Ima li lepšeg načina da se oprostite od fudbala od igranja u finalu Svetskog prvenstva? Nema, naravno. Reč je o velikanu, jednom od najvećih majstora fudbala svih vremena, Francuzu Zinedinu Zidanu, koji je odlučio da se posle Mundijala u Nemačkoj oprosti od fudbala
"Učiniću sve da ga zadržim u fudbalu. Makar na godinu dana“, izjavio je novi sportski direktor madridskog Reala Predrag Mijatović o Zidanu.
Najbolji fudbaler sveta 1998. i 2000. godine po izboru FIFA, osvajač titule svetskog prvaka i evropskog šampiona sa Francuskom, petnaestak godina zabavljao je i oduševljavao milione ljubitelja fudbala širom sveta.
Gledali smo ga i u Beogradu, kada je kao fudbaler Real Madrida igrao protiv Partizana u prvoj fazi Lige šampiona 2003. godine. Po završetku meča "Zizu" je obukao dres jednog fudbalera Partizana i pozdravljen je ovacijama. Naravno, reč je bila samo o snu navijača Partizana da velikan svetskog fudbala igra za crno-bele. Ali, i ovo je bilo dovoljno.
Zidana smatraju za člana "Kluba petorice veličanstvenih" u kojem su Alfredo di Stefano, Pele, Maradona i Johan Krojf. On je, zaista, jedan od najvećih svih vremena. To je pokazao i na Mundijalu u Nemačkoj. Lakoća fudbala, pomešana sa virtuoznošću. Da, to je Zinedin Zidan.
On ima sve. Fenomenalnu loptu koja "ima oči", viziju, osećaj za gol. Ali i aristokratsko držanje na terenu.
Osvojio je sve što se u fudbalu može osvojiti. Svetski kup, evropski šampionat, titule klupskog prvaka države, razne druge trofeje.
"Učiniću sve da ga zadržim u fudbalu. Makar na godinu dana“, izjavio je novi sportski direktor madridskog Reala Predrag Mijatović o Zidanu.
Najbolji fudbaler sveta 1998. i 2000. godine po izboru FIFA, osvajač titule svetskog prvaka i evropskog šampiona sa Francuskom, petnaestak godina zabavljao je i oduševljavao milione ljubitelja fudbala širom sveta.
Gledali smo ga i u Beogradu, kada je kao fudbaler Real Madrida igrao protiv Partizana u prvoj fazi Lige šampiona 2003. godine. Po završetku meča "Zizu" je obukao dres jednog fudbalera Partizana i pozdravljen je ovacijama. Naravno, reč je bila samo o snu navijača Partizana da velikan svetskog fudbala igra za crno-bele. Ali, i ovo je bilo dovoljno.
Zidana smatraju za člana "Kluba petorice veličanstvenih" u kojem su Alfredo di Stefano, Pele, Maradona i Johan Krojf. On je, zaista, jedan od najvećih svih vremena. To je pokazao i na Mundijalu u Nemačkoj. Lakoća fudbala, pomešana sa virtuoznošću. Da, to je Zinedin Zidan.
On ima sve. Fenomenalnu loptu koja "ima oči", viziju, osećaj za gol. Ali i aristokratsko držanje na terenu.
Osvojio je sve što se u fudbalu može osvojiti. Svetski kup, evropski šampionat, titule klupskog prvaka države, razne druge trofeje.
Kako su Alžirci ispali glupi
Fudbal je počeo da trenira u predgradju Marseja, koje se zove Kastelen. Dvadesetak godina kasnije došao je u Kasteljan, lokaciju u Madridu na kojoj se nalazi stadion "Santjago Bernabeu“. Iako je rodjeni Marsejac nikada nije igrao za tamošnji Olimpik.
Sa 14 godina, uz dozvolu roditelja, otišao je u Kan. Sa 17 godina debitovao je u prvoj francuskoj ligi i to u meču protiv Nanta za koji su igrali Marsel Desaji, Didije Dešan... U Kanu je igrao od 1988. do 1992. godine, potom je otišao u Bordo, gde je proveo četiri sezone, a onda stigao u veliki Juventus za tri miliona funti.
Od 1996. do 2001. godine odigrao je 151 utakmicu za Juventus i postigao 24 gola.
Iz Juventusa Zidan je 2001. godine prešao u Real za 66 miliona evra, što ga je svrstalo u red najplaćenijih fudbalera svih vremena.
Poslednju utakmicu za Real Zidan je odigrao 7. maja 2006. godine, kada su mu navijači priredili spektakularan oproštaj. Sve je bilo u znaku broja 5, koji je nosio na dresu “kraljevskog kluba”. Za Real je odigrao 155 utakmica i postigao 34 gola.
Iako je imao i francusko i alžirsko državljanstvo, i iako je mogao da igra za selekciju zemlje sa afričkog severa, nekadašnji selektor Alžira Abdelhamid Kermali procenio je svojevremeno da je tada još mladi Zidan bio "nedovoljno brz". Jedna od najvećih gluposti u istoriji fudbala, zar ne?
Ako ga već Alžir nije hteo, Francuzi su ga prihvatili oberučke. Debitovao je za "trikolore" 17. avgusta 1994. u meču protiv Češke. Francuska je gubila 2:0, a onda je u igru ušao Zidan, postigao dva gola i izjednačio. Kakav debi!!
Njegova dva gola u finalu Svetskog prvenstva 1998. godine protiv Brazila donela su Francuzima titulu svetskog prvaka.
Posle Evropskog prvenstva u Portugalu 2004. godine, Zidan je objavio kraj reprezentativne karijere. Medjutim, slabe igre Francuza na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006. mobilisale su sve u Francuskoj, a odlazak u Nemačkoj bio je jedan od državnih prioriteta. Zato je pozvan Zidan.
"Vraćam se da pomognem. Još jednu godinu i to je kraj", objavio je tada Zidan, čija je odluka naterala i Lilijama Tirama i Kloda Makelelea da se predomisle i takodje se vrate u nacionalni tim. Francuska je završila kvalifikacije kao prva u grupi, a devet meseci kasnije Francuzi će se boriti za novu titulu prvaka sveta. Sa Zidanom u timu, naravno.
Au revoir, Zizu. Et merci!!
(MONDO)
Sa 14 godina, uz dozvolu roditelja, otišao je u Kan. Sa 17 godina debitovao je u prvoj francuskoj ligi i to u meču protiv Nanta za koji su igrali Marsel Desaji, Didije Dešan... U Kanu je igrao od 1988. do 1992. godine, potom je otišao u Bordo, gde je proveo četiri sezone, a onda stigao u veliki Juventus za tri miliona funti.
Od 1996. do 2001. godine odigrao je 151 utakmicu za Juventus i postigao 24 gola.
Iz Juventusa Zidan je 2001. godine prešao u Real za 66 miliona evra, što ga je svrstalo u red najplaćenijih fudbalera svih vremena.
Poslednju utakmicu za Real Zidan je odigrao 7. maja 2006. godine, kada su mu navijači priredili spektakularan oproštaj. Sve je bilo u znaku broja 5, koji je nosio na dresu “kraljevskog kluba”. Za Real je odigrao 155 utakmica i postigao 34 gola.
Iako je imao i francusko i alžirsko državljanstvo, i iako je mogao da igra za selekciju zemlje sa afričkog severa, nekadašnji selektor Alžira Abdelhamid Kermali procenio je svojevremeno da je tada još mladi Zidan bio "nedovoljno brz". Jedna od najvećih gluposti u istoriji fudbala, zar ne?
Ako ga već Alžir nije hteo, Francuzi su ga prihvatili oberučke. Debitovao je za "trikolore" 17. avgusta 1994. u meču protiv Češke. Francuska je gubila 2:0, a onda je u igru ušao Zidan, postigao dva gola i izjednačio. Kakav debi!!
Njegova dva gola u finalu Svetskog prvenstva 1998. godine protiv Brazila donela su Francuzima titulu svetskog prvaka.
Posle Evropskog prvenstva u Portugalu 2004. godine, Zidan je objavio kraj reprezentativne karijere. Medjutim, slabe igre Francuza na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006. mobilisale su sve u Francuskoj, a odlazak u Nemačkoj bio je jedan od državnih prioriteta. Zato je pozvan Zidan.
"Vraćam se da pomognem. Još jednu godinu i to je kraj", objavio je tada Zidan, čija je odluka naterala i Lilijama Tirama i Kloda Makelelea da se predomisle i takodje se vrate u nacionalni tim. Francuska je završila kvalifikacije kao prva u grupi, a devet meseci kasnije Francuzi će se boriti za novu titulu prvaka sveta. Sa Zidanom u timu, naravno.
Au revoir, Zizu. Et merci!!
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.