Posle šest odigranih kola u Premijer ligi, odnosno osam utakmica u sezoni, novi menadžer Mančester junajteda Dejvid Mojes već je globalna meta podsmehivanja.
Cinici su jedva dočekali neuspeh nekoga ko je možda na to bio i osuđen, s obzirom na činjenicu da je imao hrabrosti da se prihvati najgoreg posla u ovom trenutku u svetu fudbala - zameniti sera Aleksa Fergusona posle 27 godina na "Old Trafordu".
"Nemam apsolutno nikakvu predstavu šta radim", kao potpis slike Mojesa u kancelariji na "Old Traforda".
"Možete menadžera izvući iz osrednjosti, ali ne možete osrednjost izvući iz menadžera".
Ovo su samo neke od popularnih "online" pošalica, popularnih među fanovima Junajtedovih rivala, ali i navijačima Junajteda. Jednostavno, nije bilo očekivano da bilo ko ima strpljenja sa Mojesom, kao što je možda imao sa Fergusonom pre 27 godina iz više razloga.
Glavni je taj što je Ferguson 1986. godine preuzeo, kako kaže, "alkoholičarsko društvo" naviknuto na tavorenje u sredini tabele, sa sedam titula prvaka i sećanjem na pokojne Bazbijeve bebe i legendarnog Džordža Besta. Ferguson je preuzeo klub sa kompleksom velikog Liverula i to što je osvojio prvu titulu tek 1993. godine nije bilo ništa čudno.
Ali, Ferguson je na neki način osudio Mojesa na propast, jer mu je srdačno prepustio u ruke jedan od najvećih klubova na svetu, svakako trenutno najveći na Ostrvu, koji je kompleks niže vrednosti u odnosu na Liverpul pretvorio u osećaj potpune dominacije sa 13 titula šampiona u 20 godina od osnivanja Premijer lige.
Da ne pominjemo da bi bez Fergusona danas odnos u osvojenim titulama prvaka Evrope, umesto 3:5, bio 1:5 u korist Liverpula.
A, Mojes je u klub došao sa reputacijom menadžera koji je u karijeri osvojio treću ligu sa Preston Nord Endom 2000. godine, čovekom koji za 12 godina na "Gudisonu" nijednom sa Evertonom nije uspeo da pobedi u ligaškom meču na najvažnijim stadionima u novijoj istoriji engleskog fudbala: "Old Trafordu", "Enfildu", "Stamford Bridžu" i "Emirejtsu".
Sluteći da bi sve moglo da se pretvori u noćnu moru, Mojes je početak svoje ere na "Teatru snova" obeležio kontroverznim udarcem na tradiciju i poštenje engleskog fudbala tvrdeći da ga je Fudbalska asocijacija "namestila" i da mu je štelovala težak žreb na početku Premijer lige. Tvrdio je da je nemoguće da će već do sredine septembra igrati protiv Svonsija, Čelsija, Liverpula, Kristal Palasa i Mančester sitija.
Malo ko je uopšte držao ovu njegovu teoriju kao relevantnu, a ona je potpuno pala u vodu posle poraza Junajteda u prošlom kolu Premijer lige, kada Vest Bromvič Albion došao do istorijski dragocene pobede u Mančesteru, pobede koja se ukazuje ređe od Halejeve komete.
Ono na šta nije računao je da će osvojiti samo sedam bodova posle šest kola, koliko i Svonsi, Norič, Stouk i Njukasl, što je najgori start Junajteda od 1989. godine. I niko, osim možda Fergusona, neće ga ohrabriti podsećanjem da je upravo Fergi zabeležio taj očajan start ne u prvoj, ne u drugoj, nego u trećoj sezoni u klubu!
Jer, tobože, Ferguson je dresirao ranjenog lava, a Mojes dobio na poklon kralja džungle (da li je to uopšte prednost ili hendikep).
Posle realnosti zvane Premijer liga, koja ga je tresnula po čelu, Mojes je konstatovao da neće biti realno boriti se za titulu u Ligi šampiona, gde je inače startovao pobedom nad Bajerom iz Leverkuzena od 4:2. Novi alibi ili realnost?
Izgleda - realnost!
DA LI JE OVAJ SASTAV JUNAJTEDA PROSEČNOG KVALITETA?
Ovo je prvi put da Mojes javno govori o nečemu što je, prema rečima svedoka, gunđao sebi u bradu još u julu kada je preuzeo ekipu od Fergusona. Tada je govorio saradnicima da su neophodne kritične promene u sastavu. Smatrao je da su evropski mediokriteti poput Andersona, Antonija Valensije, Nanija, Toma Kleverlija, Aleksandra Batnera, Krisa Smolinga, Vilreda Zahe, pa i Ešlija Janga i Šinđija Kagave prevelik balast za klub u nameri da se uradi nešto u Evropi.
Njegovi oponenti odmah su mu odgovorili da je Ferguson baš s takvim igračima bio prvak Engleske, ali je Mojes ipak u pravu, jer od odlaska Kristijana Ronalda sa "Old Traforda" leta 2009. godine, Ferguson nije imao većih uspeha u Ligi šampiona, štaviše ispadao je u ranoj fazi i igrao Ligu Evrope potom. Preko svoje volje...
Ovde je Mojes potpuno u pravu.
DA LI SE OVAJ SASTAV JUNAJTEDA OSLANJA NA PRESTARE IGRAČE?
Ferguson se povukao ostavivši Mojesu da rešava problem sa nezadovoljnim Runijem, koji povremeno deluje kao veteran uprkos najboljim fudbalskim godinama.
Ferguson se povukao uoči povratka Žozea Murinja, jedinog menadžera u Engleskoj s kojim ima negativan skor.
Ferguson se povukao pred nagoveštajem konačnog uspeha svog drevnog neprijatelja Arsena Vengera u njegovim uzastopnim pokušajima da oformi šampionski sastav posle deset sušnih godina. Takođe, Ferguson se povukao negde pred izlazak Arsenala iz poreske globe zbog izgradnje "Emirejtsa".
Mojes je u klubu zatekao veliku grupu igrača sa "A" liste, od kojih su samo trojica mlađa od 30 godina: Vejn Runi, David De Hea, Robin van Persi, Patris Evra, Nemanja Vidić, Majkl Karik, Rafael da Silva, Rajan Gigs i Rio Ferdinand.
Oni su i danas izuzetno kvalitetna grupa, ali grupa koja je prošla svoj zenit i koja bi mogla da doživi sudbinu Milana od pre deset godina, kada su se Silvio Berluskoni, Adrijano Galijani i Karlo Anćeloti malo uljuljkali u evropskim uspesima, pa zaboravili na točak vremena, koji ih je potom pregazio i od čega se klub do danas nije oporavio.
Trojica od četvorice Mojesovih startera "pozadi" troše četvrtu deceniju života: Evra, Vidić i Ferdinand. Posle dugo vremena Ferdinand nije više u rotaciji i igra dve, tri utakmice u nizu i njegove greške dovele su do dva teška poraza, od Sitija i VBA.
"Trebalo bi bolje da se branimo. Nije nam potrebno da dovodimo sebe u situacije iz kojih su poslednji atomi snage potrebni da bismo se odbranili. A, na kraju krajeva, to nas je već mnogo koštalo", ocenio je Mojes i donekle za muke odbrane okrivio i liniju ispred, koja je prozirna kao fina lanena letnja košulja.
DA LI JE JUNAJTED ZAISTA JUNAJTED?
Junajted, odnosno Jedinstvo po srpski, kod Fergusona je važio za klub koji je odisao timskim duhom, gde su se igrači dopunjavali, ispravljali, pokrivali, bodrili.
Da li vam igrači deluju kao braća ove sezone kada se nađu u rafalnoj razmeni sa rivalom?
Oni koji prate Junajted nisu mogli a da ne primete da je taj klub kod Fergusona jednostavno odbijao da se pomiri s porazom. Teško je zaista i za to je potrebno nekoliko časova istraživanja, nabrojati sve utakmice u kojima se Junajted vadio iz poraza i remija u nadoknadi vremena, setiti se svih utakmica u kojima je ekipa naizgled bila na kolenima, pa završavala pod tribinom sa svojim navijačima radujući se.
Ove sezone, Mojesov tim bio je bez odgovora nekoliko puta.
Liverpul je poveo u 4. minutu, za narednih 90 izostala je ona prepoznatljiva drskost "đavola" u neprijatnoj situaciji. Kada je Siti načeo Junajted u 16. minutu bilo je samo pitanje sa koliko će golova "razlike" da se završi meč i da li će "pasti" ona čuvena bruka od 6:1. Čak i kada je VBA poveo u 54. minutu, Junajted je odgovorio pogotkom Runija iz slobodnjaka, uz dozu sreće, a onda opet primio gol...
Ovo jeste Mojesova krivica i tu mu "ne pije vodu" izgovor da mu je tim prosečan i star, jer je Ferguson sve preokrete prošle sezone pravio baš sa igračima poput Kleverlija i Valensije... Verovatno je potrebno Mojesu da kod igrača postigne dozu poverenja koju su oni imali u Fergusona. Nekako je bilo dovoljno videti ga kako žvaće onu žvaku i pomisliti:
"Ovi nisu gotovi sigurno!"
GDE SU GOLOVI IZ IGRE?
"Protagonizam lopte".
Da li ste znali da je, kad su utakmice u Premijer ligi u pitanju, bio 17. avgust kada je Junajted postigao poslednji gol iz igre? Bila je to ona ubedljiva pobeda nad Svonsijem od 4:1 u gostima i Dani Velbek postigao je taj poslednji gol, nakon čega je mašina kakva je ne tako davno bio Junajted uspevao da se "upiše" samo iz prekida!?
"Neophodno je da postižemo više golova iz igre", konstatovao je Mojes posle poraza od Albiona, ali lako je konstatovati, a teško napraviti nešto.
Junajted 450 minuta bez gola iz igre? Neke kladionice ne bi vam dozvolile da igrate takvu igru, obezbeđenje bi vas izbacilo napolje i rekli bi vam da ih vređate tražeći tako drsku kvotu.
Ali, Mojes luta li luta! I on nema autoritet kao Ferguson, Mojesu svaki navijač dobacuje:
"Ubaci Kagavu!!! Izvedi Janga!!! Što ti ne igra Čičarito!?"
Realnost je da Mojes još nije pronašao svojih 11 oko kojih će potom kačiti 12, 13, 14. i 15. igrača i "zavrteti rotaciju", ali je realnost i da je on problem sa potencijalnim nedostatkom kreacije prepoznao čim je došao i da je zbog toga kukao, molio i vukao za rukav svoje pretpostavljene da mu kako znaju i umeju dovedu Seska Fabregasa!
A, to je propalo i tu se takođe vidi odsustvo Mojesovog autoriteta, ali i iskustva na tržištu. Jer, kad je Vengeru prošao Runi, pa Luis Suarez, on je kupio Mesuta Ozila. Kada je Murinju propao Kavani i Runi, on je ukrao Totenhemu Vilijana, a kad je Viljašu-Boašu ukraden Vilijan, on je brže bolje kupio Kristijana Eriksena.
Samo je Junajted ostao bez kreativca, kojeg je Mojes zamenio Maruanom Felainijem. Bar prodaja perika dobro ide na "Old Trafordu", ako ništa više.
DA LI SU GLEJZERI POGREŠILI U PROCENI DA MOJES MOŽE BEZ POJAČANJA?
Junajted ima novca, iako su ga Glejzeri ubacili u probleme sa kreditima. Ako klub može da zaradi skoro 94 miliona evra i odrekne se Kristijana Ronalda, onda može i da plati skupog i dobrog fudbalera.
Uostalom, ako to može Arsenal koji još isplaćuje "Emirejts", može i Junajted.
U julu, izvršni potpredsednik kluba Ed Vudvard rekao je:
"Nije da baš imamo toliko novca da će nam popucati džepovi, ali imamo spremnu strategiju za letnji prelazni rok i ukoliko Dejvid želi svoje zvučno pojačanje, neka nam kaže".
Dejvid je želeo, ali Dejvid nije dobio. Uostalom, gde su? To nije Dejvidova greška...
Kasnije je otkriveno da je Junajted ponudio Totenhemu identičnih 100 miliona evra za Gareta Bejla, kao što je uradio Real, ali je to bila utopija, jer Totenhem u takvoj situaciji nije želeo da pojačava rivala, a i Bejl je navodno bio izričit u nameri da zaigra u Madridu.
OK!
Ali, što je Junajted izgubio trku za Tijagom Alkantarom? Zašto nije probao da se uključi u borbu sa konkurentima? Nije da nije bilo zvučnih transfera ovog leta! Plaćalo se po Evropi, uzimale su se zvezde, menjali klubovi, ali čini se da su svi rivali za titulu u Engleskoj jači nego prošle godine, osim Junajteda.
"Neke se pobede dobijaju na juriš", kaže Đorđe Balašević i Junajted bi takvu ljubav verovatno imao odmah, da je Ferugson izabrao Žozea Murinja. Ali, nije. Izabrao je Mojesa, koji je drugačiji ljubavnik, onaj "najbolji drug", onaj što strpljivo čeka da prođu svi burni događaji, pre nego što ugrabi svoju šansu.
Stvari sada stoje loše po Mojesa, a mogle bi da budu još gore, pre nego što jednog dana, možda, eventualno, uz splet povoljnih okolnosti, počnu da budu bolje i bolje.
Da li će Mojes to dočekati, eventualno?
"Trebalo je da ubacim 30 poena, neće niko da nas sažaljeva": Petrušev o porazu od Partizana za otrežnjenje!
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu