Reprezentacije Italije osvojila je titulu šampiona sveta u fudbalu nadigravši selekciju Francuske na Olimpijskom stadionu u Berlinu posle boljeg izvodjenja penala rezultatom 5:4 (1:1 u regularnom toku).
Strelac prvog pogotka bio je Zinedin Zidan iz penala u sedmom minutu. On je bio siguran realizator najstrože kazne, nakon što je Materaci srušio Maludu u šesnaestercu.
Italijani su nakon toga preuzeli inicijativu, što je rezultiralo izjednačenjem u 19. minutu, kojim se iskupio krivac za jedanaesterac, Marko Materaci.
Italijani su imali još nekoliko dobrih prilika u nastavku, od kojih najbolju u 35. minutu, kada je Materaci na centaršut Andree Pirla iz kornera pogodio prečku francuskog gola.
U drugom poluvremenu Francuzi su od starta počeli da opsedaju gol Danluidji Bufona, ali su svi pokušaji "trikolora" da matiraju italijanskog golmana ostali bezuspešni.
Italijani su u 62. minutu iz kontre uspeli preko Luke Tonija da postignu gol, ali je sudija Elizondo poništio isti zbog ofsajda.
Italijani su i u 76. minutu imali sjajnu priliku preko Pirla, koji je šutirao u Bartezov desni donji ugao, ali je lopta, na sreću Francuza, završila pola metra pored stative.
U prvom produžetku Riberi je imao odličnu šansu da dovede Francuze u vodjstvo u 99. minutu, ali je njegov udarac iskosa prohujao tik pored leve stative Bufona.
Još bolju šansu, četiri minuta kasnije, propustio je Zidan, koji se ovom utakmicom oprašta od profesionalnog bavljenja fudbalom, kada je direktno šutirao u italijanskog čuvara mreže.
U četvrtom minutu drugog nastavka Francuzi su ostali na terenu sa igračem manje. Zinedin Zidan je podlegao konstantnim provokacijama Marka Materacija, nakon čega ga je udario glavom i zaradio crveni karton, završivši karijeru onako kako je najmanje želeo.
Italijani su boljem izvodjenjem penala stigli do četvrte titule šampiona sveta, nakon što je Trezege pogodio prečku, a Groso zapečatio sudbinu u petoj seriji jedanaesteraca.
Prethodno Italija je trijumfovala 1934, 1938. i 1982. godine.
Meč u Berlinu pratilo je 72.000 gledalaca.
(MONDO)
Strelac prvog pogotka bio je Zinedin Zidan iz penala u sedmom minutu. On je bio siguran realizator najstrože kazne, nakon što je Materaci srušio Maludu u šesnaestercu.
Italijani su nakon toga preuzeli inicijativu, što je rezultiralo izjednačenjem u 19. minutu, kojim se iskupio krivac za jedanaesterac, Marko Materaci.
Italijani su imali još nekoliko dobrih prilika u nastavku, od kojih najbolju u 35. minutu, kada je Materaci na centaršut Andree Pirla iz kornera pogodio prečku francuskog gola.
U drugom poluvremenu Francuzi su od starta počeli da opsedaju gol Danluidji Bufona, ali su svi pokušaji "trikolora" da matiraju italijanskog golmana ostali bezuspešni.
Italijani su u 62. minutu iz kontre uspeli preko Luke Tonija da postignu gol, ali je sudija Elizondo poništio isti zbog ofsajda.
Italijani su i u 76. minutu imali sjajnu priliku preko Pirla, koji je šutirao u Bartezov desni donji ugao, ali je lopta, na sreću Francuza, završila pola metra pored stative.
U prvom produžetku Riberi je imao odličnu šansu da dovede Francuze u vodjstvo u 99. minutu, ali je njegov udarac iskosa prohujao tik pored leve stative Bufona.
Još bolju šansu, četiri minuta kasnije, propustio je Zidan, koji se ovom utakmicom oprašta od profesionalnog bavljenja fudbalom, kada je direktno šutirao u italijanskog čuvara mreže.
U četvrtom minutu drugog nastavka Francuzi su ostali na terenu sa igračem manje. Zinedin Zidan je podlegao konstantnim provokacijama Marka Materacija, nakon čega ga je udario glavom i zaradio crveni karton, završivši karijeru onako kako je najmanje želeo.
Italijani su boljem izvodjenjem penala stigli do četvrte titule šampiona sveta, nakon što je Trezege pogodio prečku, a Groso zapečatio sudbinu u petoj seriji jedanaesteraca.
Prethodno Italija je trijumfovala 1934, 1938. i 1982. godine.
Meč u Berlinu pratilo je 72.000 gledalaca.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.