Kada je 2009. godine prešao iz drugoligaša Voždovca u norveškog drugoligaša Havgesund, Nikola Đurđić kaže da nije ni slutio u kom smeru će mu se razvijati karijera.

Velikim koracima gazio je preko Norveške i Švedske do Nemačke.

Stigao je i do dresa reprezentacije Srbije, ali ga je nosio samo jedno poluvreme prijateljske utakmice sa Kiprom.

Iako je u 2012. godini bio najefikasniji srpski fudbaler (31 pogodak u 41 utakmici), od selektora Siniše Mihajlovića nije dobio šansu da zaigra u zvaničnoj utakmici. Nema ga ni na spisku igrača za predstojeći duel sa Belgijom, ali 27-godišnji napadač kaže da nikome ne zamera zbog toga.

"Nema veze, potrudiću se da i naredne sezone nastavim da dajem golove, jer golovi su mi bili jedini način da dođem do dresa reprezentacije. Treba davati golove u bilo kojoj ligi, samopouzdanje najbolje utiče na karijeru i ja ću nastaviti da verujem u sebe", kazao je Đurđić u poseti MONDU.

Takođe, optimista je i po pitanju budućih rezultata "orlova".

"Imamo dobru ekipu i kad-tad ova situacija mora da se okrene. Nadam se da momci mogu do dobrog rezultata u Belgiji. Verujem u njih".

Izostavljanje sa Mihajlovićevog spiska nije prva teška situacija sa kojom se Đurđić susreo u karijeri. Po dolasku iz Pirota u Beograd sa Voždovcem je ispao iz lige. Kada je trebalo da napusti "zmajeve" i ode u Izrael dva puta je lomio nogu. Bio je na korak od prelaska u Rad i Partizan, ali su ti transferi propali pošto klubovi nisu uspeli da se dogovore oko obeštećenja. Na kraju, prošle zime stigao je u Grojter Firt sa kojim je ispao iz Bundeslige.

Ipak, nijednog trenutka nije klonuo duhom.

"Još u omladincima naučio sam izreku 'ko zna zašto je to dobro'. Ko zna zašto je dobro što smo ispali iz Bundeslige i to što neće da me puste da odem", rekao je Đurđić uz osmeh.

"ŽELE DA BUDEM VOĐA GROJTERA"

Pred kraj sezone, kada je postalo jasno da će Grojter Firt ispasti, bilo je nagoveštaja da će naš napadač biti stavljen na transfer listu ne bi li klub zaradio njegovom prodajom. To se nije dogodilo pa će 17. juna morati da se pojavi na početku priprema za takmičenje u Cvajti.

"Voleo bih da jesam na transfer listi, ali mislim da sam jedini kojeg neće da puste. Dosta klubova je dolazilo da me gleda u poslednjih nekoliko utakmica sezone, bilo je ponuda, razgovarali su sa predsednikom, ali se posle toga nisu više oglašavali. Nije da traži previsoku cenu, pošto je rekao i njima i meni da se ne radi samo o parama. Jednostavno, imaju ambiciju da se odmah vrate u Bundesligu i žele da budem vođa tima. Čak hoće da mi daju da nosim desetku", otkrio je Đurđić, koji je sezonu završio sa brojem 40 na dresu.

Kada govori o ličnim ambicijama, one nisu mnogo drugačije.

"Cvajta je veoma jaka liga i sigurno će se pet-šest timova boriti za vrh, ali voleo bih da ostanem u Bundesligi. Mnogo mi odgovara kako se igra, a po mom ukusu su Hanover i Frajburg, koji igraju napadački. Ipak, teško da će se transfer dogoditi u ovom prelaznom roku. Krivo mi je zbog toga, ali dobro... Glava gore i idemo dalje".

Pre dolaska u Grojter Firt Đurđić je nastupao za švedski Helsingborg i norveški Havgesund, sa kojim je po dolasku iz Voždovca izborio plasman u najviši rang.

"Da mi je neko rekao da će ovako da mi se razvija karijera... Uvek sam bio ambiciozan, ali nikada nerealan. Nisam imao idealan put, pogotovo što sam godinu dana imao probleme sa povredama. Nisam mogao da očekujem da ću jednog dana stići do reprezentacije", iskren je Đurđić, a potom je otkrio jednu zanimljivost:

"Nikada u karijeri nisam imao menadžera i sve sam odluke donosio sam. Mislim da put koji sam prošao pokazuje da ćeš, ako vrediš i igraš fudbal u normalnoj zemlji, uspeti da isplivaš. Kod nas nije tako, ima mnogo onih koji te spotiču i guraju dole zbog svojih interesa. Takva je situacija, nema ni dobrih uslova za razvoj igrača...".

Dok je bio u Voždovcu malo je nedostajalo da pređe u Rad, a prošlog leta nalazio se blizu prelaska u Partizan.

"Trebalo je da dođem u Rad zajedno sa Andrijom Kaluđerovićem, ali se klubovi nisu dogovorili oko obeštećenja. Kada je to propalo prelazni rok je trajao još samo u Kini i Skandinaviji, pa sam tako završio u Norveškoj".

"Prošlog leta pričao sam sa ljudima iz Partizana, ponudili su mi dosta korektne uslove, ali obeštećenje je bilo problem i u tom trenutku nepremostiva prepreka".

Iako je poznato da navija za Partizan, Đurđić kaže da mu nije žao što se dolazak u Humsku nije realizovao.

"Ni zbog čega u fudbalu nije mi krivo, pa tako ni zbog toga. Kao što sam rekao - ko zna zašto je to dobro", ponovio je sa osmehom.

Umesto u Beogradu završio je u Helsingborgu, na pozajmici. Tamo je u 11 utakmica postigao 10 golova.

"Iako mi ne shvatamo ozbiljno klubove iz Švedske ili Norveške, mislim da bi se ljudi zaprepastili kada bi gledali utakmice njihovih liga. Dobar je kvalitet, dobra organizacija, finansijski su stabilni i samo idu napred. Helsingborg, na primer, ima bolju ekipu i igra bolje nego Grojter Firt", priznao je naš napadač.

NEVEROVATNI BAJERN I VANZEMALJCI IZ DORTMUNDA

Po dolasku u Nemačku očekivalo se da će debitovati protiv Bajern Minhena, ali se razboleo i propustio tu utakmicu.

"Krivo mi je, to bi bio debi za pamćenje. Pogotovo zato što smo tamo na Alijanc areni imali par zicera na 0:1 (izgubili 0:2). Prvu utakmicu za Grojter igrao sam protiv Šalkea, kada smo pobedili 2:1 u gostima. Postigao sam gol i imao asistenciju, tako da će mi to biti lepa uspomena za ceo život".

Nije igrao protiv Bajerna, ali jeste protiv Borusije Dortmund. Na njegovu žalostu u ubedljivom porazu (1:6).

"Delovali su kao vanzemaljci u toj utakmici! Sve što su šutnuli ulazilo je u gol, ali to nije slučajnost. Mi smo, s druge strane, bili jako loši", prisetio se Đurđić.

Što se tiče ostalih klubova, napadač Grojter Firta kaže da je kvalitet prilično ujednačen.

"U Bundesligi svako svakoga može da dobije. To je pokazao Hofenhajm koji je u poslednjem kolu izborio opstanak tako što je pobedio Dortmund, iako je Borusija igrala u najjačem sastavu. Mi smo ispali iz lige 'naglavačke', a dobili smo Šalke, koji je igrao osminu finala Lige šampiona".

A u finalu Lige šampiona igrali su Bajern i Dortmund. Za koga je navijao Nikola Đurđić?

"Nisam ni za koga navijao, ali bilo bi mi draže da je Dortmund dobio zbog Subotića. Znao sam, ipak, da će Bajern pobediti, čak i da je došlo do penala. Meni su oni neverovatni".

Kada priča o Grojter Firtu, Đurđić kaže da je to sjajno organizovan klub.

"Iako je nekoliko kola pre kraja postalo jasno da smo ispali iz lige, plata je stizala unapred. Rukovodstvo je počelo da radi na dovođenju pojačanja, a navijači su nas podržali. Klub je sjajno organizovan, kao i svi u Nemačkoj, a mesto živi za fudbal. Bilo da si kod frizera ili u taksiju, priča se o fudbalu".

A kada priča o domaćem fudbalu, Đurđić kaže da ne prati dešavanja toliko često, ali ipak zna šta se dešava.

"Ostao sam u dobrim kontaktima sa ljudima iz Voždovca. Imaju pristojnu ekipu i nadam se da će sledeće sezone ući u viši rang. Bio sam i da vidim novi stadion, ono 'gore' je milina", istakao je i dodao da i sa svojim prvim klubom, Radničkim iz Pirota, održava kontakt.

"Pre par dana odneo sam im 30 pari kopački. Bore se za ulazak u Prvu ligu, pa se nadam da će im to pomoći", našalio se Đurđić.

Za kraj, pitali smo Nikolu Đurđića da izdvoji saigrače koje bi uvek voleo da ima kraj sebe u timu.

"Alehandro Bedoja, reprezentativac SAD, sa kojim sam igrao u Helsingborgu. Baš smo dobro 'kliknuli' za šest meseci", odgovorio je iz prve.

"Tu je i reprezentativac Norveške Aleksander Soderlund iz Havgesunda. U Grojteru mi odgovara Džerald Asamoa, ali je on posle promene trenera ispao iz tima. Ima u Grojter Firtu još dobrih igrača, ali su sve to individualci".

Ima li nekoga iz Voždovca?

"Miša Kolaković definitivno. Kada je Voždovac ispao iz Superlige bio sam četvrti strelac sa 11 golova, a on mi je namestio sigurno osam", prisetio se Đurđić.

(Jovan Terzić - MONDO, foto: MONDO/MN Press)