Derbi u dimu, navijač u kanalu, država u problemu

Da će u 145. fudbalskom "večitom derbiju" huligani odneti novu pobedu nad državom rezultatom 1:0 moglo je da se nasluti još na prilazima stadionu Crvene zvezde:

Kažu da "roba nikad ne laže", odnosno da "narod kupuje ono što želi i što mu je potrebno". Nije prošlo mnogo, a moglo da se zaključi da su obe izreke apsolutno tačne.

Nešto ranije, na radiju u kolima vest da je kod Umke došlo do tuče između navijača Zvezde i Partizana i da je jedan momak primljen u Hitnu pomoć u besvesnom stanju, a drugi sa povredama u predelu glave. Kasnije te večeri, ispostaviće se, gradom se pronela priča da je jedan od povređenih u tuči - preminuo!?

Što, na svu sreću ovog sveta, nije bilo tačno.

Kada se akreditujete za "atletsku stazu", a ne "novinarsku ložu", na radno mesto ulazite prolaskom kroz parkig ispod Upravne zgrade SD Crvena zvezda, tu dobijete marker uz pokazanu legitimaciju, pa pored svlačionica ulazite u čuveni tunel "Marakane", pa stepenicama još niže i onda strmim stepenicama uzbrdo izlazite pravo na travnjak, podno severne tribine.

U zavisnosti od polaska na utakmicu, gužve u gradu, neprilika sa parkiranjem i tajmingom igrača dva tima, može da vam se dogodi da kroz tunel krenete u isto vreme kad i "Persona non grata" kada je stadion Crvene zvezde u pitanju - bivši kapiten crveno-belih, a ove večeri kapiten crno-belih, golman Vladimir Stojković.

Ta scena obavezno vas podseti da nešto nije u redu, jer prošlo je više od tri godine nakon što je Stojković počinio srpsku fudbalsku "jeres" i posle Crvene zvezde, potpisao za Partizan... A, golman naše reprezentacije i dalje na stadion "večitog rivala" izlazi sa ličnim obezbeđenjem. I to nije slučaj samo na stadionu Zvezde i ostalim borilištima, već često i u gradu, danju, noću...

Prateći grupu od petoro ljudi, od kojih su dvojica bili obezbeđenje, uputili smo kroz tunel, ka terenu, dok nam je nad glavama skakala masa od desetak hiljada Delija, koji su na  stadionu bili i sat vremena pre utakmice. Oni su bili prilično mirni, dok nisu primetili da iz tunela izlazi - on, čovek kog vređaju i u snu.

Ispostavilo se da buku nije izazvalo samo Stojkovićevo pojavljivanje na zagrevanju, već da je stvari stadionu "zakuvao" prvo mladi i (za sada) nepopravljivi fudbaler Partizana, Nikola Ninković, popularni "Džigi", koji se u tom trenutku uveliko šetao travom "Marakane" sa slušalicama na ušima, da se opusti, "oseti teren", ali...

...ko je i pomislio da će se samo na tome završiti - prevario se. Odlazeći sa terena, ka tunelu, "Džigi" je skinuo slušalice sa glave i prislanjajući ruku na uvo u stilu "ne čujem vas", prilično iziritirao Sever. Izlazak Stojkovića samo je pojačao buku.

Uz sporadična peckanja sa dve strane, dok se ostala publika smeštala na svoje pozicije za Zapadu i Istoku, a na razglasu išle navijačke pesme Delija, sve bi to bilo bi to samo jedno uobičajeno iščekivanje prvog sudijskog zvižduka, da ne postoji višegodišnji otvoren i jak sukob između dve frakcije navijača Partizana. Sukob, koji možda u ovom trenutku prevazilazi i decenijski antagonizam koji je prerastao mržnju između Delija i Grobara.

Dvadesetak minuta pre početka utakmice, dok je vođa Delija upravljao postavljanjem koreografije, na drugoj strani nastao je prvi haos - pokušaj fizičkog obračuna između "Alkatraza" koji je bio smešten na Jugu i "Zabranjenih" koji su već tradicionalno u "kavezu", odnosno delu između Istoka i Juga. Deo huligana sa Juga približio se "kavezu", posle čega su poletele baklje, topovski udari, dimne bombe, stolice i sve ostalo što je moglo da se nađe.

Nije ni počelo, a počelo je!

U prvim redovima momci sa šalovima preko lica i poneka fantomka, a između dve vatre policija, koja je dobrih desetak minuta smirivala ovaj pokušaj obračuna ljudi koji vole isti klub, a mrze jedni druge. Problem je rešen tako što je ekipa sa Juga potisnuta još dalje ka Zapadu, a u vakuumu između Grobara postavljeno pojačano obezbeđenje.

Bilo je mirno... Neko vreme.

"Ura" za fudbal se već ozbiljno bila primakla, kada je Sever počeo da ističe svoju koreografiju - transparent, po transparent, stih po stih, a onda hiljade crveno-belih zastavica kada su se iz tunela pojavili oni zbog kojih bi sve ovo trebalo da se događa, ali nije tako. I dok ne bude tako, neće biti dobro  nikome.

Dok su se na Severu pojavile prve baklje, i Jug i "kavez" imali su spremne odgovore: na Jugu slična slika kao na Severu, hiljade zastavica, ali crno-belih i desetak baklji, a u "kavezu"bakljada i "šetalica" posvećena nedavno ubijenom članu pokreta Vladu Živkoviću Vlajku.

Malo ko je i primetio da je u međuvremenu počeo 145. "večiti derbi", da je na terenu hrabri igrač sa zaštitnom kacigom u crveno-belom, ali da nigde nema legende u crno-belom. Možda zato što je i teren bio u dimu, simbolično, kao naš fudbal... U tom dimu, tračak svetla ukazao bi se pogledom na Zapad i Istok, gde je mogao da se primeti poneki ćale sa klincem na grbači.

Trener Crvene zvezde Slaviša Stojanović, debitant u srpskoj fudbalskoj svetkovini, od prve do poslednje minute bio je na nogama, dok je njegov kolega Vuk Rašović dobar deo utakmice proveo na klupi.

Teško da je mogao da ustane sa stolice u 20. minutu kada je video šta je uradio njegov najiskusniji igrač na terenu, kada je već Sašu Ilića ostavio pored sebe. Milan Obradović zatresao je svoju mrežu, Zvezda povela, a na stadionu nastala buka koja je probudila jednu bakicu na Novom Beogradu - Stojanović nije mogao da krije oduševljenje, Rašović je pogledao u zemlju.

Do poluvremena bilo je mnogo duela i na terenu i na tribinama. Delije su Gorbarima poručile da je ironija to što skupljaju konzerve za crno-bele stolice, a nemaju stadion, uz pesmu: "Mi imamo stadion, stadion, stadion, gde je vama?", a Grobari Delijama odgovorili da su im baklje zajebale koncept i da je bilo bolje da su ih sačuvale za narkomanov koncert.

Zabranjeni? Oni su se obračunavali sa novinarima i medijima, dok Delije ni ovo brojno okupljanje nisu propustile da vređaju Čedomira Jovanovića i Tomislava Karadžića, povodom čijeg su sastanka sa Sepom Blaterom i Fadiljom Vokrijem istakle transparent "FSS, vi ste Turci".

Za sve to vreme, na terenu, niko nije uspevao da napravi potez koji će izazvati novu galamu, a samo za jednog čoveka to je bila pohvala - radi se o sudiji Miloradu Mažiću, koji je potvrdio da je klasa za Ligu šampiona. I nadamo se FIFA Svetsko prvenstvo.

Na poluvremenu, standardno, slale su se poruke, neretko među navijačima dva kluba, u pauzi između vređanja. Vreme je "ubio" razgovor s kolegom sa televizije, koji je razvijao kablove na stadionu dva sata pre utakmice i koji je bio svedok još jednog velikog incidenta.

FK Crvena zvezda odlučio je da promoviše padobransku sekciju svog Sportskog društva, a zamisao je bila da padobranci sa crveno-belim zastavama slete na teren i proglase derbi "otvorenim". Kada se to i dogodilo, svedočili su prisutni, nekolicina razjarenih Grobara preskočila je ogradu i uletela na teren s namerom da se obračunaju sa - padobrancima.

Prema priči očevidaca, gađali su ih bakljama, a fizički kontakt sprečila je policija. Sreća pa su u MUP-u navikli da dolaze na posao na vreme.

Priču je prekinuo povratak ekipa na teren, a onda se dogodilo i ono čega smo se plašili - izliv bes i nasilja koji se samo pukom srećom završio bez žrtava, ali sa povredama pojedinaca koji nisu uspeli da ovladaju svoju mržnju prema nebitno kome ili čemu.

U 48. minutu, počela je bakljada na Jugu, koja se brzo pretvorila u požar takvih razmera da je Mažić morao da prekine utakmicu na 12 minuta!?

Da je plamen, koji je buktao na nekoliko mesta na tribini, uhvatio jednog navijača - ko zna šta bi bilo... Svašta bi bilo da iz predostrožnosti još davno nisu skinute stolice.

Grobari su pravili kamare od zastavica i palili ih, radujući se vatri koja je svima pa i igračima odvlačila pažnju, ali tu nije bio kraj. Pir je nastavljen postavljanjem živog štita na mlazove kojima su vatrogasci pokušavali da spreče katastrofu. Dok su jedni telima "branili" vatre, drugi su ih potpaljivali svime što bi prihvatalo da gori, a treći gađali vatrogasce.

I u tom kolektivnom pomračenju uma, umalo jedan - ispostavilo se momak pod dejstvom alkohola - nije stradao. Sva je sreća da je "samo" završio u bolnici, nakon što se popeo na ogradu tribine u nameri da grudima "udari" mlaz iz "šmrka", izgubio ravnotežu i pao u kanal podno tribine. To znači da je pao na beton sa dva metra!

Ugrozio je svoj mladi život da bi zaustavio mlaz vode!? Da bi vatra gorela?! A, njegova vatra se umalo ugasila...

Njegovi drugovi odmah su videli da nešto nije uredu, nekolicina njih poskala je u kanal da mu pomogne, a ono što je usledilo - zaledilo je krv u žilama svima koji su mogli da gledaju ovaj događaj - panično, navijači su počeli da prizivaju hitnu pomoć i odjednom više ni šmrkovi, ni vatra nisu bili bitni, bilo je važno samo da momak što pre bude zbrinut.

Život je bio bitan!

I to je poenta cele priče - u našem fudbalu možda ništa nije važnije od derbija, ali u životu ništa nije važnije od života.

Divljanje je oko momka kojeg su unosili i vozilo hitne pomoći još trajalo, a na 20-ak metara odatle, Grobari su raširili zastavu ne da bi je pokazali, da bi se ona zaviorila, već da bi njome branili jedini preostali plamen na tribini, koji do tada vatrogasci nisu uspeli da ugase. Jer, nije bitno što njihovi ljubimci gube, što im je potrebna podrška, bitno je da plamen gori, da gori stadion najvećeg rivala.

Upečatljiv je bio jedan momak, koji je skinuo majicu da bi imao u čemu suv da se vrati kući, ali ne i fantomku - možda baš onu koju je kupio na putu ka stadionu.

Ovu reportažu tu i treba završiti, iako je do kraja bilo još mnogo da se igra. Ali, kraj je baš tu! Jer država je ponovo izgubila utakmicu protiv huligana, suštinski važniju od one između Crvene zvezde i Partizana, završene pobedom crveno-belih, koju igrači ovog puta nisu proslavili podno Severa, dok su poraženi crno-beli pesmom proslavili poraz na južnoj strani, kojom se širio miris paljevine.

Onome ko je došao da gleda fudbal, nije bilo ni do slavlja, ni do tuge, već samo do toga da ne dođe kući i čuje da neko zbog derbija nije više sa nama.

Dokle će biti tako? Dok država ne odluči da bude drugačije. Do sada nije smela, nije želela, a nije ni umela da se suprotstavi... Tako je kad tri četvrtine stanovnika zemlje (čitaj: biračkog tela) navija za dva kluba.