Deki u MONDU: Sa Mihom ili ne, idemo na EURO!

"Novi slobodan udarac, Siniša Mihajlović i novi dobar centaršut i... Dva - jedaaaaaaaaaaaaaan! Dejan Stankoviiiiiiiiiić! Dva - jedan za Jugoslaviju! Gol, gol, gol, goooool... Dejane, Dejane, Dejane!"

Danas, 14 godina kasnije, Dejan Stanković je pomalo zbunjeni "fudbalski penzioner" (to sa osmehom stidljivo kaže), još nedovoljno svestan sopstvene, "velike i teške" odluke da okonča trofejnu karijeru, koja je počela ulaskom s klupe 11. februara 1995. godine, tokom utakmice Crvena zvezda - OFK Beograd. Najmlađi kapiten u istoriji crveno-belih i ko-rekorder po broju nastupa za nacionalni tim, uz Sava Miloševića (102), bio je pravi VIP gost redakcije MONDA.

Povod?

Nemoguće je izabrati jedan, najaktuelniji.

Razgovor s Dekijem, koji je pre desetak dana doživeo nezaboravan oproštaj od "Đuzepe Meace" pre utakmice Inter - Đenova, potrajao je duže nego što je bilo planirano i opet je ostalo mnogo toga o čemu nismo stigli da prozborimo ni reč, a uz poziv da budete uz nas ovog vikenda kada ćemo objaviti veći deo razgovora, za četvrtak smo izabrali priču o utakmici...

...Srbija - Hrvatska.

"Eh, nažalost... Nije nažalost", odmahnuo je rukom kada smo konstatovali da ovog puta nažalost neće igrati protiv "vatrenih".

"Utakmica između Srbije i Hrvatske privlači pažnju cele Evrope i zbog istorije, svih događaja iz skorije prošlosti, ali i zbog kvaliteta. A, kad pričamo o kvalitetu, hoću odmah da kažem da imamo premalo bodova u odnosu na to kako smo odigrali neke utakmice u kvalifikacijama", počeo je priču gost MONDA, uz espreso.

"Možda nam je, uz prvo poluvreme u Zagrebu, jedini pravi kiks bio poraz u Makedoniji. Ostalo? Bilo je igre, bilo je kvaliteta, ali nismo uspeli da je zaokružimo golovima".

Nije mu bilo potrebno postavljati potpitanja, dovoljno je bilo slušati.

"Ali, da se vratim na sutrašnju utakmicu... Biće to više od igre i znam to, iako je 1999. bila davno, ali mogu sasvim jasno da se setim kako je to bilo. Lepa utakmica sa puno tenzije. Ne želim ovu da potcenjujem, ali mislim da je onda bilo više tenzije i ono tamo je stvarno bilo 'više od igre'. Fraza 'više od igre' sada više ne znači toliko...", rekao je i naglasio:

"Ali, ostao je to 'Balkanski derbi' i ostaće za vek i vjekova".

Stanković je ubeđen da će i ovog puta sve ostati u okvirima fer-pleja. Kaže, ako je moglo onda, zašto ne bi moglo sada...

"Uprkos atmosferi oko terena, tada smo kao akteri uspeli da sve zadržimo u domenu sporta. Jeste, bilo je naboja, bilo je tenzije, ali je sve na kraju bio sport. Dogodilo se 'ono' sa Jarnijem i Baticom, ali to je moglo da se dogodi na bilo kojoj drugoj utakmici. I događalo se...", slegao je ramenima.

"Drago mi je što su ostale neke anegdote iz tih utakmica. Ja ne mogu zaboraviti veče u Zagrebu, izvukli smo 2:2, a kažem izvukli samo zato što smo celo drugo poluvreme igrali sa igračem manje... I onda, sećam se, sekretar tima Buda Vujačić utrčao je u teren sa podignutim rukama. Mislio sam da se raduje, jer je 2:2 i ipak idemo u baraž, međutim on je trčao da nam kaže da su Makedonci u 90. minutu izjednačili protiv Iraca i da mi idemo direktno na Evropsko prvenstvo".

Mlađima je, ni ne trudeći se da to uradi, objasnio zbog čega se igra za reprezentaciju...

"To je jedno od onih večeri zbog kojih je vredelo žrtvovati se i odricati. Nezaboravno..."

Moglo je lako da se dogodi da u petak uveče budeš sa trakom na ruci u svlačionici i izvedeš ekipu na teren... Šta bi rekao mlađima u toj situaciji?

"Mlađima... Mladi jesu, ali je pitanje koliko su neiskusni, jer igraju u velikim evropskim klubovima i iz vikenda u vikend su pod stresom, sve je važno i sve se mora. Svi se, uglavnom, bore za trofeje... Možda bih pred neku drugu utakmicu imao šta da im kažem, ali pred ovu nema šta da im poruči niko. Samo ih treba pustiti da izađu na teren, jer sam siguran da su dovoljno 'napaljeni' da dobiju ovu utakmicu i ne treba ih gušiti nekim teškim pričama", kaže i...

"Ma, i da nemamo jedan bod, ova utakmica ima ogromnu težinu i valjalo bi je pobediti".

Možeš li na kratko da se prebaciš u ulogu stručnog konsultanta i oceniš snagu jednog i drugog tima?

"Znam ih dobro i jedne i druge. Hrvatska ima okosnicu tima, od sedam do devet igrača, koji godinama igraju zajedno. Ljudi vole da pričaju o imenima, ali suština je da su oni uigrana grupa, tim koji igra zaista lep fudbal. Ali, videlo se i u Zagrebu, kada je tenzija, kada je veliki ulog, da im je lopta bila 'vruća'. Hajde, kod nas je to možda i moglo da se očekuje, igrali smo u gostima, mlad je sastav, ali i njima je lopta bila 'vruća'. Videću kako će se snaći u petak uveče na 'Marakani'", rekao je i nastavio:

"Što se ocene našeg tima tiče, ne mogu tu da budem objektivan. Ja ih obožavam i znam u dušu. Možda ne poznajem toliko dobro mlađe igrače, ali ima tu mnogo momaka sa kojima sam igrao i ne mogu da budem objektivan. Previše ih poštujem i volim i verujem u njih".

Neefikasnost, slabi rezultati, ne baš pozitivna atmosfera ili šta već, ali čini se kao da među navijačima nema euforije pred dolazak Hrvatske... Uz želju da grešimo, može da se dogodi da ne bude pun stadion.

"Najviše bih voleo da, kad dođem na tribinu, vidim oko sebe da je sve puno. Iako ne igram, specifično doživljavam svaku utakmicu reprezentacije i znam koliko to momcima na terenu znači. Nadam se da će ljudi doći i biti pozitivni. To je naš dres, to je naš grb, to je naša reprezentacija", poziva Stanković navijače da dođu i podrže reprezentaciju i kada nije tako dobro, kao što je možda bilo u periodu između 2008. i 2010. godine kada se tražila "karta više".

"Bilo bi lepo da naši navijači podrže momke onako kako su Hrvati imali podršku u Zagrebu, iako će neko reći da nije isto i da su oni na pozitivnom talasu, da pobeđuju, da su u nizu... I Srbija će pobeđivati, verujte, samo je potrebna podrška", samouvereno je rekao i podvukao:

"A, čuda mogu da se dogode. Ne pričam o pobedi nad Hrvatskom, već o kvalifikacijama".

Potom je do skora naš "Il Capitano", kapitenski, drugarski, ali i fudbalski, pokazao javno koliko veruje ne samo u momke koje je izabrao Siniša Mihajlović, već i u selektora.

"U sledećim kvalifikacijama ova generacija će briljirati i, evo kažem sada, ide 100 odsto na Evropsko prvenstvo!"

Iz tog ugla, da li je Miha možda pogrešio kada je pred start ovih kvalifikacija rekao "i podmlađivanje i rezultat", a onda to oročio i najavljenom ostavkom ukoliko ne odemo na Mundijal?

"To ni ti, ni ja ne znamo da li će on otići... To zavisi od njega i od Fudbalskog saveza Srbije. Svašta se piše, ali ne bi trebalo svemu verovati", prvo se ogradio Stanković, Mihajlovićev veliki prijatelj, a potom nastavio:

"Kad pričamo o Mihi, pričamo o stručnosti, o selektoru kojeg jako dugo poznajem i čije ideje jako, jako dobro znam. Možda je od nekih igrača očekivao više, a dobio manje, možda od nekih nije mnogo očekivao, ali je dobio više, ali videćete... On je napravio selekciju i to tako što je stegao onu stvar! A, ja potpisujem sada da će momci otići na sledeće Evropsko prvenstvo", rekao je glasno Stanković i primetio da je deo javnosti prerano počeo da osuđuje i igrače i selektora.

"Kod nas je problem što sve hoćemo juče i nikad nemamo vremena i zbog toga smo uvek nervozni. Ne pričam samo o fudbalu i o sportu. U svemu sve hoćemo juče..."

Za kraj...

"Za neke stvari potrebno je vreme i videćemo da li će Miha ostati ili ne. Ako ostane - on ide s njima na Evropsko prvenstvo. Ako ne ostane - taj koji dođe ima generaciju 'tip-top'. Eto, malo poznajem taj fudbal pa mogu da izletim iz klišea i mogu da izjavim tako nešto. Ne bih to uradio da ne mislim da imamo kvalitet", rekao je čovek koji je dres naše države nosio 102 puta, učestvovao na tri svetska prvenstva i bio tu i kada je bilo dobro i kada je bilo loše.

Sada možda nije sjajno, ali Stanković nema nikakvu dilemu da će biti tako.

Veoma brzo...