaca" Rada i ispusti dva boda na putu ka šestom uzastopnom plasmanu na mesto niže od prvog, koje se uporno u Ljutice Bogdana postavlja kao jedino merilo uspeha.
Grubih reči i pretnji, rečeno nam je, nije bilo. Navijači su želeli iz prve ruke da čuju šta igrače tišti, a sastanku nije prisustvovao trener Aleksandar Janković, koji je u tom trenutku u 17-minutnom razgovoru sa novinarima ispred svlačionica govorio o razlozima novog rezultatskog neuspeha, igri koja ne deluje šampionski, ali i egzistencionalnim problemima igrača o "kojima oni koji ih osporavaju nemaju predstavu".
Šta god da je problem sa igračima ili ekipom, radi se o "podproblemu" ako se posmatra ceo sistem.
Stvari u Crvenoj zvezdi nedovoljno su se popravile od kada je u novembru u karnevalskoj atmosferi dočekan ulazak "spasitelja" Dragana Džajića i ostatka Radne grupe u klub. Po ko zna koji put pokazalo se da su u pravu pojedinci koji zloslutno tvrde da je veći problem to što je klub na ivici bankrota, nego što se (verovatno) šestu godinu zaredom neće osvojiti titula.
Račun kluba jeste odblokiran, ali nagomilani problemi nisu rešeni iz prostog razloga što i dalje u Ljutice Bogdana nije uspostavljen sistem funkcionisanja. O harmoniji da ne govorimo.
Uprava je retko kada pokazivala da je jedinstvena, što u međusobnim razmiricama, što u istupima u javnosti koji su često bili dijametralno suprotni jedni drugima, odnosno međusobno se potirali. Bilo je i otvorenih sukoba unutar kluba, a igrači novac i dalje nisu dobili. Štaviše, nastavljeno je sa trendom obećanja koja uglavnom iz objektivnih razloga nisu mogla da budu ispoštovana.
Navijači su i dalje snažan faktor u kreiranju atmosfere u klubu, a naročito u ekipi, jer igrači prvo moraju pod tribinu na porciju uvreda, a potom moraju i na sastanak sa vođama.
Trener, o čijem će se statusu raspravljati posle prvog kiksa u prvenstvu (iako je taj kiks stigao rano i na mestu gde nije smeo da se dogodi), po sopstvenom priznanju ne uspeva da povrati samopouzdanje igračima koje pre odlaska na trening gazdarice pitaju: "Kad će pare za kiriju?", uz pretnju da će vrata stana biti zaključana kada se vrate "kući".
Neki su se već preselila u klupski hotel.
Na kraju, a ne i najmanje važno, posle pet godina vladavine najvećeg rivala, na adresi Ljutice Bogdana izgubio se osećaj superiornosti pred izalak na teren, što je konačan "produkt" svega gore navedenog. I u pravu je Janković kada kaže da je "Crvena zvezda najveći rival samoj sebi".
Jedino što možda ostaje sporno je činjenica da je ova selekcija crveno-belih možda realno pet do deset bodova slabija od one u crno-belom. Dok su se mnogi u Ljutice Bogdana bavili problemom regularnosti, sudijskim odlukama, time da li je bio penal ili ne u prethodnih pet godina, malo ko se zapitao da li neisplaćeni, osporavani i isceđeni tim, sastavljan na brzinu i menjan na svakih šest meseci, može više od ovoga što pruža.
Odogovor na to pitanje mogao bi da stigne samo u idealnim uslovima, da igračima svakog petog u mesecu legne ugovorom zagarantovana rata na račun. A to, u trenutku kada klub duguje potencijalnih 49 miliona evra, deluje daleko kao i titula evropskog i svetskog šampiona.
Sportski direktor Zoran Stojadinović, svestan situacije, ponudio je igračima da im deo novca isplati iz svog džepa, dok je sve realnije da se situacija u Crvenoj zvezdi neće popraviti dok neko iz svog džepa ne izvadi...
...50 miliona evra.
(N. J. - MONDO, foto: crvenazvezdafk.com)
Pridruži se MONDO zajednici.